ZATVORENICI SU KOPALI STENE, ALI ŽIVI NISU IZAŠLI: Kurir u tajnom gradu iz kog je kralj Petar otišao iz Srbije! Samo 6 ljudi znalo
Kralj Petar Drugi Karađorđević je pre tačno 83 godine odavde, iz podzemnog grada koji se krije u stenama malog mesta na Drini - Malog Zvornika, otišao iz Srbije. Kad je prešao most na Drini, nazvan po ocu mu, kralju Aleksandru, noga poslednjeg kralja u nas više nije mogla da kroči na tlo otadžbine.
Sabijen međ Drinom i stenama, Mali Zvnornik čuva i nekada tajni podzemni Karađorđevića grad. Isti onaj koji 1930. poče graditi kralj Aleksandar da ima kad izbije rat, ali ne i dovrši u potpunosti jer smrt ga stiže u Marseju '34. Ipak, po zvaničnim podacima poslužio je sinu mu, mladom kralju Petru Drugom, da se ovde krije od nacista između 9. i 12. aprila 1941. Iako su u vladarevim memoarima dani i mesta malo drugačije raspoređeni, fakat je da je u Malom Zvorniku poslednji put koračao Srbijom.
"Vrhovna komanda je bila evakuisana u Zvornik na Drini i on (general Simović, prim. nov.) rekao mi je da moram tog popodneva da odem i da im se tamo pridružim... Beograd sam napustio automobilom.Kada smo prolazili Avalu, okrenuo sam se poslednji put i pogledao prema Beogradu: moj voljeni rodni grad je goreo, a stub dima se dizao u nebo tamo gde su talasi nemačkih bombardera sejali smrt i pustoš. Otputovao sam za Zvornik sa svojim najbližim osobljem i radistom, mada radio nije bio od koristi, jer Generalštab, kao i nijedan od štabova, nije imao namensku radio opremu... Tokom celog putovanja sustizali smo grupe izbeglica. Ti ljudi su išli peške, često noseći decu ili vozeći se na volovskim kolima sa svom svojom imovinom. Oko 20 km nadomak Zvornika prošli smo kroz Koviljaču, nekada lepo banjsko mesto. Oko šest sati uveče stigli smo u Zvornik i smešten sam u malu kuću koja je pripadala policiji", opisao je kralj Petar Drugi u memoarima "Moj život" 6. april 1941, pa nastavio:
"U Zvorniku je trebalo da bude naš tajni štab i, mada je postojao dug tunel probijen kroz planine, nije bilo nikakve opreme, ni radija, niti električnog osvetljenja. Te večeri sam večerao sa gradonačelnikom Zvornika i otišao u krevet iscrpljen posle tog užasnog dana. Sledećeg dana posetio me je general Simović i saopštio mi sve novosti koje je znao... Posle njegove posete ostao sam i dalje u Zvorniku i nekoliko puta je bilo vazdušnih uzbuna, ali se avioni nisu pojavili. Vreme je i dalje bilo pogodno za napad nemačkih trupa. Poslao sam svog sobara u Beograd da pokupi neke moje stvari, a on je izvestio da je grad u stanju haosa i razaranja i da svuda naokolo pljačkaju. Uveče 8. aprila došao je dr Maček iz Užica, gde je bila evakuisana vlada... Sutradan ujutru otišli smo za Han Pijesak."
Međutim, u ovom mestašcu, smeštenom uz praktično jednu ulicu kraj Drine i s pogledom preko nje na onaj drugi, veći Zvornik, u Republici Srpskoj, zvanična priča je malo drugačija. A za nju se oslanjaju na svedočenja tadašnjih meštana.
- Kralj Petar Drugi je u Banji Koviljači bio do 8. aprila uveče, kada s pratnjom dolazi u Mali Zvonik. Postoje dve verzije tog dolaska. Prva je da su stigli šumom, jer su ih na drumu čekali komunisti da bi ubili kralja. A druga da su došli tajnim tunelom od 27 km koji povezuje Banju Koviljaču s podzemnim gradom, kao i da su po dolasku ovde tog 9. aprila u zoru isti taj tunel zabetonirali iz podzemnog grada - priča nam pred vratima podzemnog grada Jefto Marković iz Turističke organizacije opštine Mali Zvornik.
