Pune 23 godine radim u službi urgentne medicine, a zdravstveni radnik sam poželela da budem još kad sam imala deset godina. Tada su mi lekari spasli život. Od boginja sam dobila upalu mozga. Bila mi je oduzeta i leva strana. Godinu i po dana sam provela u bolnici, a zahvaljujući lekarima sam danas živa i gazim šestu deceniju, kaže za Kurir Nataša Jovčić Zorić, glavna sestra službe urgentne medicine Opšte bolnice Leskovac, rodom iz Aleksinca, a udata u Leskovcu.
- Tu sam završila školu, udala se i živim ovde već 38 leta, od toga 23 godine radim u službi urgentne medicine, a osam godina sam glavna sestra. Nikada nisam pomišljala da menjam radno mesto, da odem preko, jer ovo je moja ljubav. Kad se jednom uđe u ovaj posao, to vas povuče kao bujica, uđe vam u krv, ne znam kako to da objasnim. Svaki dan je dinamičan, pun adrenalina, a ja sam se pronašla tu. Mi ovde nismo samo medicinske sestre koje se bave negom bolesnika. Mi se bavimo spasavanjem ljudskih života. Mi smo prva linija fronta - ističe Nataša.
Dolaze ljudi povređeni u strašnim nesrećama.
- Plačemo s pacijentima, proživljavamo s njima teške trenutke. Nikada neću da zaboravim trenutak kada je otac doveo sina kojeg je u udesu zgazio traktorom ili kada je došao mladić koji je sekao drva motornom testerom i sebi isekao prste na ruci - reče pa zastade:
- Teški su to bili trenuci. Bilo ih je mnogo. Ali sam u sve ovo ušla da bih i ja spasavala živote isto kao što su meni lekari spasli život. Mnogo života smo spasli, a bilo je i lepih trenutaka u teškim vremenima. Na primer, kada je direktor bolnice dr Nebojša Dimitrijević odredio mene da primim zlatnu medalju za zasluge u borbi protiv korone, koju mi je uručio predsednik Srbije Aleksandar Vučić 2021. Time mi je je ukazana čast da baš ja ovu medalju donesem u našu bolnicu, grad. Ona jeste na mom zidu, ali je zasluga svih mojih kolega i uprave bolnice.
Medalja joj predstavlja i veliku odgovornost da mora da se trudi još više.
- Za vreme korone sam bila glavna sestra kovid bolnice 2020. i 2021. Kroz bolnicu je prošlo više od 2.500 bolesnika, a najgore nam je bilo kada su život gubili mladi ljudi, ljudi koji su mogli da budu moja deca. Gledati želju i borbu čoveka da udahne, scene su koje su mi se urezale u sećanju. Moj sin je bio teško bolestan, imao je upalu pluća, suprug takođe, a ja 24 sata radim... I kada bih dolazila kući, svlačila sam se ispred vrata, mučilo me pitanje da li sam im ja donela virus. Ja se nisam zarazila u tom periodu, ali sam dva puta preležala koronu kad sam se vratila u urgentni. Rudarski je ovo posao, ali mnogi životi su spaseni zahvaljujući lekarima i državi.
Savet mladima
Ne upisujte medicinu ako niste spremi da pomognete svima
Nataša Jovčić Zorić poručuje mladim osobama koje počinju da rade u zdravstvu ili koje bi htele da upišu medicinu da za ovaj posao treba imati emaptije i emocije.
- Ovaj posao mora da se voli kao i svi ljudi i pacijenti jer, da biste pomogli nepoznatom čoveku, morate da volite ljude, a ovaj posao ne može da se radi ukoliko vi tu ljubav ne gajite. Potrebno je da date sve od sebe, a ovo govorim jer sam primetila da se empatija izgubila kod nekih ljudi. Ukoliko ne voliš svoju zemlju, svoj narod i ovaj posao koji je težak, bolje da ne ulaziš u sve ovo.
Nataša kaže da ona poslednjih godina i te kako vidi napredak leskovačke bolnice.
- Ja kao neko ko ovde radi 23 godine tačno mogu da uočim razliku. Prvo je urađen eksterijer bolnice, a sada smo u rekonstrukciji, biće sve novo. Bolnica je od države dobila novi mamograf, a u najavi je i magnetna rezonanca, imali smo skener, a dobili smo još jedan. Povećane su i plate zdravstvenim radnicima. Pre 20 godina mi je pola plate išlo na kredit, a sada i ne osetim kada mi skinu ratu. Činjenica je da se živi bolje.
Kurir.rs/ Aleksandra Kocić
NE PROPUSTITE
