Sreda, devet sati uveče, griničko vreme. Zabrinutost u pogledu izgleda za globalni rast doprinela je naglom padu cena akcija i industrijskih metala, i podstakla potražnju za „ključnim“ državnim obveznicama (SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka i ostale razvijene zemlje izvan evrozone, kao što su Kanada i Švajcarska) jer su tržišni učesnici, iščekujući mogući rast američkih kamatnih stopa, odložili svoja očekivanja.Inicijalna kapisla za najnoviji talas zabrinutosti došla je od Svetske banke, koja je snizila prognoze globalnog rasta za ovu i sledeću godinu, upozoravajući da rast previše zavisi od SAD.Tržišni učesnici, koji očekuju trend privrednog rasta, pretrpeli su još jedan udarac pošto su najnoviji podaci pokazali da je obim prodaje na malo u SAD mnogo manji od očekivanog, što je u suprotnosti sa predviđanjima da će nedavni pad cena sirove nafte i posledično benzina dovesti do veće potrošnje.Berzanski indeks „S&P500“ je na kraju trgovanja tog dana iznosio 2.011, što je bilo slabljenje od 0,6 odsto i njegov četvrti uzastopni pad, iako je uspeo da se izvuče sa prethodne niske vrednosti od 1.988,44 jer su cene energetskih akcija porasle usled oporavka cena sirovina u završnim satima trgovanja.Vrednost akcija „Džej Pi Morgana“ (JP Morgan) naglo je pala nakon što je kvartalna zarada ove investicione banke bila ispod očekivane.„Viks“ indeks Čikaške berze opcija (CBOE Vix), takođe poznat kao Volstritov „merač straha“, pred kraj trgovanja zabeležio je rast od 6,5 odsto na nivo od 21,9, što je iznad njegovog dugoročnog proseka od oko 20.S druge strane Atlantika, panevropski indeks „FTSE Eurofirst 300“ pao je za 1,6 odsto usled naglog pada cena akcija u oblasti rudarstva, metalske industrije i energetike. Japanski indeks „nikkei 225“ oslabio je za 1,7 odsto.Bakar je jedan od metala koji su izvukli deblji kraj tog dana jer je njegova cena pala za čak osam odsto na Londonskoj berzi, dostižući najniži nivo od jula 2009. godine, pre nego što se neznatno oporavila i na kraju trgovanja iznosila 5.548 dolara za tonu, što je i dalje pad od 5,2 odsto tog dana.Cene nafte su se opet kolebale - cena „brenta“ porasla je sa 45,59 dolara za barel i stabilizovala se na 48,69 dolara za barel. Cena WTI (West Texas Intermediate), repera za američku sirovu naftu, porasla je za 5,6 odsto, i ustalila se na 48,48 dolara, što je najveći porast zabeležen u jednom danu za više od dve godine.Nekoliko analitičara je ocenilo da je zabrinutost izazvana revidiranim prognozama Svetske banke preterana.„Ovim revizijama, Svetska banka jednostavno hvata korak sa drugim prognostičarima - prethodne prognoze ova institucija je objavila još prošlog juna - koje su, shodno tome, malo prevaziđene“, rekao je Džulijan Džesop (Julian Jessop) iz „Kepital ikonomiksa“ (Capital Economics), konsultantske firme sa sedištem u Londonu.Sa tim se slaže i Entoni Karidakis (Anthony Karydakis), glavni ekonomski strateg kompanije „Miler Tabak“ (Miller Tabak). „Globalni rast se suočava sa izazovima koji su prethodno već uočeni i u velikoj meri uzeti u obzir“, kaže on.„Ne bi, međutim, bilo zgoreg da se izbegne padanje u istu zamku svaki put kada se pojave navodno nove prognoze iz nekog značajnog izvora“.Štaviše, mnogi analitičari smatraju da je pad od 0,9 odsto, koji je američko maloprodajno tržište zabeležilo prošlog meseca, koliko god da je zbunio stručnjake, bio samo privremeni zastoj, a ne početak novog trenda.„Svi znaci ukazuju da sledi ozdravljenje potrošnje, uz solidan rast zapošljavanja, kontinuiranu dobit od upravljanja imovinom, niže cene benzina i niže kamatne stope“, kaže Mišel Mejer (Michelle Meyer), ekonomski stručnjak u „Bofa Meril Linč“ (BofA-Merrill Lynch). „Prema tome, mi današnje podatke vidimo kao malo odstupanje u inače pravilnoj krivulji potrošnje“.Uprkos tome, cene američkih državnih obveznica su posle objavljivanja ovih podataka zabeležile nagli rast. Prinos na obveznice američkog ministarstva finansija sa rokom dospeća od deset godina prvobitno je pao na 1,78 procenata, što je najniži nivo od maja 2013. godine, a zatim se podigao na 1,85 procenata, ipak beležeći pad od četiri osnovna boda tog dana. Prinos na obveznice sa dospećem od 30 godina spustio se na rekordno nisku vrednost od ispod 2,4 procenta, ali se oporavio pred kraj trgovanja i sa 2,46 procenata zabeležio pad od samo dva osnovna boda.Do pada prinosa na američke državne obveznice došlo je usled promena na američkim tržištima kamatnih stopa, čiji je cilj da neutrališu bilo kakvo povećanje kamatne stope koje bi američka Uprava saveznih rezervi (FED) mogla da uvede ove godine.„Izgleda da tržište očekuje zaokret u FED do kraja januara, kada će njegovi najnoviji članovi izraziti svoje stavove na narednom sastanku Odbora za otvoreno tržište“, kaže Ketlin Bruks (Kathleen Brooks) sa internet portala Foreks.Dolar je takođe oslabio pod pritiskom slabih rezultata prodaje, mada se čini da je njegov pad od 0,3 odsto u odnosu na „korpu valuta“, gde je prethodno zabeležio najvišu vrednost u gotovo devet godina, predstavljao umereniju reakciju od one koje je viđena na tržištu državnih obveznica.U međuvremenu, prinos na nemačke državne obveznice sa rokom dospeća od deset godina nikada nije bio niži, a evro je zabeležio najnoviju najnižu vrednost u devetogodišnjem periodu - pre nego što je ponovo ojačao - kada je Evropski sud pravde objavio zaključak da OMT (Outright Monetary Transactions) program Evropske centralne banke (ECB) za kupovinu državnih obveznica zemalja u krizi nije u suprotnosti sa zakonima Evropske unije.„Osim što će dodatno učvrstiti ključni stub strategije ECB za hvatanje ukoštac sa krizom, današnji zaključak bi trebalo da u velikoj meri ublaži brige vezane za zakonitost obimnog programa kvantitativnog popuštanja, koji će, kako očekujemo, biti objavljen na sastanku Upravnog saveta 22. januara“, kaže Timo del Karpio (Timo del Carpio), ekonomista u kanadskoj investicionoj banci „Ar-Bi-Si Kapital markets“ (RBC Capital Markets) zadužen za Evropu.DAVE SHELLOCK
