UNUCI SAČUVALI DEDINU FAKULTETSKU DIPLOMU, ALI ZBOG JEDNE STVARI I DALJE ŽALE Dirljiva priča iz Vranja oduševila sve: "Uvek nam je to ponavljao.." (FOTO)
Diplome visokog obrazovanja naših roditelja, baka deda dragocene su i od neprocenjive vrednosti, a svaka od njih ima svoju priču.
Jednu su ispričali unuka i unuk, evocirajući uspomene na svog dedu po majci.
"Deda nam je dok smo studirali bio velika podrška, pomagao je finansijski ali je razumevanje koje je imao dok smo spremali, polagali ispite, nailazili na prepreke bilo bezgranično. Uvek nas je hrabrio i govorio da studiranje nije srednja škola, da je upornost najvažnija i da se do uspeha stiže upornošću i radom. Bio je upućen u naše studije, znao je koliki je broj ispita na godini naših fakulteta, koji su uslovni koliko ih je po semestru. Za praznike kad smo bili slobodni odlazili smo da ga obiđemo, dugo razgovarali neretko i o njegovom školovanju i studiranju", započinju priču unuci Ana i Aleksandar S. iz Vranja.
Bio je udovac penzioner. Živeo je on i za svaki ispit svojih unuka, studenata, znao je koliko ih je i koji su u jednom semestru...
Priča nostalgična emotivna.
Od đaka pešaka do diplomiranog inženjera hemije
Deda je navode unuci do osnovne škole u planinskom selu na Vlasinskom jezeru svakodnevno pešačio kilometar i po u jednom pravcu, po snegu, kiši, vetru. A zime su u na planini oštre, duge i hladne.
"Pričao je kako je sa vršnjacima zajedno išao do škole. Bilo je sigurnije posebno u zimskom periodu kada se sa brdovitih šumskih predela čulo i zavijanje vukova. Tako je bilo do četvrtog razreda, a onda je osmogodišnju školu pohađao na drugom kraju pomenute planine prelazeći duži put. Tada kako je pričao deda niko nikoga nije terao da ide u školu. Tim putem su krenuli oni koji su zaista želeli da se obrazuju. Uvek je bilo puno posla kod kuće oko stoke i na imanju što je bio prioritet za roditelje", navode unuci.
Gimnaziju je završio u Surdulici.
Stanovao je privatno, a stanarinu plaćao držeći časove matematike osnovcima.
"Govorio je da ga je majka uvek ispraćala suzama, toplom pogačom i sirom znajući da put njegovog školovanja nije nimalo lak".
Sledeći korak njegovog obrazovanja je upis na Prirodno matematički fakultet Univerziteta u Beogradu, izbor je Odsek hemije.
Stanovao je kod rođaka koji su živeli u Beogradu. Vodio je knjige o poslovanju privatne firme rođaka, jer je smeštaj bio besplatan.
"Deda je obožavao fudbal bio je vatreni navijač Crvene zvezde. Pričao je da je bon za menzu menjao za kartu fudbalske utakmice kako bi gledao Zvezdu. Do fakulteta na Terazijama sa Lekinog brda je pešačio. Na jednoj naslovnici Zvezdine revije iz njegovih studentskih dana, slika publike sa stadiona, a u publici naš deda student, jako se obradovao, bio je redovni čitalac Zvezdine revije " , navode unuci.
Objašnjavaju da je dedi olakšano studiranje onog trenutka kada je postao stipendista tada najvećeg rudarskog kompleksa olova i cinka u Evropi Trepče na Kosmetu. Po završetku studija i služenja vojnog roka otišao je da radi i bude deo giganta koji ga je stipendirao.
"Govorio je da mu je to najlepši i najbolji deo radnog staža. Bio je na rukovodećoj funkciji vodeći najveću laboratoriju u Evropi u to vreme".
Sjajno je sarađivao sa kolegama kojih je bilo iz svih delova tadašnje Jugoslavije.
Kako to obično biva u životu, deda nije dočekao da vidi naše diplome preminuo je pre našeg diplomiranja.
Nećemo zaboraviti kakav je bio čovek naš deda, čuvaćemo uspomenu na njega.
- Koliko je verovao u nas sigurni smo da je znao da ćemo uspeti i završiti fakultete i da je taj dan sve bliži. Nikada nećemo zaboraviti njegovo interesovanje, podršku, želju, pomoć koju je nesebično pružao s ljubavlju, i velikim razumevanjem nama studentima, njegovim unucima. Nećemo zaboraviti ni priču o njegovom studiranju.....čuvaćemo je s ponosom, kao što čuvamo i njegovu diplomu", kažu na kraju unuci Ana i Aleksandar S. iz Vranja.
· Reaguj