Dvadesetogodišnja devojka iz Velike Britanije preminula je u Beogradu zbog posledica operacije smanjenja želuca u Turskoj. Britanka Morgan Ribeiro avionom se vraćala u domovinu iz Turske, pozlilo joj je, a nakon što je let preusmeren na aerodrom Nikola Tesla, ona je prebačena u bolnicu, ukazana joj je pomoć ali nažalost nije preživela.
Prof. dr Miroslav Ilić, sa Instituta Sremska Kamenica, uključio se u jutarnji program Kurir televizije gde je govorio o ovom tragičnom slučaju.
- Kod ove pacijentkinje na osnovu podataka koje sam ja mogao da pročitam u štampi, ona je uradila barijatrijsku operaciju. Nije jasno koja je tačno barijatrijska operacija u pitanju jer ih ima više vrsta barijatrijskih operacija. Ali na osnovu ovoga što je rečeno da je oštećeno tanko crevo prilikom operacije i da su naši lekari u Beogradu morali da reseku tanko crevo, mislim da je u pitanju ili povreda ili da je rađen neki bajpas. Što je zahtevnija procedura, to je gastrični sliv, odnosno rukavna resekcija želuca. U svakom slučaju bilo koja barijatrijska operacija nije uopšte jednostavna, mislim da bi pacijent trebalo da ostane u blizini svog lekara najmanje desetak dana. Ja to svim ovim pacijentima uvek predlažem, bez obzira da li su došli iz inostranstva. Ja lično održavam sa svjim pacijentima kontakt SMS porukama, kako bi imao uvid u to kako se osećaju - naveo je Ilić.
Ilić je potom odgovorio na pitanje da li ova operacija želuca može postati neka vrsta pomodarstva u današnje vreme.
- Epidemija gojaznosti je u celom svetu prisutna. Kada govorimo o Srbiji, na osnovu nekih statističkih podataka, validnih, preko 50% stanovništva u Srbiji je predgojazno i gojazno. Ali ako uzmemo u obzir da otprilike 2-3% stanovništva zahteva operativno lečenje gojaznosti koja je danas najsigurnija u Srbiji, na primer bi trebalo da se godišnje uradi preko 3.000 operacija. To naravno nije slučaj. Tako da je jako teško reći šta je pomodarstvo - objašnjava doktor Ilić i nastavlja:
- Mislim da postoje objektivni razlozi da postoji bariatrijska hirurgija i da se ona razvije u Srbiji ozbiljno. A što se tiče pomodarskih nazovimo, da neki pacijenti koji nisu dovoljno gojazni, a da hoće da budu još mršaviji, o tome bi se moglo pričati. U svakom slučaju, mislim da treba da postoji usmerena pažnja zdravstvene javnosti na ovu hirurgiju, uopšte na pacijente koji se leče, zbog toga što ni hirurzi sami ne znaju dovoljno o ovim bariatrijskim operacijama, što je kod nas malo razvijeno, a u svetu dosta - rekao je Ilić.
Osvrnuo se i na rizike ove operacije.
- Najčešći problem jeste krvarenje i to se može relativno lako rešiti. Drugi problemi su popuštanje staplerske linije, to je već ozbiljan problem i često je vrlo podmukao. Često se ne može običnim pregledom utvrditi, nego samo i isključivo radiološkim pregledima, to je CT sa peros kontrastom. To znači da pacijent mora biti u okolini, ne samo svog doktora, nego i moćnog dijagnostičkog sredstva da može da se dijagnostikuje krvarenje, da bi se uopšte moglo kasnije intervenisati i lečiti - ističe Ilić.
Na kraju, doktor je naveo i brojne dodatne komplikacije koje se mogu javiti.
Treća stvar jeste razne druge komplikacije, koje mogu biti stenoza, uvrtanje sliva, ili nešto drugo. To su rane komplikacije. Kasnije takođe mogu doći do nekih komplikacija, međutim, one se mnogo lakše zbrinjavaju, jer nisu komplikacije koje neposredno ugrožavaju život. Ovo što pričam o neposrednom ugrožavanju života, to se sve događa unutar desetak dana od operacije. Zato me čudi da pacijenti koji imaju visoko zdravstvo u svojim zemljama putuju u neke krajeve. Bez obzira kako i ko izvrši tu operaciju, ipak kontrola lekara mora biti stalna - rekao je Ilić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
