V3 SIMBOL SRPSKE TRAGEDIJE: Konkurs je nalagao da spomenik bude mali, ali je napravljen veliki jer su veliki i bol i zločin

Spomenik streljanim đacima i profesorima ili "Prekinut let", kako ga je nazvao tvorac Miodrag Živković, jedan je od najpoznatijih simbola streljanja civila u Srbiji. U Kragujevcu se 21. oktobra 1941.godine odigrala "krvava bajka", a sada se obeležava 60 godina od otkrivanja obeležja u narodu poznatog kao Peto tri.

Čuvena nemačka naredba "sto za jednog", koja je važila samo ovde od svih okupiranih teritorija Evrope, zahtevala je da za poginulog vojnika bude streljano stotinu civila, a za svakog ranjenog pedeset.

- Uvek je u celoj tragediji najveću pažnju izazivalo to streljanje 15 profesora i đaka koji su pohađali gimnaziju, jer je to bio prvi put da decu tako izvedu iz škole i da ih ubiju. Samim tim, najviše ljudi se okupljalo baš kod grobnice gde oni počivaju - rekla je za Kurir Jelena Davidović, muzejski savetnik Muzeja "21. oktobar".

Streljanje je izvršeno u Šumaricama, a u posleratnim godinama na tom prostoru je osnovan spomen-park Kragujevački oktobar, koji ove godine obeležava sedam decenija od osnivanja. Tu se nalazi 30 grobnica i ideja je bila da se one urbanistički povežu, prostorno urede i skulpturalno obeleže.

- Spomen-park je 1960. godine doneo odluku da se đačka grobnica likovno uobliči i raspisan je konkurs za spomenik. Od 17 radova, žiri se odlučio za rad vajara Miodraga Živkovića, a treba naglasiti da su u žiriju bila najveća imena naše umetnosti.

Zanimljivo je da je, prema propozicijama konkursa, Živkovićevo rešenje bilo daleko grandioznije i prevazišlo pravila.

- Spomenik je visok osam metara, širok je 16,5 metara i veliki je zato što su veliki i bol i zločin koje obeležava - rekla je Davidovićeva.

Živković je preminuo 2020. godine, a za života je govorio da je spomenik u Kragujevcu jedno od njegovih najznačajnijih dela:

- To je jedna dinamična kompozicija i tu su samo nagoveštaji tih figura i đaka. Dok je ta masa bila čista kao masa, niko je nije tako ni zagledao. Onog momenta kada se pojavila figuracija u vidu glava i ruku, ljudi su počeli zapanjeno da gledaju taj spomenik.

Umetnik je, osim skulpture, imao zadatak da uredi i prostor oko spomenika, pa se tu nalazi kamenje s porukama streljanih, matematičkim jednačinama...

- Kao centralno mesto komemoracije, po urbanističkom planu, bilo je predviđeno da to bude prostor kod današnje zgrade Muzeja, da obuhvati grobnicu poznatu kao centralna, međutim, ljudi su se, eto, spontano okupljali kod ovog spomenika i kod đačke grobnice, tako da je čak i 1964. godine prvi Veliki školski čas održan upravo kod ovog spomenika, centralna komemoracija... I ta je tradicija ostala do danas - objasnila je Davidovićeva.

Kurir/Dejan Đusić