BEOGRAD - Nije zaboravio prethodnika.Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, povodom 30 godina od smrti Aleksandra Rankovića, položio je venac na njegov grob u Aleji zaslužnih građana i naveo da država do sada nije posvećivala pažnju Rankoviću i da se zalaže za njegovu rehabilitaciju. - Dugogodišnji ministar unutrašnjih poslova, Ranković je ostavio dubok trag u organima bezbednosti - rekao je Dačić, podsetivši da je Ranković na Brionskom plenumu razrešen svih funkcija a kasnije isključen i iz Saveza komunista.- Suština njegove smene nisu bile lažne optužbe o prisluškivanju Tita, nego politika usmerena protiv interesa srpskog naroda i Srbije - dodao je Dačić.Država, prema njegovim rečima, do sada nije posvećivala pažnju Rankoviću, a srpski narod je o njemu najbolje iskazao mišljenje na sahrani na kojoj je bilo više od 100.000 ljudi.- To je bio gotovo nezabeležen politički događaj. Sahranjen je uz skandiranje "Leka, Leka". Zatražiću od državnih arhiva da se nađu snimci sa te sahrane, ima samo privatni snimak porodice - rekao je on i podsetio da Srbi sa Kosova i Metohije sa velikim poštovanjem govore o Rankoviću.Na vencu koji je Dačić položio posalo je "Aleksandru Leki Rankoviću - ministar Dačić", a komentarišući zašto je položio venac na Rankovićev grob a da prethodno nije otišao na Titiov grob, Dačić je naveo da je ovde došao kao ministar unutrašnjih poslova.
On je podsetio da u MUP-u svake godine polažu vence na grobove značajnih ličnosti, od prvog ministra Jakova Nenadovića, pa do Slobodana Penezića Krcuna. "U svakom slučaju Aleksandar Ranković ima svoje mesto u srpskoj istoriji", rekao je Dacicć ne želeći da ulazi u raspravu partizani - četnici."Govorim o tome da je posle smene Rankovića usledila antisrpska politika koja je dovela do Ustava iz 1974. godine i potpunog rasturanja Srbije", rekao je Dačić, koji se posle polaganja venca rukovao sa članovima Rankovićeve porodice.Ranković je bio potpredsednik SFRJ i član najužeg rukovodstva vladajućeg Saveza komunista Jugoslavije do smenjivanja sa svih funkcija 1966. godine.Rođen je novembra 1909. godine u Draževcu nedaleko od Obrenovca, a od 1922. u Beogradu je učio abadžijski zanat. Tako je već polovinom dvadesetih postao sindikalni aktivista, 1927. član SKOJ-a, a ubrzo i sekretar Mesnog komiteta SKOJ-a Beograda. Naredne 1928. postao je član KPJ.Posle zavođenja Šestojanuarske diktature 1929. osuđen je na šest godina robije zbog ilegalne komunističke aktivnosti, a 1940. postaje član Politbiroa Komunističke partije Jugoslavije. U Drugom svetskom ratu rukovodio je pripremama za ustanak protiv okupatorske nemačke vojske i nacistička policija uhapsila ga je u Beogradu krajem jula 1941.Posle hapšenja u bolnici je držan pod stražom, ali je oslobođen smelom akcijom beogradskih skojevaca. Kao organizacioni sekretar KPJ i član Vrhovnog štaba partizanskih jedinica, osnivač je 1944. službe bezbednosti pod nazivom Odeljenje za zaštitu naroda (OZNA). Posle rata bio je ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik savezne vlade.U političkom obračunu s njim na Četvrtom plenumu Centralnog komiteta SKJ 1966. na Brionima, optužen je za zloupotrebe Službe državne bezbednosti i lišen svih funkcija i potpuno isključen iz javnog života. Pozadina njegovog smenjivanja nije potpuno jasna, ali su posledice bile očigledne, jer je postupno došlo do rastakanja jedinstvenog sistema bezbednosti jugoslovenske države.Tumačenja su u rasponu od realnih optužbi za prisluškivanje šefa države, preko interesa inostranstva, usmerenih na destabilizaciju Jugoslavije. Pojedini publicisti, uglavnom hrvatski, pisali su da je uklonjen posle izveštaja njegove službe o nesrazmernom uticaju pojedinih predstavnika starih građanskih tajnih društava.S druge strane, postoje ozbiljne indicije da je centralna ličnost Rankovićeve smene bio Stevo Krajačić, hrvatski partijski lider, poznat po nacionalističkim stavovima, koji je sa jedne strane imao stare neprekinute veze, još iz međuratnih perioda, sa Moskvom, a sa druge uspostavio je relacije sa hrvatskom političkom emigracijom.Uklanjanje Aleksandra Rankovića iz političkog života, čiji je završni čin bio Brionski plenum leta 1966. godine, bio je prelomni momenat u istoriji socijalističke Jugoslavije, i njime je započelo vidno postupno rastakanje saveznih institucija konačno okončano raspadom države. Nakon smene, Ranković se više nikada nije pojavljivao u javnosti.
