Krvni ugrušci u mozgu ili plućima mogli bi da objasne neke uobičajene simptome "dugog kovida", uključujući "moždanu maglu" i umor, sugeriše studija iz Velike Britanije.
U studiji, od 1.837 ljudi primljenih u bolnicu zbog kovida, istraživači kažu da dva proteina u krvi ukazuju na to da su ugrušci jedan od uzroka. Smatra se da 16% takvih pacijenata ima problema sa razmišljanjem, koncentracijom ili pamćenjem najmanje šest meseci.
Dugi kovid se takođe može razviti nakon blažih infekcija. Ali istraživački tim, sa univerziteta u Oksfordu i Lesteru, naglašava:
- Nalazi su relevantni samo za pacijente primljene u bolnicu. Oni su "prvi deo slagalice", ali je potrebno dalje istraživanje pre nego što mogu da predlože ili testiraju bilo koji potencijalni tretman. Pratili su kognitivne probleme samo sa šest i 12 meseci i kroz testove i upitnike, kojima možda "nedostaje osetljivost". Identifikovanje predikatora i mogućih mehanizama bio je "ključni korak" u razumevanju "moždane magle" posle kovida - rekao je autor studije profesor Pol Harison sa Univerziteta u Oksfordu.
Ali još uvek može postojati mnogo različitih uzroka dugog kovida.
Profesor respiratorne medicine iz Lestera, Kris Brajtling, rekao je: "To je kombinacija nečijeg zdravlja pre samog akutnog događaja i onoga što se dešava nakon toga i što dovodi do posledica po fizičko i mentalno zdravlje".
Univerzitetski profesor dr Sajmon Retford iz Lankašira proveo je dve nedelje u komi nakon što je dobio kovid u oktobru 2020, a njegovoj porodici je rečeno da očekuje najgore.
Sada se 60-70% vratio na nivo pre korone, ali i dalje ima problema sa koncentracijom, kratkoročnim gubitkom pamćenja i gubitkom toka misli. Iako se možda nikada neće potpuno oporaviti, dr Retford je odlučan da ostane pozitivan.
- Ja sam još uvek ovde, a hiljade nisu - kaže on.
Studija kovid-19 nakon hospitalizacije (PHosp-Covid), u Nature Medicine, krivi više nivoe proteina fibrinogena i proteinskog fragmenta D-dimera za "moždanu maglu".
Autor studije dr Maks Taket iz Oksforda kaže: "I fibrinogen i D-dimer su uključeni u zgrušavanje krvi, pa rezultati podržavaju hipotezu da su krvni ugrušci uzrok post-kovid kognitivnih problema";
- Fibrinogen može direktno delovati na mozak i njegove krvne sudove, dok D-dimer često odražava krvne ugruške u plućima i problemi u mozgu mogu biti posledica nedostatka kiseonika.
Američka studija pokazala je slične rezultate.
Kurir/BBC
NE PROPUSTITE
