UZ OVU PLATU I SVAKI VIKEND SLOBODAN? Predlog o vraćanju obaveznog vojnog roka sutra pred vrhovnim komandantom!

Priče o povratku obaveznog vojnog roka aktuelne su već pet-šest godina, ali se čini da su nadležni ovog puta otišli korak dalje, pa će prema najavama ministra odbrane Miloša Vučevića, sutra prilikom podnošenja redovnog godišnjeg izveštaja, predsedniku države obrazložiti i predlog o obaveznom služenju vojske sa sve detaljima koliko bi ono trajalo!

I bez obzira što jedni najavu povratka obaveznog vojnog roka vide kao realnu opciju, neophodnu u sadašnjoj bezbednosnoj situaciji, a drugi samo “priču za skretanje pažnje”, jasno je da će ova tema biti veoma aktuelna u narednom periodu.

- Predlog dolazi nakon detaljnog razmatranja opšte bezbednosne situacije i savremenih izazova sa kojima se suočava Republika Srbija kao vojno neutralna zemlja, koji su nametnuli potrebu za prilagođavanjem modela popune Vojske Srbije, a koji bi omogućio jačanje ukupnog regrutnog potencijala i osposobljavanje većeg broja građana za odbranu naše zemlje - naveli su nedavno u Generalštabu VS.

Na osnovu izjava visokih vojnih i političkih zvaničnika, pre svega ministra odbrane Miloša Vučevića, ali i dobro upućenih domaćih vojnih analitičara, polako se stvara slika kako bi mogao da izgleda obavezni vojni rok u Srbiji ukoliko bude doneta odluka o njegovom vraćanju, iako je jasno da postoji mnogo prepreka na realizaciji ove ideje.

1. Koliko bi trajao vojni rok?

U trenutku kada je suspendovano obavezno služenje vojnog roka, 2011. godine, on je trajao šest meseci. I tako je i dan danas propisano u zakonu.

Prethodnih godina čule su se razne verzije, ali prema poslednjoj, najnovijoj, vojni rok bi trajao četiri meseca, odnosno kako je istakao ministar Vučević “ne duže od četiri meseca”.

- Ne možemo da očekujemo da će ne znam neki roboti da dođu pa da brane Srbiju. Vraćanje obaveznog služenja vojnog roka nije priprema za rat, već je to priprema da se sačuva država i da imamo generacije koje znaju da brane svoju državu - rekao je Vučević.

Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti, smatra da je četiri meseca veoma kratak period za služenje vojnog roka.

- Praktično za to vreme možete tek da se naviknete na uniformu. Po meni bez najmanje devet meseci obuke i ne možete da napravite od regruta vojnika i rezervistu.

Kako kaže, za četiri meseca regruti mogu da prođu samo osnovnu pešadijsku obuku.

- Oni će tokom obuke naučiti da rukuju oružjem i imati osnovnu taktičku obučenost. Ako hoćete artiljerca ili tenkistu potrebna je dodatna obuka - rekao je Dragišić za Blic.

2. Kako bi izgledala obuka regruta?

Kako se moglo čuti poslednjih dana, predloženo je da obuka bude iz dva dela - teorijska i praktična. Teorija bi obuhvatala osnove vojne taktike i tehnike, vojno pravo, prvu pomoć i samozaštitu, atomsko, biološko, hemijsku odbranu...

Tokom praktične obuke regruti bi naučili kako se rastavlja i sastavlja oružje, gađa iz različitog pešadijskog naoružanja, prošli bi i borbu bez oružja i samoodbranu, kretanje i maskiranje na bojištu, kopanje rovova i izgradnju zaklona, preživljavanje u prirodi, prelaženje prepreka (voda, minsko polje...), a u zavisnosti od potreba vojske mogla bi biti sprovedena i dodatna specijalistička obuka.

Naravno, podrazumeva se razvoj fizičke kondicije i izdržljivosti.

3. Za koga bi bio obavezan vojni rok?

Jedno od glavnih pitanja je od kog godišta će početi regrutacija za obavezno služenje vojnog roka, odnosno ko će sve biti obavezan da ide u vojsku. Po sadašnjem zakonu to su svi do 27 godina starosti, mada je bilo moguće odlaganje do 30. godine života. Da li će granica biti na 27 ili 30 godina, sigurno će se raspravljati.

- Tu je i pitanje retroaktivnosti pošto Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi nije ukinut nego samo prekinut. Ako neko ima 27 godina, a do 27. godine je obavezno služenje vojske, da li taj neko mora u vojsku ako vojska nije bila obavezna kada je, recimo, imao 18 godina. To je složeno pravno pitanje - smatra Zoran Dragišić.

On je stava da oni koji nisu služili vojsku ni civilno, a sada imaju više od 27 godina, verovatno neće oblačiti uniformu.

