Generala Ivana koji je ubijao Srbe, Hrvati slavili kao heroja: Nekoliko godina kasnije, išao od kuće do kuće i ubijao, a policija krila jezivu priču

General Ivan Korade u ratu devedesetih godina bio je komandant Sedme gardijske brigade HV.

Hrvati su ovog kontraverznog generala slavili kao oslobodioca Knina, a novinski stupci su bili puni njegovih fotografija.

Baš je stožerni brigadir Ivan Korade, zapovednik varaždinske 7. gardijske brigade, imao tu čast da na najvišem delu kninske tvrđave, na mestu s kojeg je ceo Knin na dlanu, podigne veliki hrvatski steg, zastavu koja je potvrdila - Knin je hrvatski!“, pisale su tada Varaždinske vijesti.

Brigada čije je "zaštitno ime" za njene pripadnike postalo "Pume", pod čvrstom komandnom rukom Ivana Koradea, veoma brzo je postala jedna od najelitnijih jedinica Hrvatske vojske koja je učestvovala u nizu bitaka u ratu u Krajini.

Mesecima su varaždinske "Pume" upoznavale krš zadarskog i šibenskog zaleđa, a nakon Splitske deklaracije, učestvovale su i u livanjskom polju, Glamoču i Grahovu u susednoj Bosni i Hercegovini. Ipak, bitka za Knin sigurno je za sve pripadnike 7. gardijske brigade i njenog komandanta imala posebno značenje.

Godinu dana kasnije Varaždinske vijesti izveštavale su o tome kako su porodicama poginulih pripadnika "Puma“ uručena odlikovanja, kojima su posthumno nagrađeni, kao i o tome da je general–bojnik Ivan Korade posetio ratne invalide u Varaždinskim Toplicama.

Tom prilikom Korade se prisetio oslobođenja Knina.

- U četiri sata ujutro, 4. avgusta, započela je akcija i mi smo krenuli. Naredbu za pripremu izvođenja ove operacije dobili smo nekoliko dana ranije, izvršili smo efikasne pripreme, pregrupisali snage i 4. ujutro započeli operaciju. Negde oko podneva tog dana vodili smo žestoke borbe na vojnom poligonu na Crvenoj zemlji, a oko 13 sati probijena je ta linija srpske odbrane i u silovitom napadu predveče smo razbili njihove kompletne snage. Već oko 17 sati tog dana dobili smo informaciju da je čitav srpski politički i vojni vrh pobegao iz Knina prema Drvaru i Bosni. Teško je opisati osećaj pri podizanju zastave, jer mi smo izvršili istorijskui zadatak i ostvarili san svakog Hrvata i hrvatskog vojnika - da hrvatski barjak bude tamo gde mu je i mesto: na drevnoj hrvatskoj tvrđavi u Kninu - rekao je general-bojnik Ivan Korade za Varaždinske vijesti 1996. godine.

Ipak, ubrzo nakon rata, hrvatska javnost upoznala je i drugu stranu Koradea kog su slavili kao velikog oslobodioca. 1997. godine, on je završio u vojnom pritvoru.

Ređale su se afere i incidenti - od saobraćajnih nezgoda do tuča i nasilja.

Prvi zabeleženi incident nakon početka Domovinskog rata dogodio se na ratištu u zadarskom zaleđu, gde se Korade fizički sukobio sa nekim vojnicima, zbog čega ga je Vojna policija, iako je bio komandant brigade, uhapsila.

Zbog njegovog divljačkog ponašanja, tadašnji predsednik Tuđman odlučio je da ga prevremeno penzioniše još 1997. godine, ali je kroz sudske procese uglavnom prolazio glatko, neokrznut i nedodirljiv.

General se nije ustručavao ni sukoba sa pripadnicima tajnih službi, pa je tako u jednom varaždinskom restoranu 1995. godine fizički i verbalno maltretirao pukovnika SIS-a.

Zbog toga je, zajedno sa nekolicinom tadašnjih saboraca, 2001. godine osuđen na varaždinskom sudu na deset meseci uslovne kazne zatvora.

