Beograd se svrstao na 44. mesto među 114 prestonica, dok je Čačak 13. na spisku evropskih gradova, a Srbija četvrta na Starom kontinentu.
Švajcarska kompanija, koja upravlja i čuvenom platformom Er vižual, koja daje trenutne podatke o zagađenosti, analizirala je kvalitet vazduha u 7.812 gradova sveta. Rezultati istraživanja su pokazali da je tek u devet odsto zabeležen kvalitet vazduha koji zadovoljava standarde SZO, a svega 10 zemalja ima dobar kvalitet vazduha.
Šta su PM2,5 čestice i kako utiču na zdravlje
foto: AP/Ebrahim Noroozi
- Predstavljaju čestične materije koje imaju prečnik manji od 2,5 mikrometara
- Njihova veličina je svega oko 3% prečnika ljudske dlake
- Toliko su male da se mogu videti samo mikroskopom
- Nazivaju se finim česticama i mogu doći iz više izvora, kao što su strujna postrojenja, toplane, individualna ložišta (ugalj kao najgora vrsta čvrstog goriva), motorna vozila, avioni, sagorevanje drveta, šumski požari, paljenje njiva, vulkanske erupcije, peščane oluje
- Pošto su vrlo male i lagane, ostaju duže u vazduhu, što povećava šanse da ih čovek ili životinja udahnu
- Čestice manje od 2,5 mikrometara lako prolaze nos i grlo i mogu da prodru duboko u pluća i da dospeju i u krvotok
- Istraživanja su pokazala tesnu vezu između izlaganja finim česticama i prevremene smrti od kardiovaskularnih ili pulmonalnih bolesti
- Lako izazivaju ili pogoršavaju hronična oboljenja kao što su astma, srčani problemi, bronhitis i ostali respiratorni problemi
- Prema članu 19 iz Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Republike Srbije, granična vrednost izloženosti za suspendovane čestice PM 2,5 iznosi 25 µg/m3, dok tolerantna vrednost iznosi 30 µg/m3
U Srbiji je, prema poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, vazduh tokom 2022. godine bio treće kategorije, odnosno prekomerno zagađen u 21 gradu.
foto: Printscreen
Tihomir Popović, bivši načelnik u Agenciji za zaštitu životne sredine i stručnjak za kvalitet vazduha, kaže za Kurir da je kod nas dominantno čestično zagađenje, odnosno zagađenje nastalo usled suspendovanih čestica PM 10 i PM 2,5.
Šta Srbija čini na poboljšanju kvaliteta vazduha
- Gašenje kotlarnica javnih ustanova koje koriste ugalj, mazut i lož-ulje za grejanje, a za koje postoje tehničke mogućnosti priključenja na sistem daljinskog grejanja ili gasovod
- Pošumljavanje poljoprivrednog zemljišta lošijeg kvaliteta u 10 jedinica lokalne samouprave, kao što su Beograd, Niš, Kragujevac
- Subvencije za prelazak na ekološke načine grejanja
- Čestice od 2,5 mikrona su prodornije i opasnije, jer su manje. Udisanjem se mnogo lakše uvlače u pluća i plućne alveole, i na taj način brzo dospevaju u krvotok. Sve što na sebi nose, a to mogu biti bakterije, virusi, molekuli različitih polutanata, praktično se direktno ubacuju u pluća i organizam - kaže Popović. - Istraživanja pokazuju da dominantan udeo emisija suspendovanih čestica PM 2,5 u Srbiji potiče od toplana snage manje od 50 MW i individualnih ložišta - čak 80 odsto. Saobraćaj je sa devet odsto drugi izvor ove zagađujuće materije, sektor industrije je doprineo sa pet procenata.
Popović ističe da je Srbija napravila dobre zakone i propise, kao i Program zaštite kvaliteta vazduha do 2030, ali da se još treba raditi na primeni.
- Svi gradovi koji imaju treću kategoriju vazduha su obavezni da urade tzv. plan kvaliteta vazduha, koji sadrži analizu uzroka i predlog mera i aktivnosti koji moraju da se urade, a za poboljšanje situacije je odgovoran lokalni deo vlasti. Već ima pozitivnih primera, pa tako neke opštine zamenjuju mazut u toplanama, prave regulative da stimulišu prebacivanje na gas i slično. Kurir je uputio pitanja i Ministarstvu zaštite životne sredine.
10 najzagađenijih država sveta (od 134)
Bangladešfoto: Munir Uz zaman / AFP / Profimedia
1. Bangladeš
2. Pakistan
3. Indija
4. Tadžikistan
5. Burkina Faso
6. Irak
7. UAE
8. Nepal
9. Egipat
10. DR Kongo
10 najbolje rangiranih zemlja (od 134)
foto: Youtube Printscreen
1. Francuska Polinezija
2. Mauricijus
3. Island
4. Grenada
5. Bermudi
6. Novi Zeland
7. Australija
8. Portoriko
9. Estonija
10. Finska
Eks-ju države među 134 zemlje, počevši od najzagađenijih
27. BiH
32. Severna Makedonija
41. Crna Gora
43. Srbija
72. Slovenija
77. Hrvatska
Glavni gradovi (od najzagađenijh prema najnezagađenijima)
