Zašto se danas neko sa 35 godina oseća iscrpljenije od nekog sa 50? Stručnjaci o glavnim razlozima: Telo reaguje na ono što ga do sad nije remetilo, a to je...
U emisiji "Puls Srbije" na Kurir televiziji, govorilo se o uticaju vremenskih oscilacija na fizičko i psihičko zdravlje ljudi. Gosti u studiju bili su psiholog Željko Mašović i fizioterapeut i kinopraktičar Dejan Glušac, koji su izneli svoja zapažanja o tome kako nagle promene temperature sve češće izazivaju ozbiljne tegobe kod građana, ne samo kod starijih i hroničnih bolesnika, već i kod mlađih.
Željko Mašović objasnio je da osobe koje već imaju anksiozna i depresivna stanja teže podnose vremenske promene:
- Sad na svakoj vremenskoj prognozi imamo i meteoropatsku prognozu. Najugroženiji su ljudi s oslabljenim srcem, ali i mladi, koji su danas pod stalnim stresom. Čovek sa 35 godina je sada psihički iscrpljeniji nego što je nekad bio neko sa 50. Sve nam smeta, pa i vreme.
Dodao je da se ljudi sve češće oslanjaju na doktora Google i pronalaze sebi ozbiljne dijagnoze, što dodatno pogoršava stanje.
Dejan Glušac složio se da su posledice vremenskih promena ozbiljne i u telesnom smislu.
- Zbog temperaturnih skokova, vlažnosti vazduha i psihičkog stresa, javljaju se problemi s vratnom kičmom i donjim leđima. Telo pokušava da se adaptira, ali ako postoji neka predispozicija, promene mogu biti okidač.
Naveo je i da primećuje porast broja mladih pacijenata:
- Javljaju se ljudi od 35 godina, koji nikad ranije nisu reagovali na promene vremena. Telo reaguje mišićnim spazmima, ograničenjem pokreta, što može da vodi i ka anksioznosti i depresiji.
Obojica stručnjaka složila su se da se preventivno može mnogo učiniti, ne samo kroz fizičku aktivnost, već i kroz pažnju prema sebi. Glušac savetuje:
- Menjajte položaj na svakih pola sata, ustanite, protegnete se, popijte vodu. Hodanje, brzi hod, vežbe istezanja, sasvim su dovoljni. Kasnije, kad telo stekne izdržljivost, može se uvesti i jači trening.
Na pitanje kako pristupiti fizičkoj aktivnosti ako nemamo novca za teretanu ili odlazak u banju, Glušica odgovara:
- Šetnja je najbolji lek. Ada, reke, šume, sve to imamo. Ne moramo trčati, dovoljno je povećati ritam hoda i istegnuti se. Kasnije možemo raditi i na core mišićima. Jaki kvadricepsi i dobra psiha ključ su dugog života.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
