Ujed ovog parazita koji mili sada u prirodi može biti opasan! Izaziva opasnu bolest, na koži se javlja "bivolje oko", a onda...

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je mere zaštite od uboda krpelja, a najvažnija metoda prevencije zaraznih bolesti koje se mogu preneti ubodom ovog zaraženog parazita je izbegavanje uboda krpelja i rano uklanjanje fiksiranog krpelja.

• nose odeću svetlih boja dugih rukava i nogavica, i to tako da pre odlaska u prirodu uvuku košulju u pantalone i nogavice pantalona u čarape;• nose samo „zatvorene” cipele tokom boravka u prirodi;
• izbegavaju da hodaju u sandalama ili bose po gustim travnjacima, naslagama suvog lišća, niskom žbunju/grmlju u listopadnim ili mešovitim šumama i park šumama, kako u urbanim tako i u prigradskim i seoskim sredinama;
• koriste repelenate na otkrivenim delovima tela;
• se kreću pešačkim stazama.

Takođe, preporučuje se da se pregled kože na prisustvo krpelja vrši kako tokom boravka na području tako i nakon povratka kući.

- Tokom boravka na područjima gde ima krpelja preporučuje se pregled kože na svaka 3-4 sata. Krpelji traže vlažnu sredinu, pa iz tih razloga kada se vrši pregled kože na prisustvo krpelja preporučuje se da se pažnja posebno obrati na prepone, pazušne jame, predeo ispod grudi, pojasa, zatkolene jame, prednju i zadnju stranu ušne školjke i kožu iza uha. Kod dece pažljivo pregledati predeo glave (uključujući kosmati deo) i deo vrata - saveuje "Batut".

Krpelj se može uneti u domaćinstvo putem odeće ili kućnog ljubimcima. Iz tih razloga, preporučuje se:

• četkanje odeće pre ulaska u kuću u cilju odstranjivanja svih nefiksiranih krpelja koji kasnije mogu da se fiksiraju na nekog od članova domaćinstva,
• pregled kućnih ljubimaca za prisustvo fiksiranih krpenja pre ulaska u kuću.

Nakon povratka iz prirode kupanje ili tuširanje unutar dva sata od ulaska u kuću doprinosi daljoj kontroli.

Osobe koje su zbog svog zanimanja (šumari, stočari, pripadnici vojske, itd) potencijalno izložene riziku zaražavanja B. burgdorferi treba da nose odeću impregniranu insekticidima (permetrin).

Postupak u slučaju uboda krpelja

• Važno je javiti se lekaru u zdravstvenoj ustanovi (ambulanti, domu zdravlja, odeljenju za kožne bolesti i dr) u toku prvih 24 sata od uboda.

• Ne stavljati nikakva hemijska sredstva (etar, alkohol, benzin).

• Ne pokušavati samostalno vađenje krpelja jer se pritiskom i gnječenjem mesta uboda krpelj može raskomadati, a rilica uvući u dublje slojeve kože.

• Ne nanositi vrh užarene cigarete, kreme i isparljiva ulja preko krpelja i zatim pokušavati vađenje, jer se u tim slučajevima povećava rizik od prenošenja uzročnika kao što je B. Burdgorferi, prouzrokovač Lajmske bolesti zbog stimulacije povraćanja infektivnog materijala krpelja.

• U zdravstvenoj ustanovi obučeno osoblje će krpelja izvaditi u celosti, uz dezinfekciju mesta intervencije.

• Zabeležiti dan ujeda i sačuvati krpelja u praznu posudu za lekove ili kesu sa dvostrukim zatvaranjem.

• Dati osnovne epidemiološke podatke o ubodu krpelja (na primer, o mestu gde je osoba boravila u prirodi) zbog mogućnosti postojanja endemskog područja.

• Javiti se lekaru u slučajevima pojave crvenila ili nekog drugog simptoma u periodu od nekoliko nedelja nakon ujeda krpelja.

2. Kontrola i suzbijanje krpelja

• Redovno kositi travu, obrezivati žbunje i drveće i odstranjivati opalo lišće.

