„Zapitali smo se nebrojeno puta kako bi nam izgledao život da nije bilo tog tragičnog dana. Imali bismo ćerku koja bi bila lekar i unuku koja bi sad punila 25 godina. Svake godine brojimo koliko godina bi imala naša unuka da je imala sreću da se rodi. Ne prođe dan, a da se ne zapitamo zašto je moralo sve tako da bude.“
I nakon dve decenije, neizrecivo tužno i bolno odjekuju reči Radice i Miloja Ilića iz Niša, roditelja Ljiljane Spasić (26) koja je u sedmom mesecu trudnoće poginula 7. maja 1999. od kasetnih bombi tokom NATO bombardovanja Niša.
Ljiljana, student IV godine medicine, kobnog dana došla je u Niš kako bi otišla na kontrolu kod lekara. Trebalo je istog dana da se vrati, ali je neplanirano ostala još jedan dan u Nišu pa je sa svekrvom krenula na Tvrđavsku pijacu, da kupi prve trešnje.
Bile su u Šumatovačkoj ulici kada su sa neba počele da padaju nemilosrdne „žute ubice“...
NE PROPUSTITE
- Pod ruku je uhvatila svekrvu i pošle su do pijace, bile su vesele, samo što nisu zapevale. Nisu se nadale, ništa nije niko naslućivao... Doktorka iz obližnje ambulante koja je prva došla do nje mi je rekla: „Nemoj da se sekirate, nije se mučila mnogo, jedan geler joj je presekao arteriju na vratu, za dva minuta je iskrvarila“. Svekrva koja je kasnije preminula bila je dosta povređena, ali Ljiljana je imala samo jednu ranu na vratu, samo taj jedan geler koji joj je presekao vitalnu arteriju - priča Radica Ilić, majka Ljiljane koja je poginula u NATO bombardovanju.
Ljiljanini roditelji su bili na selu gde su čuli da je Niš žestoko bombardovan, ali još nisu znali šta se desilo. Sve dok popodne nije došao njihov sin i doneo im tragičnu vest.
- Nema strašnije od toga da roditelj sahranjuje svoje dete. Nama je taj 7. maj najcrnji dan u godini. Ljiljanu smo sahranili 11. maja u 11 sati, na dan i sat svog venčanja. Strašno. Ne bi možda bilo strašno da znaš da je neko dugo bolestan... A ovo, odjednom se prekine život u cvetu mladosti, sa novim životom u sebi - veli Radica.
Kurir.rs/Blic
Preneo: S.P.
NE PROPUSTITE
