Šta da radite ako se omrsite tokom posta? Otac Ljuba rešio dilemu: Ovo bi svi trebalo da znaju
Mnogi vernici koji poste barem jednom se nađu u istoj dilemi - šta ako se omrse, slučajno, iz neznanja ili, možda zato što nisu u stanju da izdrže ceo post? Da li to znači da je post "propao" i da bi ga trebalo prekinuti? Otac Ljuba Ranković objasnio je šta bi vernici trebalo da urade ako se nađu u ovoj stiuaciji.
Veliki post je u toku i mnogim vernicima se, uprkos trudu, desi da pojedu komadić mrsne hrane - slučajno ili, pak, zato što u nekom trenutku ne mogu da odole. Da li to znači da bi trebalo da sasvim prekinu post ili ne?
U praksi, Srpska pravoslavna crkva jasno pravi razliku između nenamernog i svesnog kršenja posta.
Ako ste prekršili post iz neznanja - na primer, niste znali sastav hrane ili ste prevideli neki sastojak - vernik jednostavno nastavlja post već od sledećeg obroka. Bez panike, bez odustajanja i bez osećaja da je sve izgubljeno.
Sveštenici naglašavaju da je daleko važnije stanje duha nego sama forma posta. Podsećaju da post nije dijeta, već način da čovek radi na sebi - da bude smireniji, strpljiviji i bliži Bogu. Upravo zato, jedna omaška neće poništiti sav trud.
U tom duhu govori i otac Ljuba Ranković, koji vernicima savetuje:
- Ako pogrešite u postu, nemojte očajavati - ustanite i nastavite. Nije poenta da ne padnete, nego da naučite da ustanete."
S druge strane, ako postite i svesno ste se omrsili, Crkva upućuje na pokajanje i, po potrebi, razgovor sa duhovnikom i ispovest. I tada, međutim, poruka nije kazna, već povratak, odnosno nastavak puta uz veću pažnju i svesnost. Naši stari su, kad bi se svesno omrsili, izgovarali slikovitu rečenicu: "Jedem drvo", kako bi hranu stavljali u drugi plan, ne dozvoljavajući sebi da se prepuste uživanju u mrsnom zalogaju tokom posta. Kad bi im se tako nešto desilo, odlazili su na razgovor sa duhovnikom kako bi utvrdili šta ih je udaljilo od posne hrane i zbog čega nisu odoleli mrsnim namirnicama.
Cilj posta je da se čovek izgradi
Važno je, savetuju sveštenici, i ne upasti u drugu krajnost, a to je preterana griža savesti. Cilj posta nije da čovek sebe slomi, već da se izgradi. Zbog toga sveštenici često podsećaju da Bog gleda na nameru i trud, a ne na slučajnu grešku. Post nije uvek savršen niz dana bez greške, već put na kojem se, uprkos greškama, ide napred.
Kurir.rs/ Blic žena
