ZA OVAJ POSAO EVROPSKE PLATE I U SRBIJI: Ne treba nikakva škola, a gazde stalno traže radnike! Mnogi menjaju profesiju, HIT ŠANSA!

Pica majstor je profesija za koju u Srbiji ne postoji zvanično formalno obrazovanje, a za koju se zapravo obučava sve više mladih u našoj zemlji. Potencijalno visoka zarada, zanimljiv posao i mogućnost da se stiče znanje su motivi koji privlače sve više kandidata da se prevalifikuju iz drugih zanimanja.

Među njima je najviše kuvara, ali se poslednjih godina i pekari prebacuju u ovu struku, da bi izbegli rad u trećoj smeni. To je bio jedan od motiva i kada je Lazar Milanov, pre pet godina odlučio da menja profesiju. Više od deceniju i po je radio kao pekar, osvajao je i nagrade na takmičenjima, ali je posle hleba, kifli i pereca odlučio da počne da mesi testo za pizze.

- Mahom kuvari postaju pizza majstori, jer je taj posao bliži kuhinji i pripremi hrane, nego pekari. Meni uopšte nije bio problem, jer je suština napraviti dobro testo. Nadevi su manje-više standardni. Naši ljudi najviše vole "kaprićozu" i "margaritu", iako u poslednje vreme ima i mnogo novih ukusa - kaže za portal Poslovi Infostud Lazar Milanov, koji radi u novosadskoj piceriji, a ove godine je na Pekarijadi ušao u finale i tek ga čeka okršaj sa najboljim pica majstorima u Srbiji.

Lakše nego pekarima

Kaže da je takmičenje i zamišljeno kako bi se pokazalo da pekari moraju da budu stručnjaci iz raznih oblasti i imaju dosta znanja iz fizike, biologije, matematike i hemije. Ističe da ovaj zanat traži neprekidno usavršavanje i poznavanje novih tehnologija, raznih vrsta brašna i kvasca, jer se trendovi danas brzo menjaju. Dodaje da posao pica majstora predstavlja spoj njegove dve ljubavi - pekarstva i kulinarstva.

Za njega je ova profesija lakša od posla pekara, zbog vremena rada. Pekari uglavnom rade noću, mese više različitih vrsta hlebova i peciva, a pica majstori se specijalizuju samo za jedno i posvete se tome, ali napominje da moraju da nauče da naprave vrhunsko testo.

- Promenio sam profesiju najviše zbog noćnog rada. Sada radim u smenama i imam dva slobodna dana nedeljno. To po pekarama nije izvodljivo i mnogo se radi noću, a plate su manje-više iste. Ima nas petoro u mom rangu majstora i gazda je vrhunski pica majstor - priča Lazar.

Kaže da voli svoj posao i da nema neke zamerke, čak ni na toplotu iz peći, iako nije u svakoj piceriji lako raditi tokom letnjih vrućina.

- Mnogo dobrih majstora sada dolazi iz Srbije. Imamo dva svetska šampiona u pravljenju pice. Na različita dva svetska prvenstva su dva Srbina osvojila prva mesta. Kada sam počinjao da radim u pekarstvu morao sam da gledam na jutjubu klipove i da prevodim sa italijanskog. Sada je mnogo lakše da ti i ovde neko da savet, stvorila se baza dobrih majstora. Srbija ima oko 50 vrhunskih pica majstora koji bi mogli da pariraju Italijanima - smatra Lazar Milanov.

Obučava mlade kolege

A da je to zaista i tačno dokazao je prošle godine Danijel Zlatković, koji je postao svetski šampion u pravljenju pice, koji je bio bolji i od italijanskih majstora. Sada u Beogradu ima svoju školu "Academy scuola per pizzaioli" i obučava mlađe kolege.

Kaže da su i dalje najtraženije dve osnovne vrste pice, ali da sa ovim italijanskim specijalitetom uvek može da se eksperimentiše. Navodi da je najneobičnija pica ona koju je spremao u Palermu, a bila je sa biftekom i oblagao je jestivim zlatom.

- Bio sam u Italiji na obuci za pica majstora, a inače sam završio elektroteničku školu, ali me to nikada nije zanimalo. Kod mene na obuku uglavnom dolaze ljudi iz totalno drugih profesija, a najčešće im je želja da otvore sopstveni lokal. To je nešto što je trenutno hit i ljudi smatraju da je to njihova šansa. Obuka traje sedam dana, radi se individualno, a već trećeg dana potpuni amater može samostalno da počne da mesi. Lakše mi je da radim sa nekim ko nema prethodno iskustvo, jer je nekad teže ispraviti loše radne navike, nego naučiti nekog iz početka - kaže Zlatković.

Ističe da se sve može naučiti, ko ima volju i bar malo talenta, ali da se oni najbolji od onih malo lošijih izdvajaju po brzini "izbacivanja" porudžbine.

- Za to su potrebne godine rada. Da majstor može da napravi u satu 40 do 50 pica - mora da ima tu rutinu u rukama. Oni za sedam dana obuke naprave oko 200 pica, ali je potrebno da nastave da rade da bi unapredili svoje iskustvo. Na obuci nauče sve - od zamese testa, fermentacije, tehnike razvlačenja, filovanja, do pečenja u peći na drva i na struju - objašnjava Zlatković za Infostud.

Obuka i plata

Napominje da vlasnici restorana stalno traže radnike i da posla u ovoj struci uvek ima. Obuka košta 750 evra, a ovaj majstor tvrdi da kandidati uloženi novac vrate već od prve plate.

U oglasima na sajtu Poslovi Infostud minimalna zarada za početnike u ovoj profesiji je oko 80.000 dinara. Zlatković kaže da u Beogradu mogu već na početku da dobiju i više, u nekim picerijama i 100.000 dinara, dok majstori sa višegodišnjim iskustvom zarade i do 170.000 dinara.

- Nema dovoljno majstora, a u ovom trenutku bih mogao da zaposlim desetak, jer ih stalno traže poslodavci - kaže Zlatković.

Ovo je i šansa za sezonski posao, a Lazar Milanov kaže da su plate na hrvatskom primorju i do 3.000 evra.

On napominje da nema pravila koliko će vemena biti potrebno da bi neko postao vrhunski majstor. To, kaže, zavisi od talenta i upornosti. Dodaje da Srbi vole da jedu picu i da ima posla, a da je sada posebno popularna napolitanska pica. Za nju je karakteristično šupljikavo testo sa minimalno kvasca, koje je odležalo oko 72 sata, tako da "ne smeta stomaku".

- To je zdravija varijanta, možeš da pojedeš celu picu i ne osećaš težinu - kaže Lazar.

U piceriji u kojoj radi prave se samo pice po standardu - od 32 santimentra, a težina jufke mora biti između 260 i 320 grama.

- Sa nadevom i može da se eksperimentiše, ali sa testom ne sme da se omaši - zaključuje sagovornik Infostuda.

Kurir.rs/ Poslovi Infostud