ODUSTAJE LI BRISEL OD ŠTAPA I ŠARGAREPE? Srbija može da računa na ubrzanje evrointegracija i da traži datum ulaska u EU

Politika proširenja EU mogla bi da pretrpi ozbiljne promene u korist davanja datuma članstva kao cilja i ubrzanja tog procesa za Srbiju i ceo Zapadni Balkan, ali i Ukrajinu i Moldaviju, koje su se ekspresno priključile ovoj grupi kandidata. Šef evropske diplomatije Žozep Borelj priključio je svoj glas za takav, inače sve glasniji pristup unutar briselske administracije, uz poruku da Zapadni Balkan i Ukrajina što pre moraju postati članice EU.

Politički podsticaj

Štap i šargarepa pokazali su se kontraproduktivnom metodom za ostvarivanje ciljeva EU, te je očigledno da se Unija vraća na svoje početke, jer se do sada ni jedno evropsko proširenje nije pokazalo kao promašaj već je, naprotiv, bilo podsticaj unapređenja vladavine prava i standarda građana, ocenjuju sagovornici Kurira.

Borelj je rekao da bi predlaganje neke vrste "vremenskog cilja" zemljama kandidatima za prijem u EU moglo mobilisati njihovu energiju.

- Mislim da je rat u Ukrajini imao kolateralni efekat ubrzavanja procesa proširenja, a taj proces se svakako zasniva na zaslugama. Jedna država postaje članica onda kada ispuni sve uslove. Ali istovremeno smatram da je dobro imati politički cilj, horizont, kako bi taj proces dobio politički podsticaj. Mi takođe moramo biti spremni na proširenje kojem bi EU moglo biti pridodato još 10 novih članica - napomenuo je šef evropske diplomatije.

Uticaj Kine i Rusije

Darko Obradović iz Centra za strateške analize objašnjava za Kurir da je EU u prvom redu geopolitički projekat a da je proširenje mehanizam ostvarivanja tog cilja.

- Svima je jasno da je zamor od proširenja uveo Rusiju i Kinu kao konkurente i izazivače u evropskom dvorištu. Nije održiva situacija u kojoj je Evropa najveći donator i investitor dok političku i stratešku korist preuzima Kina. Sa tim u vezi očigledno je da se EU vraća na svoje početke, do sada se ni jedno evropsko proširenje nije pokazalo kao promašaj već naprotiv bilo je podsticaj unapređenja vladavine prava i standarda građana. Datum je veoma važan podsticaj za građane i politčke elite, dok sa druge strane treba znati da svaka organizacija ima određena pravila koja prihvatate u zamenu za pogodnosti članstva - naglašava naš sagovornik.

Ivan Miletić iz Instituta za javnu diplomatiju kaže za Kurir da je i EU konačno shvatila da neodređivanje vremenskog cilja za ulazak u EU stvorio probleme na više frontova.

- Videli smo rezultate štapa i šargarepe, to je dovelo do pada evroentuzijazma. Ako bi se dao jasan datum, onda bi to bilo stimulacija za državnu administraciju. Kada se zna da do nekog datuma mora nešto da se uradi, onda će posao i brže da se uradi. Ovako se čini da sve može unedogled da traje, kao sportisti kada ne bi znali kada im je svetsko prvenstvo, pa treniraju a ne znaju za šta treniraju. S druge strane, takav pristup bi pokrenuo debatu i dao mogućnost da se politički akteri jasno profilišu, umesto da ih javno mnjenje vodi u stavovima. To bi takođe uticalo i na propagandno delovanje Rusije koja nema baš entuzijazam da dođe do proširenja EU. Sa vremenskim ciljem ne bi moglo da se manipliše - smatra naš sagovornik.

Nikola Perišić

Faktor Ukrajine kroji sudbinu Zapadnog Balkana

Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja kaže za Kuri da je je od početka rata u Ukrajini mirovni model obuhvatao ubrzani ulazak Kijeva u NATO i EU.

- Međutim, problem je što je Ukrajina tek otpočela pregovore sa EU. Zbog toga je prošle godine predsednik Francuske Emanuel Makron predložio integraciju Ukrajine u EU, ali bez punopravnog članstva. Sigurno je da bi ta integracija obuhvatila i države Zapadnog Balkana, jer su one mnogo više odmakle u pregovorima sa EU i ne bi bilo fer da Ukrajina bude u prednosti. Ako bi se to obistinilo, EU bi mogla dodatno da prolongira konačni datum ulaska država Zapadnog Balkana. Na razvoj politike proširenja EU će uticati i izbori za Evropski parlament i izazovi koje će EU imati na unutrašnjem planu ukoliko desnica ostvari dobar rezultat na tim izborima. Ipak, EU će sigurno kroz finansiranje različitih projekata i robne razmene nastaviti da sarađuje sa državama Zapadnog Balkana, a sve sa željom da spreči dalji rast evroskepticizma u ovom regionu - ocenjuje naš sagovornik.

Kurir.rs