TANJA POČINJE S POSLOM U 5.30, ZAVRŠAVA U PONOĆ, ZOVU JE SUPER ŽENA! Ona je obezbeđenje, slikar, inženjer, majka, a OVO NAMERAVA

Za Tanju Marinković (41) iz sela Samarinovca kod Žitorađe bez preterivanja se može reći da je super žena. Tako je i zovu. Ona je majka, hraniteljica, radnik obezbeđenja, slikar garfika, prehrambeni inžinjer i neko ko neizmerno voli biljke, posebno citruse.

- Baka je bila hraniteljica, onda mama, a sada i ja. Moja deca su već velika, sinovi od dvadeset i šesnaest godina i sa nama je i sedmogodišnjak, kojeg čuvam od njegovih mesec dana. Malo je bolešljiv, ali biće to dobro, kažu doktori - priča nam ova vedra i nasmejana žena.

Njen dan počinje najkasnije u 5.30 časova. Posle kafe, odmah sprema doručak i ručak i sve to bude gotovo do 8.30 časova najkasnije. Ako nije na poslu, posveti se svojim citrusima, sve do podneva kada ide po mališana koji je ove godie završio predškolsko. Dan joj se završava oko ponoći.

- Nije teško, sve se stiže, samo ako se čovek dobro organizuje. Dobila sam i licencu za osobe koje su zadužene za zaštitu od požara. Najviše vremena provodim sa biljkama i tu mi mališan najviše pravi društvo. Dok negujem biljke, mi se i igramo. Sve se uklopi - objašnjava Tanja kako teče njen dan.

Zanimanje za citruse krenulo je pre deset godina. Do tada je već dobro izučila kalemljenje pa je rešila da umnoži limun koji imaju već trideset godina.

- Bilo je teško na početku, pratiš proces, trudiš se da što više naučiš o tome, ali sam uspela. U godini sada proizvedem 1.000 citrusa, najviše limuna. Nekako su mi omiljeni. Imam deset vrsta i čim čujem za neku novu, ja je nabavim. Uz pravilan uzgoj, mogu da rađaju u četvrtoj godini od sadnje - očarana citrusima priča Tanja.

Uspela je da umnoži sibirski limun, koji može da opstane napolju, jer trpi temperaturu do -35 stapeni Celzijusa. Sada se njemu najviše posvetila i od svog je već stvorila podloge i dobija nove.

- Podloga je biljka koja je spremna da se kalemi. U nekim trenucima ih imam i 2.000 komada. Volim i varjagatni limun, to je onaj šareni, koji je redak i sada pokušavam njega da umnožim. Ovo voće je moj ventil za opuštanje, a suprug me u tome podržava. On mi je pravio lampe da bi sadnice imale dovoljno svetlosti i toplote. Moja porodica je moje najveće blago, a citrusi su moja druga ljubav.

U njenoj bašti ima i limete, mandarina, kivija, ali joj je limun ipak najdraži. Ova vedra žena je primer da se sve može kada se hoće. Ljubav prema deci, ljudima, biljkama, čini je posebnom i svi je po tome prepoznaju.

A kako smo mi čuli za nju? Tako što je odlučila da pokloni određenu količinu limuna gradu Prokuplju, i da kada nadležni odaberu mesto ona pomogne u uzgajanju sve dok ne te izrastu u drveće koje će biti dostupno svima.

- Radim u Prokuplju kao obezbeđenje u jednoj fabrici i mogu da ih nadgledam dok ne postanu drveće - objašnjava ona i tada nam pokazuje svoje grafike, u kojima je sadržan njen život i trenutne emocije. I za to ona ima vremena!

Kurir/Biljana Roganović