• U okućnicama privatnih kuća pomeriti kaveze za ptice i drva za ogrev van delova dvorišta u kojima se obavljaju uobičajene kućne aktivnosti.

• Uništavanje sitnih glodara (rezervoara infekcije) sistematskim deratizacijama (suzbijanje glodara) u urbanim sredinama.

• Sprovođenje akcija suzbijanja krpelja na javnim zelenim površinama upotrebom insekticida od kraja aprila do oktobra meseca.

Bolesti koje prenose krpelji

- Krpelji su zglavkari koji ubodom mogu preneti na ljude neke zarazne bolesti kao što su: Lajmska bolest (LB), krpeljski encefalitis, Krimska-Kongo hemoragijska groznica, anaplazmoza, erlihioza, babezioza, Q groznica i rikecioze. Prirodna staništa krpelja su šumovita područja i neobrađena vegetacija. Mogu se naći i uz polja, u baštama, živim ogradama i slično. Prisutni su od ranog proleća do kasne jeseni, a najaktivniji su u maju i junu. Hrane se krvlju ljudi i životinja, a ukoliko su zaraženi mogu da prenesu neke uzročnike zaraznih bolesti tokom hranjenja, kao što su: Borrelia burgdorferi, uzročnika Lajmske bolesti ili virus krpeljskog encefalitisa, uzročnika krpeljskog encefalitisa - navodi se u saopštenju "Batuta" i dodaje:

- Krpelji se uglavnom nalaze na niskoj vegetaciji, do visine od jednog metra, a svojim usnim delom se zakače na životinje i ljude. Sisaju krv dva do sedam dana pre nego što ponovo padnu na vegetaciju.

Rizik od infekcije je veći što je boravak krpelja na telu duži. Ubod insekta je bezbolan, a mesto uboda ne boli i ne svrbi.
Krpelj mora da bude prisutan na koži najmanje 24 časa da bi došlo do sigurnog prenosa infektivnih agenasa.

Lajmska bolest – borelioza

Lajmsku bolest izaziva bakterija iz grupe spiroheta, Borrelia Burgdorferi, a prenosi je određena vrsta iksodidnih krpelja (Ixodes ricinus), koji se ubodom fiksira za kožu i prenosi infekciju. Oboljenje je sistemsko, posebno zahvata kožu, nervni sistem, zglobove i srce. Lajmska bolest otkrivena je 1975. godine u gradu Lajm, u Konektikatu, a u našoj zemlji otkrivena je aprila meseca 1987. godine na području Beograda, podseća Institut.

Simptomi bolesti počinju nedelju do mesec dana nakon ujeda krpelja. Prvi znak je crvenilo oko mesta uboda (Erythema migrans - EM, u narodu poznat kao „bivolje oko”), koje se javlja kod oko 80 odsto zaraženih osoba.

- Da bi imala dijagnostički značaj, promena mora da ima promer od najmanje pet cm. Promena na koži ne boli i ne svrbi, pa može da prođe neprimećeno. Može da bude praćena pojavom simptoma sličnim gripu (glavobolja, groznica, malaksalost, bolovi u zglobovima), koji traju nekoliko nedelja ukoliko se osoba ne javi lekaru koji će odrediti antibiotsku terapiju. Ozbiljnije komplikacije se javljaju nedeljama i mesecima nakon ujeda krpelja, u vidu simptoma od strane centralnog nervnog i kardiovaskularnog sistema, artritisa i kožnih manifestacija. Bolest može poprimiti hroničan tok, ukoliko se ne prepozna i ne leči na vreme. Pacijenti nakon sprovedenog lečenja borelioze mogu da imaju nespecifične tegobe (glavobolja, umor, bolovi u mišićima i zglobovima i slično), koje obično traju više meseci, nekada i godinama.

Iako se Lajmska bolest može lečiti, najbolji način prevencije Lajmske bolesti je sprečiti ubod krpelja. U Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ se radi dijagnostika Lajmske bolesti, koja podrazumeva izvođenje skrining i potvrdnih testova. Testiranje se vrši na uput.