Tužilaštvo Haškog suda za ratne zločine 2002. godine pozvalo ga je na informativni razgovor u svojstvu osumnjičenog, zbog zločina koje su 1995. tokom akcije Južni potez počinili pripadnici Sedme gardijske brigade na području Mrkonjić Grada.

Na kasnijem suđenju bivšim pripadnicima "Puma“, svedoci iz redova Hrvatske vojske izjavili su da je Korade lično naređivao streljanje nenaoružanih srpskih zarobljenika.

Tu nije bio kraj, u proleće 2008. godine, general Korade krenuo je u novi krvavi pohod, ovoga puta u obračun sa nenaoružanim hrvatskim civilima.

Ivan Korade je u noći između 26. i 27. marta 2008. godine, nakon što je ubio bivšeg saborca i prijatelja, 36-godišnjeg Davora Petriša, hicima iz pištolja usmrtio 16-godišnjeg Gorana Hudića, njegovu baku, 62-godišnju Ceciliju Hudić, 64-godišnjeg Franju Kosa

. Lakše je ranio 59-godišnjeg Vladu Knoka, a bio je osumnjičen i za otmicu.

Zločini su otkriveni 27. marta rano ujutro, kada je Korade već bio u bekstvu i nedostupan policiji. Potraga i poterа za njim trajala je osam dana.

Poslednja žrtva pomahnitalog generala bio je policajac

On je bio deo tima zaduženog za hapšenje Ivana Korade.

Na tada 32-godišnjeg Kusanića, Korade je pucao nakon što se sa nekolicinom policajaca uputio prema vikendici u Zagorju u kojoj se Korade krio.

Teško ranjenog Kusanića nekoliko minuta kasnije preuzela je služba hitne pomoći kako bi ga prevezla u bolnicu, međutim povrede su bile preteške i preminuo je na putu do bolnice.

Iza Kusanića je ostala tada trudna supruga, koja je sredinom decembra 2008. godine rodila zdravog dečaka. Dok je učestvovao u poteri za Koradeom, Kusanić nije ni znao da mu je supruga trudna.

Krila policija priču od javnosti

Policija je pokušavala da sakrije istinu od javnosti, ali nakon što je progovorio Vlado Knok, jedini koji je preživeo susret sa „jednorukim ubicom“, to više nije bilo moguće.

„Kako nezvanično saznajemo, Knok, koji je u pucnjavi lakše ranjen, juče je policiji rekao da je neki krupan čovek upao u kuću i počeo da puca. Knok se sakrio ispod stola, a ubica je tada ispalio dva hica ispod stola i lakše ga povredio. Knok je policajcima rekao da je, vireći ispod stola, primetio da je muškarac bio obučen u maskirnu uniformu i bele patike, a da mu je jedna rukavica bila u džepu. Prema Knokovim rečima, nakon što je ispalio više hitaca u Kosa i njega, ubica je ušao u kuhinju, gde je upalio svetlo i uzeo nož koji je potom zabio Franji Kosu u vrat“, izveštavao je Večernji list tada.

Predaj se, hoću te živog!

Kako su tada pisali, ni vapaj supruge Ljiljane Korade „predaj se, hoću te živog“ odbeglom generalu, međutim, nije značio ništa.

- Niko se ne pita šta je sa mojim suprugom i da li je možda njemu neko nešto uradio. Već se priča da možda nije živ. Nikome sve ovo vreme ne pada na pamet da je možda njega neko oteo; ja bih to gotovo sa sigurnošću mogla da kažem. Možda sve to neko drugi radi u njegovo ime. Pa ti ubijeni ljudi nemaju nikakve veze sa mojim suprugom - rekla je Ljiljana Korade za Večernji list, što se kasnije pokazalo netačnim.

Javno je preko medija apelovao i generalov advokat Željko Olujić: "Generale, ako me čuješ, odmah mi se javi da ti obezbedim mirnu predaju.“ Međutim, Korade se oglušio i ponovo „progovorio“ tek oružjem.