Otvara metalna vrata koja vode u mrežu tunela i 75 prostorija na oko 5.000 kvadrata i 12 izlaza/ulaza, svih okrenutih ka Drini. Toliki ih je broj da bi vojska koja se tu zatekne mogla brzo i da izađe, ali i da bi imala dotok svežeg vazduha.
- U ovoj svečanoj sali održano je više sednica vlade Kraljevine Jugoslavije, a na poslednjoj je doneta odluka da kralj Petar napusti otadžbinu preko Zvornika, Han Pijeska, Pala i Sarajeva, sve do Nikšića, odakle je odleteo preko Grčke, Palestine i Egipta u Veliku Britaniju - kaže Marković.
Stanovništvo je pričalo da je ovde bilo 212 vojnika koja su dopratili kralja, ali ga i ispratili 12. aprila pošto se u zoru pričestio u ljupkoj crkvici, koja je na putu, a uz podzemni grad. U narodu je poznata kao Mali Ostrog, jer se kralj potom pričestio i u pravom Ostrogu.
Kad je kralj otišao, došli su - lovci na blago!
- Ovde je bila invazija lovaca na blago, pošto su mislili da je Petar zakopao neko blago u podzemnom gradu. Kucali su ljudi po zidovima i svuda gde su se osećale šupljine, razbijali su zidove u nadi da će naći ćupove, zlatnike... Godinama je vođena polemika da li su nešto našli - veli, pa dodaje da se potraga rasplamsala sedamdesetih godina, kada je čovek iz Srpske Crnje pronašao neki ćup, pa da bi to opravdao pred komšijama, pričao da ga je našao u tunelima pored Drine. Svojevremeno je lokalni kožar ovde odlagao kožu, idealna je temperatura, ali neki su i pečurke uzgajali.
Tuneli sređeni, okrečeni. Hladno. Svečana sala, kraljev apartman, bolnica, lekarska soba, vojnička spavaona... Sve je lepo. Ali, nažalost, ništa autentično. Osim starih ormara za struju. Ali replike liče na one iz tog perioda. A ima i vrednih stvari.
- Evo ih dve originalne puške MK24, četničke jurišne, koje su proizvedene u samo 3.000 primeraka. Čak ni veći muzeji nemaju ovakve primerke. Vidite i dve gas-maske "nebojša", proizvedene u Borovu 1938, među najkvalitetnijim iz tog doba. Čak ih je i Hitler kupovao od nas, dok nije napravio svoju verziju maski - priča nam Marković dok prolazimo pored ćilima, jednog od svega desetak u nas sačuvanih koje su žene iz istočne Srbije tkale za kralja Aleksandra.
Dolazimo do odaje koje su uređene kao kafana, gde bi i podrum vina da sačine, a simbolično su je nazvali Oficirska kafana. Takva je u samom mestu postojala sve do 1991.
- U toj kafani je Gavrilo Princip bio pre nego što je prešao Drinu i otišao dalje u Sarajevo i istoriju - veli Marković, s kojim dolazimo do kraja i bunara od osam metara dubine, koji nikad nije presušio.
Prolazimo i pored tri nove česme. Na mestu nekadašnjih ručnih. Ali pozlaćenih.
- Postojale su tri kraljevske česme, kao rukohvati, od pozlate. I to je nestalo posle '45, meštani tvrde i da se zna ko ih je odavde pokupio - sa osmehom kaže.
Most kralja Aleksandra je krcat. S obe strane narod peške prelazi, jer žive u jednoj državi, rade u drugoj, idu na kafu u BiH, pa se vraćaju kući u Srbiju. A kralj Petar Drugi u Srbiju se vratio decenijama nakon smrti - od 2013. počiva u otadžbini, pored oca i slavnih predaka na Oplencu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Jelena S. Spasić
Bonus video:
PREDSEDNIK VUČIĆ: SAD uvode sankcije NIS, razgovaraćemo i sa Rusima i sa Amerikancima! Studentima su ispunjeni svi zahtevi! Stanovi za mlade od 20 do 35 godina