Nemanja se, prema rečima njegove majke, Anastasije Ljutić malim boginjama zarazio u bolnici tokom rutinske intervencije. Naime, na istom spratu bolnice nalazila se devojčica zaražena morbilama, a informacije da ona ima morbile dobili su tek kada su se njoj pojavili simptomi bolesti.
Nemanja je preležao boginje i sve je bilo u redu do njegove treće godine kada je krenuo u vrtić.
- Mesec dana nakon polaska u vrtić krenule su te klasične i tipične prehlade kada deca krenu u kolektiv. Nemanja je krenuo da dobija česte upale, da se razboljeva i taj pad imuniteta u tom trenutku upravo uzrokovao je te neke veće temperature koje je tada imao. Nakon toga Nemanja je počeo da gubi ravnotežu. To je sve počelo od centra za ravnotežu.
- Prolazili su dani, nije više mogao da hoda, sve se više i više to širilo, baš je onako bilo progresivno, nije mogao da sedi. Nakon gubitka motornih funkcija, u roku od samo par nedelja, Nemanja je izgubio i svest. Više se nije odazivao, nije prepoznavao, nije pratio pogledom. Nastupilo je veliko štićenje mozga i veliki grčevi u rukama i nogama koji su tu prisutni i dan danas.
Nemanjini roditelji su se odmah uputili kod privatnog neurologa koji tome nije pridavao značaja i rekao da se vrate za mesec dana ukoliko se stanje ne poboljša.
- Nama nešto nije davalo mira i nije nam to uopšte bilo logično da mi čekamo toliko. Otišli smo odmah na dečiju neurologiju i tu su nas ostavili na ispitivanju. Međutim, to odeljenje se zatvorilo nakon dva ili tri dana zbog Covid-a i rekli su nam da se vratimo za dve nedelje kada sve ponovno bude regularno u radu. Međutim, mi nismo ni toliko vremena mogli da čekamo. Odmah po povratku iz te bolnice Nemanja je rapidno počeo još više da gubi funkcije.
Naredna tri meseca proveli su na institutu za Majku i dete gde je dete u suštini izgubilo sve funkcije. Tada su rađene detaljne analize na razne viruse, bakterije, tumore, imunološke bolesti, genetske i metaboličke. Svi rezultati bili su negativni. I taj nalaz koji je bio nama najviše bitan, to su antitela. Njemu su izvadili tu moždanu tečnost iz kičme i poslali na proveru, na infektivnu kliniku da bi stigla ta potvrda da je kod Nemanje potvrđen taj virus, da se našao na mozgu, da je u trenutku u stvari kada se on zarazio malim boginjama, taj virus probio možda onu barijeru i tu se zaustavio.
- To što se njemu desilo ima svoje ime, ima svoju dijagnozu, u pitanju je subakutni sklerozirajući parencefalitis. To je neurodegenerativna i progresivna bolest koja zahvata ceo mozak. Inače, javlja se kao posledica morbila i može da nastane i godinama nakon preležanih boginja. Mi smo saznali za tu bolest kada su nam i stigli ti nalazi sa infektivne klinike, kada se sve poklopilo sa njegovim ostalim simptomima i sa magnetom glave, kada su nam doktori konačno dali tu diagnozu.
Nakon izlaska iz bolnice, mali Nemanja odmah je krenuo sa fizikalnim terapijama.
- Krenuli smo da istražujemo gde bi mogli da odemo, gde bi bilo nekog rešenja za njegovo stanje. Poslali smo dokumenta i njegove analize doktorima širom sveta. Još nekih godinu dana lečili smo se u Srbiji, svakodnevno je Nemanja išao, i dan danas ide aktivno, već tri godine ide konstantno na fizikalne terapije. Uz to imamo i defektologa, i logopeda, i mnoge brojne ostale tretmane koji bi mogli da pomognu tom nekom stimulisanju mozga, što je nama i glavni problem. I cilj je da što više odradimo, a to i radimo, da bi njemu u budućnosti, nadamo se, bilo bolje.
Takođe Nemanja se već tri godine leči i u Turskoj:
Idemo na svakih pet meseci na taj tretman matičnih ćelija.
Opciju za što brži oporovak, roditelji su potražili i u Kijevu:
- Sa početkom rata ova mogućnost je nestala, ipak nada postoji. Nemanja jeste, mogu da kažem da jeste bolje nego što je bio pre tri godine u samom tom početku bolesti, mada njegova bolest se toliko brzo manifestovala, da je on toliko brzo izgubio sve funkcije, sve se tako brzo izdešavalo i samo je stalo jer više nije imalo gde.
- Tada bio i na sedativima i pod konstantnim bolovima 24 sata. Sada u ovom trenutku situacija jeste bolja ali postoji mnogo još terapija koja treba da se odrade, mnogo još treba vremena da prođe, mnogo još treba rada da se uloži u to jer on sada jeste bolje, počeo je pa malo i da prati pogledom što se nije dešavalo za ove tri godine. Njegovi grčevi, spazmi koji mu predstavljaju tolike bolove se drže pod kontrolom, nema nekih deformiteta i nekih većih problema. Jeste bolje nego što je bilo tada ali još uvek je to nedovoljno i mora dosta da se radi za njegov bolitak.
Svako ko želi da pomogne i doprinese za Nemanjino bolje sutra može da pošalje SMS 995 na broj 3030.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
