Vladan Đukić o neverovatnoj situaciji tokom letenja: Moj avion je imao 124 pogotka, svi su se pitali kako je uopšte mogao da opstane u vazduhu
Šest pilota okupilo se u Aeroklubu u Beogradu da ožive uspomene na svoje letačke dane. Razgovor s njima obavila je čuvena Mira Aadanja Polak, u kom su govorili o tome šta sanjaju, kako gledaju na vreme aktivnog letenja, o čemu razmišljaju i razgovaraju kada se sretnu.
Jedan od sagovornika bio je i Vladan Đukić, direktor svih najvećih beogradskih grobalja i profesionalni pilot u penziji. Đukić se prisetio jedne neverovatne situacije koju je doživeo tokom letačkih dana.
- Uvek imamo tih vanrednih situacija, a jedna od neverovatnih tih situacija je kad mi je vazduhoplov bio toliko oštećen da sam se jedva dovukao do matičnog aerodroma gde sam uspeo nekako da sletim. Taj vazduhoplov je imao 124 pogotka sa donje strane i svi su se pitali kako uopšte mogao da opstane u vazduhu. Pokušali su taj MiG-21 da poprave i na kraju nisu uspeli, taj avion se sada nalazi u Surčinu u muzeju. Vanredna situacija je i dok smo leteli tokom bombardovanja naše zemlje, kad je 180 aviona bilo u vazduhu, tad je trebalo poleteti, treba leteti i sleteti i sačuvati glavu svojim pratiocima. To nije mala stvar - ispričao je Đukić.
Istakao je da je zadatak uspešno izvršen ako su svi ostali živi. Dotakao se i života posle letenja, odnosno kako se piloti sučavaju s odlaskom u penziju.
- Znači u momentu koliko brzo smo donosili odluke, tako smo povećavali šanse da preživimo neke zadatke. Ja ne poznajem ni jednog pilota koji je prestao da leti i koji je išao na terapije, na bilo koju vrstu, da kažem, odvikavanja od te zavisnosti od letenja. Neki su nastavili da lete po aeroklubovima, neki su malo promenili profesiju, neki su shvatili da više ni zdravstveno ni fizički zbog godina nismo u stanju da podnesemo sva ta i fizička i ostala opterećenja. I jednostavno prihvatili smo to i ja uživam u tome što moji učenici, moji đaci lete dalje i koji sada većina njih odlazi u penziju i tako. Znači, niko od nas nema toliko snažan stres da mu je potrebna neka druga pomoć kad prestane da radi ovaj posao - priča Đukić.
Ovi ljudi povezani su na jedan specifičan način, jer su još kao deca odabrali da postanu piloti aviona, što je zanimanje snova svakog dečaka.
