Gošća emisije Crveni karton na Kurir televiziji bila je istoričarka Dubravka Stojanović. Povod za razgovor sa autorom i voditeljem Svetislavom Basarom bila je njena knjiga "Prošlost dolazi", podnaslovljena sa Promene u tumačenjima prošlosti u srpskim udžbenicima istorije od 1913. do 2021.
Kuriozitet je što je ova knjiga, jedno naučno štivo, pristupačno pisano, ali ne baš tako lako čitljivo, prodata za četiri meseca, a basaru je zanimalo da mu gošća ukratko kaže koliko je istorija menjana u našim udžebicima za nešto vbiše od jednog veka.
- Zahvaljujući Pedagoškom muzeju koji čuva sve ove udžbenike, slučajno sam u stvari pogledala udžbenik iz 1913. i ono što me iznenadilo, to je da su u tom udžbeniku već našle lekcije o Balkanskim ratovima. Dakle, oni su se završili mesec dana pre početka školske godine i oni su već ušli u udžbenike i to je nešto što je meni važan fenomen, jer mi smo to imali i 90-ih godina. Udžbenici su promenjeni u Hrvatskoj '92. godine, u Srbiji '93., u Bosni '94. godine. Znači, u sve tri zemlje koje su bile u ratu, udžbenici su promenjeni, takoreći, na početku rata ili dok je rat još trajao i dok se nije znalo ni kako će se završiti. I onda se pokazalo da i u Drugom svetskom ratu, što je vrlo zanimljivo, Tito već posle Sutjeske, znači posle Pete ofanzive, je sam u svom govoru rekao da će se ubuduće istorija učiti po ofanzivama. U trenutku kad nije ni znao ni koliko će ih biti, niti kako će se uopšte taj rat završiti. To je jedan važan podatak da ljudi dok traju tako neki prelomni događaji, već razmišljaju o tome kako će ti događaji biti opevani, odnosno na koji način će se buduće generacije oblikovati, kako će se menjati njihovo mišljenje o tome šta se desilo - rekla je Stojanović.
Voditelja je zanimalo da li je verzija Balkanskih ratova izmenjena u ondnosu na inicijalnu iz 1913. godine.
- Ne, taj je jako zanimljiv zato što je u njemu, bez obzira što nisu postojale naučno utvrđene činjenice, iskreno opisan taj rat, odnosno oba Balkanska rata. Tu je nekako otvoreno sve rečeno. Već od prvih sledećih udžbenika, posebno udžbenika već u kraljevini SHS, kraljevini Jugoslaviji, pa sve do danas, neprekidno se kriju neke neprijatne činjenice iz tih ratova - otkrila je sagovornica Kurir televizije, a zatim pojasnila na šta konkretno misli.
VIDEO
- U Prvom balkanskom ratu, mislim na dve činjenice. Mislim na to da je Srbija u Prvom balkanskom ratu zauzela delove Makedonije, koje je trebalo po savezničkom dogovoru da pripadnu Bugarskoj. To je zauzela srpska vojska koja je tu brže došla, bilo je više, a Bugari su se zadržali kod Jedrena. Dakle, bila je takva ratna situacija i Srbija je odbila po završetku rata da postupi po savezničkom ugovoru i da Bugarskoj da tu polovinu Makedonije. I to je onda dovelo do bugarskog napada i bitke na Bregalnici. To je jedna činjenica koja postoji u udžbeniku iz 1913. A koja se kasnije na razne načine kamuflira i nje zapravo više nema.
Istoričarka je navela i drugi primer iz tog doba, koji nije našao mesto u istorijskim udžbenicima u Srbiji.
- To je napad, odnosno pokušaj Srbije da preko severne Albanije izađe na Jadransko more, koji su se u dva navrata završili loše, dakle i u novembru 1912. i u februaru 1913. godine. Bila je skoro objava rata protiv Srbije. Sve velike sile su se udružile, uključujući i Rusiju i rekle Srbija nema šta da traži na Jadranskom moru. Sklonite se odavde, to je podeljena interesna zona, tu će nastati Albanija, to je Austrougarska interesna zona, dakle ujedinjene velike sile oterale su u stvari srpsku vojsku koja je dva puta prešla preko Albanije i to u vrlo teškim zimskim uslovima. Eto, to je nešto što se prećutkuje do danas, a ima toga...
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