- Vojničke dužnosti su prilično fizički zahtevne tako da je teško očekivati da neko ko ima 35-36 godina podjednako vežba sa nekim ko ima 20 ili 21 godinu.

On ukazuje i na podatak da veliki broj ljudi u Srbiji ima dvojno državljanstvo.

- Pitanje je i na koliko regruta Srbija može da računa. Ako uzmemo u obzir da jednu generaciju čini oko 60.000 ljudi, da su polovina žene, da od tih 30.000 treba odbiti one koji zdravstveno nisu sposobni da služe vojni rok, ali i da ima onih sa dvojnim državljanstvom i to države u kojoj vojska nije obavezna.

4. Gde bi i kako bi bili smešteni regruti?

Za sada još nije obelodanjeno da li bi regruti, ukoliko postoje uslovi, vojni rok služili u svom gradu ili bi kao u vreme bivše Jugoslavije bili “razbacani po celoj zemlji”. Ono što je sigurno jeste da postoje ozbiljni logistički problemi, da treba srediti objekte i kasarne u kojima će biti regruti, ali i da je potrebno odvojiti regrute od profesionalne vojske i odrediti oficire koji će vršiti obuku.

- Ne želimo da vratimo vreme u sedamdesete, osamdesete ili devedesete, nego da ti momci, budući vojnici, imaju najbolje moguće uslove za život u kasarnama. Mi ćemo tu infrastrukturu prilagoditi savremenim uslovima života. Moramo voditi računa o broju vojnika u spavaonama, tuširanjima, internetu, obrocima. Neće to biti hotel, nego kasarna, ali ta kasarna će biti u skladu sa savremenim životom i potrebama mladih ljudi - rekao je nedavno ministar Miloš Vučević.

Takođe, za sada nadležni još nisu obelodanili konkretno da li će regruti primati nadoknadu za vreme služenja obaveznog vojnog roka i kolika bi ona iznosila.

Vojnici koji dobrovoljno služe vojni rok primaju mesečne naknade, trenutno oko 46.000 dinara, uz vojno zdravstveno osiguranje, putne troškove, smeštaj, ishranu i odeću. Pored toga, postoji i mogućnost da se nakon dobrovoljnog služenja vojnog roka zaposle kao profesionalni vojnici.

Šta se zna do sada?

Obavezni vojni rok od šest meseci je ukinut ili suspendovan, 2011. zbog slabog odziva mladih, ali i želje da vojska bude profesionalizovana.

Pre suspendovanja vojnog roka mnogi su birali civilno služenje po bolnicama, bibliotekama, pozorištima... i u 16 časova odlazili kućama.

Od 1. januara 2011. godine na služenje vojnog roka su u Srbiji upućivani samo oni koji su to želeli, dakle dobrovoljci.

U staroj Jugoslaviji vojni rok je prvobitno bio čak 24 meseca, pa je zatim smanjivan na 18, 15 i konačno 12 meseci.

Ideja o povratku obaveznog vojnog roka aktuelna je već pet-šest godina, ali je pokretana s vremena na vreme.

Veoma su šarene procene koliko novca treba za povratak obaveznog vojnog roka, a variraju od 100 do 600 miliona evra po generaciji.

Ideja o vraćanju obaveznog vojnog roka veoma je aktuelna u mnogim zemljama, od Crne Gore, Hrvatske, Francuske do Nemačke.

Obavezan vojni rok imaju Grčka, Norveška, Finska, Švedska, Estonija, Austrija, Švajcarska, Ukrajina, Danska, Rusija, Kipar, Turska...

Za promene je neophodno promeniti zakon u kojem stoji da vojni rok traje šest meseci, bilo da je sa puškom ili civilno služenje

Kazna od novčane do 12 godina zatvora

Za neodazivanje na služenje vojnog roka predviđene su i sankcije. Kako piše u Krivičnom zakoniku “onaj ko se bez opravdanog razloga ne odazove pozivu za izvršenje obaveze služenja vojnog roka ili izbegava prijem poziva za izvršenje te obaveze, biće kažnjen novčano ili do jedne godine u zatvoru”.

Svaki sledeći stav vuče sa sobom ozbiljnije kazne. Izbegavanje obaveze sakrivanjem može da odvede nekoga na izdržavanje trogodišnje zatvorske kazne, a napuštanje zemlje da bi se izbegla vojna obaveza bi po povratku donela do osam godina u zatvoru.

Najzad, podsticanje više ljudi da izbegnu obavezu, može da bude sankcionisano sa 12 godina iza rešetaka. Olakšavajuća je okolnost da svako ko je izbegavao obavezu, a naknadno se prijavi nadležnim organima, može i da izbegne kaznu.

Kurir.rs/Blic

Bonus video: