Oštar pad cena nafte povoljna je okolnost za svetske rafinerije, budući da je doveo do uvećanja marži i profita od prerade sirove nafte u benzin posle pet slabih godina u ovom sektoru.Potražnja za benzinom porasla je u poslednjih godinu dana kako su cene na pumpama pale, zbog čega su kompanije odlučile da njihove rafinerije rade punom parom.Međutim, to je imalo i propratni efekat - znatno povećanje obima proizvodnje drugih rafinerijskih proizvoda, kao što su dizel, gorivo za avione i mazut, koji je bio mnogo veći od potrebe za njima. Za svaki barel sirove nafte, od koje se obradom dobija benzin, rafinerije proizvedu i takozvane srednje destilate, što znači da ne rastu samo zalihe sirove nafte.Suočeni s rastućom ponudom, neke rafinerije, posebno u SAD i Kini, rešavaju ih se tako što ih prodaju trgovcima širom sveta po sniženoj ceni, jer nemaju dovoljno mesta za skladištenje.Dodatni pritisak nameću promene u potrošnji energije u zemljama kao što je Kina, čija ekonomija postaje sve više potrošački orijentisana, te se troši više benzina nego dizela. Već postojeći višak zaliha u velikim rafinerijama opremljenim za proizvodnju dizel-goriva na Bliskom istoku i u Aziji, zbog porudžbina u periodu kad je potražnja za dizelom bila dominantan trend na tržištu, dodatno je povećan.Ljudi koji pomno prate razvoj događaja u ovom sektoru sada strepe od efekta bumeranga koji bi niže cene dizela i drugih destilata mogle imati na cenu sirove nafte. Iskusni nezavisni analitičar Filip Ferliger (Philip Verleger) ide toliko daleko da kaže bi se referentne cene sirove nafte u bliskoj budućnosti mogle suočiti s „armagedonom“.„Potražnja za benzinom veoma je velika na globalnom nivou, od Evrope do Azije i SAD“, kaže Mihael Dej-Miheji (Michael Dei-Michei), analitičar iz centra „Džej-Bi-Si enerdži“ (JBC Energy) sa sedištem u Beču.„Potražnja za dizelom je slabija. Potražnja za benzinom mnogo više zavisi od promena cena jer je to potrošačko gorivo, dok dizel koriste uglavnom kamioni i ostala komercijalna vozila. Firme će se potruditi da se zaštite od rizika koliko je to moguće.“Srednji destilati sada čine više od polovine globalnih zaliha nafte, kažu analitičari. Od početka ove godine zalihe su porasle za 150 miliona barela u poređenju sa istim periodom 2014. godine, prema podacima centra „Džej-Bi-Si“. Rezerve sirove nafte u obalnim postrojenjima u međuvremenu su porasle za 250 miliona barela u odnosu na isti period lane.Iako potražnja za mazutom obično raste pred zimu, očekuje se da taj efekat neće biti toliko jak jer su potrošači možda već obezbedili neophodne količine ovog goriva ranije ove godine, kad su cene bile niže.Trgovci i analitičari kažu da je verovatno da će prezasićenost tržišta srednjim destilatima sprečiti porast cena sirove nafte. Budući da cene dizela i drugih destilata padaju u odnosu na druge proizvode, rafinerijske marže trebalo bi da se smanje, a samim tim rafinerije neće imati toliko razloga da rade punom parom. Očekuje se da će potražnja za benzinom sada pasti pošto je prošao letnji vrhunac potražnje na zapadnoj hemisferi.Što se tiče dizel-goriva, cene na veliko pale su u prošloj godini za 42 odsto, na oko 63 dolara po barelu, i na tržištu su primetni znaci prezasićenosti. Na Interkontinentalnoj berzi ICE, ugovorima za trenutnu isporuku, glavnim fjučersima kojim se kompanije štite od nestabilnosti na tržištu dizel-goriva, trguje se po ceni sniženoj za oko pet dolara po barelu u poređenju sa onima koji predviđaju isporuku za 12 meseci.Veliki deo tog viška goriva našao je svoj put do Evrope, gde vozila mahom koriste dizel, što je gurnulo cenu dizela na pumpama ispod cene benzina prvi put u poslednjih nekoliko godina.Analitičari razmatraju da li bi moglo doći do promene na duži rok, dok protivljenje upotrebi dizel-goriva postaje sve jače posle izbijanja skandala sa „Folksvagenom“ (VW) zbog lažiranja podataka o emisiji štetnih gasova i zabrinutosti zbog štetnih čestica kojim takvi motori zagađuju životnu sredinu.„Skandal koji potresa VW ima negativne posledice po dizel, a pozitivne po benzin na srednji rok“, kaže Robert Kembel (Robert Campbell), šef sektora za istraživanje naftnih proizvoda u konsultantskoj firmi „Enerdži aspekts“ (Energy Aspects).„On će znatno usporiti bilo kakav podsticaj dizelizacije u SAD i ohrabriti evropske regulatore da ponovo razmotre propise koji se odnose na dizel-vozila i njihovo testiranje.“Prema podacima „Enerdži aspektsa“, očekuje se da će globalne zalihe srednjih destilata premašiti potražnju za gotovo 800.000 barela dnevno sledeće godine, što će dovesti do još veće zasićenosti tržišta.Anjli Raval Oil & Gas Correspondent
