BERLIN - Srbija, zemlja Svetog Save i cara Dušana, bezuslovno pripada Evropi i Evropskoj uniji - tim rečima profesor Volf Ošlis, jedan od najvećih nemačkih poznavalaca Balkana i jugoistične Evrope, vidi današnju poziciju Srbije, države razapete između želje za članstvom u EU i za očuvanjem Kosova.
"Srbija ima svako moralno i političko pravo da sprovodi svoju politiku na Kosovu. Ahtisarijev plan ništa ne menja. Kosovo jeste i ostaje deo Srbije, sve dok Ujedinjene nacije oficijelno nisu anulirale rezoluciju 1244", rekao je Ošlis. On smatra da podela Kosova, kao rešenje, ne bi imala lošu perspektivu.
To bi značilo, rekao je ovaj autor brojnih knjiga i publikacija o kulturi i politici balkanskih zemalja, da bi severni deo Kosova ostao Srbija.
Ošlis je ocenio da je pre proglašenja kosovske nezavisnosti, 2008. godine, Srbija bila najuspešnija zemlja u tranziciji.
"Onda je došla nezavisnost, koju je Amerika želela, pre toga je bilo NATO bombardovanje Srbije, a ceo -"ceh-" je platila EU", kaže ovaj nekadašnji profesor Univeziteta u Gisenu, koji Kosovo iz 2008. godine, isto kao češki balkanolog Filip Tesar, poredi sa Minhenskim sporazumom iz 1938. godine, kada je Čehoslovačka bila prisiljena da se odrekne dela svoje teritorije.
Ošlis je, takođe, rekao da je pogrešno prebacivati Srbiji da vodi antievropsku politiku, jer neće da prizna Kosovo i upitao da li, onda, i pet zemalja EU, koje nisu i neće da priznaju Kosovo, takođe, vode antievropsku politiku.
Povodom aktuelne srpske spoljne politike, ovaj pollitikolog i publicista, koji je detinjstvo proveo u DDR, a profesionalni život u zapadnoj Nemačkoj, kaže da tu "ne vidi ništa ni dobro, ni loše", ali da je veoma dobro što se dijalog Beograd-Priština vodi na najvišem nivou, jer se "razgovarati mora".
Kada je reč o mogućnosti da se za odnose Beograda i Prištine nađe rešenje po modelu nemačko-nemačkog sporazuma iz 1972. godine, Ošlis smatra da "tu ima logike".
"U tom sporazumu bilo je, međutim, čvrsto zapisano da nema priznanja suverene DDR. Taj sporazum je bio početak kraja DDR, bilo je utvrđeno ono što smo uvek znali -da ta država živi, jer su Rusi bili tamo", rekao je Ošlis, naglasivši da niko na Zapadu, međutim, nema interesa da beskrajno finansira Kosovo i da milijarde evra svake godine godine šalje na to isto Kosovo, gde su ""najveća smrtnost majki i dece u Evropi i ogromna nezaposlenost i analfabetizam"".
"Treba sačekati, Srbija ima vreme...", smatra Ošlis, koji je i autor knjige "Majka Tereza-mladost u Skoplju", u kojoj navodi da nema dokaza za albansko poreklo majke Tereze, rođene 1910. godine u Skoplju, čiji je otac Nikola, bio pripadnik naroda Aronuma (u Srbiji su to Cincari) i čiji se brat zvao Lazar.Ošlis je mišljenja da Srbija polako ide napred, i da ne mora brzopleto da deluje.
"Srbija dobija novac iz Brisela, ima dobre odnose sa Rusijom i Turskom i sve je to jedna investijcija u srpsku ulogu, kao najvažnijeg faktora balkanske sigurnosne i politike poretka- Srbije kao najveće slovenske zemlje i Srba kao najvećeg slovenskog naroda Balkana", rekao je Ošlis.
On je ocenio da će "Brisel jednom, ipak, uvideti da se ne isplati finansirati Kosovo" i da bez tih para Kosovo, koje je, kako je rekao, i privredno i politički na dnu, ne može živeti.
Govoreći o problemima aktulenog Kosova, Ošlis je podsetio na jedan izveštaj nemačke obaveštajne Službe BND o Kosovu, koja ga vidi kao važnu kariku u lancu međunarodnog organizovanog kriminala, o sumnji na umešanost u sve to šefa vlade Hašima Tačija, saznanjima Dika Martija i bivše tužiteljske Haškog tribunala Karle del Ponte o trgovini ljudskim organima...
"Jednostrano proglašena nezavisnost Kosova ne sme ići dalje. Ako Kosovo suštinski postane nezavisno, oni će se sutra ujediniti sa Albanijom, a zatim će doći pritisak na severnu Grčku, Makedoniju i Crnu Goru u cilju stvaranje velike Albanije - a onda, već prekosutra, moguće, i treći Balkanski rat", upozorava Ošlis.