Oduzeta su mu sva odlikovanja

Iako je javnost kasnije nagađala da je policiji bilo naređeno da ga uhvate živog, Korade je izvršio samoubistvo 3. aprila 2008. godine u vikendici u koju je provalio, stotinak metara od svoje kuće.

Pre toga je u smrt odveo još jednog nedužnog čoveka koji je samo obavljao svoj posao, Marija Kusanića (32), pripadnika policijske jedinice „Kobre“. Ubijen je hicem iz kalašnjikova, a Korade je nastavio da puca i na njegove kolege, koji su pokušavali da izvuku i spasu teško ranjenog policajca.

Nažalost, za mladog policajca bilo je prekasno. Tim Specijalne policije, koji je dvadesetak minuta kasnije upao u vikendicu u kojoj se Korade skrivao, zatekao ga je mrtvog. Ležao je na podu, prljav, okružen oružjem, potrbuške.

Prema tvrdnjama policije i tužilaštva, Korade je prethodna ubistva počinio iz osvete ili u pokušaju da prikrije zločine.

Dve nedelje nakon ubilačkog pohoda bivšeg generala Ivana Koradea, oduzeta su mu odlikovanja: Red kneza Domagoja s ogrlicom, Red Nikole Šubića Zrinskog, Red bana Josipa Jelačića, Red Danice hrvatske s likom Katarine Zrinske, Red hrvatskog trolista, Red hrvatskog pletera, pa čak i Spomenica domovinske zahvalnosti. Jedino odlikovanje koje mu nije oduzeto bilo je Red hrvatskog krsta, koje se dodeljuje učesnicima Domovinskog rata koji su bili teško ranjeni.

"Drska, arogantna osoba, sklona alkoholu i spremna na sve"

Tadašnji direktor policije, Marijan Benko, rekao je da je slučaj zvanično započeo nakon što je policiji prijavljena otmica Zlate Rabuzin. Prvi osumnjičeni bio je Davor Petriš, kojeg je policija ubrzo pronašla ubijenog u njegovoj vikendici. Tada je započela potraga za generalom Koradeom.

Benko je ispričao i da je svaki novi trag na koji je policija naišla sužavao krug sumnjivih i upućivao upravo na generala.

- U Koradeovom psihološkom profilu stoji da je reč o drskoj, arogantnoj osobi, sklonoj alkoholu, koja pod uticajem alkohola uopšte ne može da kontroliše svoje ponašanje bez obzira o kome se radi. Navedeno je bilo i da je ta osoba spremna na sve - rekao je Benko, pisao je Index.hr.

Dodao je da je policija bila sigurna da će doći do sukoba sa generalom, jer je sve ukazivalo na to da Korade ne planira mirnu predaju.

- Bili smo uvereni u to. Kada smo na uviđaju videli na koji su način počinjena ubistva, bili smo sigurni da će počinilac pružati otpor, da je dobro naoružan i veoma vešt u rukovanju oružjem - objasnio je.

Porodicu je ostavio u dugovima

Prijatelji Ivana Korade, načelnik opštine Novi Golubovec Boris Tušek i saborac Gašpar Šumiga, pre deset godina rekli su da je general ostavio svoju porodicu u dugovima.

Udovica petostrukog ubice, pokojnog penzionisanog generala Ivana Koradea, hospitalizovana je 2009. godine u Psihijatrijskoj bolnici Vrapče.

Psihičko stanje Ljiljane Korade pogoršavalo se nakon učestalih ispada njenog sina Marija Koradea, koji je zbog nasilničkog ponašanja, između ostalog i prema nevenčanoj supruzi i majci njegovog deteta, proveo 50 dana u zatvoru u Remetincu.

Sin bivšeg generala, Mario Korade, 2016. je osuđen na Opštinskom krivičnom sudu u Zagrebu na dve godine i dva meseca zatvora na osnovu dve objedinjene optužnice zbog protivpravnog oduzimanja slobode i nanošenja teških telesnih povreda u prvom slučaju, te iznude u drugom, pisao je Index.

Kurir/ Espreso