Prema poslednjim istraživanjima u Evropskoj uniji se godišnje baci više od devet miliona tona hrane, a 10 odsto tih proizvoda na otpadu završi upravo zbog nerazumevanja rokova trajanja jer se pokazalo da manje od pola građana EU shvata razliku između "upotrebiti do" i "najbolje upotrebiti do".
Slična je situacija i kod nas. Kao rezultata toga dolazi do prekomernog bacanja hrana što u velikoj meri utiče na životnu sredinu i stvaranje efekta staklene bašte.
Svake godine se u Srbiji baci gotovo 247.000 tona hrane, što je, posmatrano na dnevnom nivou čak 676 tona, pokazala je analiza prvog zvaničnog istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima u Srbiji, koju je uradio Centar za unapređenje životne sredine.
No, netačna je informacija koja se pojavila u domaćim medijima, kao i na našem sajtru, da je EU odlučila da na mnoge prehrambene proizvode, kao što su brašno, šećer, pirinač, kafa, kečap, senf, ukine rok trajanja, odnosno na pakovanjima više neće pisati "najbolje upotrebiti do". Ovo je demantovano iz Evropske komisije za Raskrinkavanje.rs.
Oni potvrđuju da je rad na reviziji Uredbe o informisanju potrošača o hrani i dalje u toku. Države članice su podržale potrebu za usklađenim pristupom u oblasti označavanja datuma, ali je većina naglasila želju da se dodatno razmotre načini obeležavanja, još više istraže navike potrošača, ali i da se fokusira na podizanje svesti potrošača u pogledu bacanja hrane. Prema pisanju nemačkih medija tamošnji ministar poljoprivrede Džem Ozdemir smatra da „najbolje upotrebiti do” zbunjuje mnoge potrošače i da će predložiti ukidanje ovog roka trajanja na određenim namirnica. „Uzimajući u obzir složenost ovog posla, fokus je na prikupljanju čvrstih dokaza i podataka, posebno u pogledu uticaja obeležavanja hrane na ponašanje potrošača, s obzirom na cilj da se potrošači osnaže da donose informaciono potpunije, zdravije i održivije odluke prilikom izbora hrana”, istakli su iz Evropske komisije u odgovoru Raskrikavanju.
Profesorka fizičke hemije dr Svetlana Stanišić za Prva TV potvrdila je da je otpad od hrane globalni problem. Dodaje, da se trećina hrane u modernom svetu baca pre nego što stigne do trpeze potrošača.
- To znači da bi bilo poželjno da neke namirnice koje realno ne moraju da imaju rok trajnaja zapravo budu obeležavane drugačije, odnosno da se izostavi rok trajanja na ambalaži. To su so, šećer, beli pirinač, kafa, začini, razna alkoholna pića. Međutim, to ne znači da oni praktično nemaju rok trajanja, bez obzira na uslove u kojima se čuvaju - objašnjava prof. dr Stanišić i otkriva određene okolnosti koje utiču na njihov kvalitet.
Ističe da je važno na kojim temepraturama ćemo da ih čuvamo u našem domu.
Svakako ne bi trebalo, pogotovo tokom toplog vremena da ih držimo napolju, već je neka tamna ostava ili mesto, idealno rešenje. U suprotnom, kako ističe doktorka, može da dođe do razvoja termofilnih bakterija. To su bakterije koje su preživele proces termičke obrade.
NE PROPUSTITE
- Ista stvar je i sa solju. So može da stoji jako dugo, ali ako primetite da počinje da vlaži, to znači da verovatno počinje da gubi jod. Jod je vrlo važna komponenta soli jer utiče na rad štitne žlezde. Zato je dobro da ga čuvate na suvom i tamnom mestu, daleko od izvora svetlosti i vlage - savetuje dr Svetlana Stanišić za kraj.
Kurir.rs/ Mondo
NE PROPUSTITE
Bonus video:
