Srpska napredna stranka značajno je pojačala dominaciju u političkom životu i to drugim najboljim izbornim rezultatom tokom 11 godina na vlasti. Izbori su samo odgovorili na nedoumicu da li će naprednjacima i u narednim godinama vlasti biti potrebni partneri za većinu u parlamentu. Odgovor je - ne, jer imaju apsolutnu većinu od najmanje 127 poslanika, od 250 mesta koliko ima Skupština Srbije. Od 17. decembra socijalisti su ne samo značajno slabija politička snaga, koja je sa skoro 12 odsto na prošlim spala na, kako pokazuju preliminarni rezultati, oko 6,6 odsto na ovim izborima, već će njihov status u vlasti isključivo zavisiti od volje SNS.
Nepodeljeno mišljenje je i da je ubedljivo najveće iznenađenje ovih izbora je prof. dr Branimir Nestorović sa više od 180.000 glasova ili 4,8 odsto, te će njegova lista imati 13 poslanika. Matematički, a ne programski savez "Srbija protiv nasilja" nije ispunio očekivanja u koje je ubedio svoje glasače, te se i na izborima potvrdilo da je i ovaj politički projekat Dragana Đilasa daleko čak i od teoretske prilike da sastavi većinu i smeni vlast. Na desnom polu političkog spektra desio se dar-mar, pa su koalicija Zavetnici-Dveri i Narodna stranka Vuka Jeremića ostali izvan parlamenta, kao i Saša Radulović i njegova stranka Dosta je bilo, koji ni u savezu sa Borisom Tadićem ne mogu do cenzusa od tri odsto. Ovo su ključne tačke rezultata vanrednih parlamentarnih izbora koje u detaljnoj postizbornoj analizi izdvajaju sagovornici Kurira - direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić i sociolog Vladimir Vuletić.
1. DOMINACIJA SNS
Ni za Pejića niti za Vuletića dominacija SNS nije iznenađenje, jer je ta stranka dominantan na političkoj sceni još od 2012. godine i to se uz neke male uspone i padove nije menjalo.
- Možda je blago iznenađenje što je tolika dominacija. Poslednji put kada su naprednjaci ostvarili ovakvu dominaciju bilo je 2014. kada su imali preko 48 odsto, što je jako blizu ovog rezultata. Vučić je to i rekao, ovo je drugi najbolji rezultat u proteklih 11 godina koliko je SNS u vlasti. Nešto lošiji rezultat SNS na prošlim izborima neke je verovatno naveo da pomisle da su u silaznoj putanji. Međutim, mislim da je to tad bila posledica opuštenijeg pristupa kampanji i opuštanja cele stranačke infrastrukture. Ovoga puta očigledno je da Vučić to nije dozvolio i SNS je to utegao maksimalno na ovim izborima i dobili su ovakav rezultat - objašnjava Pejić.
Vuletić kaže da se suštinski ništa nije promenilo, osim određenog pomeranja unutar vladajuće koalicije.
- SNS je otprilike uspeo da sada osvoji ono što je Vučić dobio na predsedničkim izborima. To je zapravo povratak na ono što je nekada bilo, jer ne treba zaboraviti da je i SPS profitirao na račun SNS. Sada su se ti glasovi vratili naprednjacima - smatra Vuletić.
2. PAD SPS
Kada je reč o SPS, on očekuje da će rasplet biti najzanimljiviji i najneizvesniji, s obzirom na to da je lider socijalista Ivica Dačić već u izbornoj noći pominjao svoju ostavku.
- Videćemo da li je to Dačićev manevar ili realan izazov. To je najveća enigma posle ovih izbora. Čini mi se da su oni već viđeni za nastavak saradnje sa SNS, ali pod uslovom da se ne desi neki prevrat u SPS. Sve su to sad otvorena pitanja - napominje Vuletić.
Pejić ocenjuje da se socijalistima desilo upravo ono što se naprednjacima desilo 2022. godine - socijalisti su ušli dosta opušteno i samouvereno u kampanju.
- Takođe, nije bilo one pozitivne tenzije i uz sitne sukobe sa koalicionim partnerom sve je došlo na naplatu 17. decembra. Kao da su očekivali da će glasovi da dođu sami od sebe. Doživeli su rezultat koji nije katastrofalan, ali koji predstavlja ozbiljan pad. Najviše glasova SPS otišlo je SNS, neki koji su ranije bili tamo su se vratili, a nešto je otišlo i kod Nestorovića, jer je on nov i morao je od nekoga da uzme - objašnjava Pejić.
3. FAKTOR NESTOROVIĆ
Nestorović je za Pejića najveće iznenađenje izbora. Kako kaže, on je pokupio od svakoga po malo- i od SPS, ali i od Zavetnika, Dveri, kao i onih koji do sad nisu glasali ili su do izbora bili neopredeljeni.
- On jeste skupio iznenađujuće veliki broj glasova, ali to se u Evropi i svetu dešava kada neki političar na tako jedinstven način, bez tradicionalne kampanje i bez standardne stranke napravi ozbiljan rezultat. Uglavnom su jednokratnog karaktera. On još nije ni stranka i tek treba da se profiliše i opravda poverenje. Čak se ne znaju njihovi jasni ciljevi. Mi zapravo znamo samo da su to ljudi koji u svojim oblastima mogu dobro da sagledavaju stvari. Sada ćemo tek videti profil tog političkog pokreta. Donekle će se to pokazati i prilikom formiranja beogradske vlasti. Međutim, u Beogradu nije ideološko pitanje i postizborna koalicija je više tehničkog karaktera. Videćemo hoće li oni prići bliže opoziciji, bliže vlasti ili će ostati potpuno po strani. U tom smislu možemo dobiti neki odgovor o njihovom profilu. Ideološki odgovor sigurno nećemo dobiti - objašnjava Pejić za Kurir.
Vuletić, pak, objašnjava zašto Nestorović i nije iznenađenje:
- Nije on pao s Marsa. On je osvojio skoro isti broj glasova koje su na prošlim izborima osvojile Dveri sa kojima je Nestorović tada nastupao. Kult Nestorovića je počeo još u pandemiji. Nije on bio toliko nevidljiv ni u istraživanjima pre izbora.
4. FRUSTRACIJA ĐILASA
Kada je reč o rezultatu liste "Srbija protiv nasilja", oba naša sagovornika se slažu da je to dobar procenat, ali da je problem sa njima nešto sasvim drugo.
- Oni su ostvarili bolji rezultat nego ranije, ali su postavili nerealne ciljeve i posledica toga je ova frustracija kojoj svedočimo. Da je političke ozbiljnosti, volje i želje, ta grupacija bi ovo shvatila kao vetar u leđa, pa bi radila na nekom čvršćem povezivanju, ali će se ovim ponašanjem posle izbora samo ponovo olupati i postati žrtve svojih svojih nerazumnih ciljeva - ocenjuje Vuletić.
Pejić objašnjava da je ta grupacija matematički dobila zbir rejtinga koje su te stranke i pokreti imali pre nego što su se ujedinili.
- Dakle, nisu bili u pravu svi oni koji su govorili da jedna kolona donosi veliki sinergetski efekat. S druge strane, to nije mali broj glasova. Problem je što i oni, a i mnogi koji ih podržavaju žele odjednom da dođu do vlasti. Ovo može da bude put do uspeha na nekim od narednih izbora, ali su kod nas političari uglavnom nestrpljivi i žele sad i odmah sve, a to baš i ne ide uvek tako. Takođe, problem na ovim izborima, a biće i na budućim, jeste činjenica da su oni vrlo heterogenog sastava. Imate tu svega i onda je teško držati jedan pravac. Više su skupina koja je imala za cilj da sruši Vučića sa vlasti, što oni, u krajnjoj liniji, nisu ni krili. Kampanja im je u velikoj meri bila depersolanizovana i to je jedan od razloga što nisu dobro prošli. Ipak, rezultat je dosta solidan, ali druga je priča što nije dovoljan da se uzme vlast. Imali su očigledno prevelika očekivanja i to su izneverili. Teško će to ostati na okupu, ne zbog neke svađe, već zbog toga što je okupljena jako heterogena grupa samo s ciljem da se sruši Vučić - ocenjuje Pejić.
5. PRERASPODELA UNUTAR DESNICE
Ocenjujući rezulate na polu desnice, Pejić objašnjava da su istraživanja uoči izbora pokazivala da ceo taj korpus u zbiru ima 15 odsto glasova.
- Kada u to uključimo i deo glasača Nestorovića, opet dobijamo tih 15 odsto, dakle to je desnica, s tim što je došlo do prelivanja i uključivanje novog igrača. Nestorović se tu pojavio kao nov igrač, a ovi drugi su se nekako razlili. Nisu bili dovoljno homogeni, nisu bili dovoljno prisutni u medijima i dogodilo se da Zavetnici i Dveri dožive fijasko. Novi DSS je ostao na istom nivou na kojem je i bio i oni mogu da budu relativno zadovoljni, Vuk Jeremić je dosta slabo prošao, kao i Saša Radulović. Sve su to stranke koje da su se ujedinile možda ne bi imale 15 odsto, ali bi mogle do 10 ili 11 odsto, što bi bio neki realni domet. Mnogo njihovih glasača, na koje su oni računali, glasali su za SNS, pa i SPS - zaključuje Vladimir Pejić.
Novi saziv Skupštine Srbije
Stari i novi akteri
1. Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane - 46,3 odsto (128 mandata)
2. Srbija protiv nasilja - 23,6 (65)
3. Ivica Dačić - premijer Srbije - 6,6 (18)
4. Nada - 4,9 (13)
5. Mi - glas iz naroda, prof. dr Branimir Nestorović 4,8 (13)
6. Zavetnici - Dveri 2,7 (0)
7. SVM - 1,7 (6)
8. SRS - 1,4 (0)
9. Dobro jutro, Srbijo - 1,2 (0)
10. Ujedinjeni za pravdu (Zukorlić i Žigmanov) - 0,8 (3)
11. Narodna stranka - 0,9 (0)
12. SDA - 0,6 (2)
13. Politička borba Albanaca se nastavlja - Šaip Kamberi - 0,5 (1)
14. Ruska stranka - 0,3 (1)
15. Čedomir Jovanović - 0,2 (0)
16. Koalicija za mir i toleranciju - 0,2 (0)
17. Srbija na Zapadu - 0,2 (0)
18. Albanska demokratska alternativa - 0,1 (0)
* izvor Cesid/Ipsos
KURIR VAM DANAS POKLANJA TRIPTIH SVETI NIKOLA
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, koji važi za zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara.
Tim povodom, Kurir vam poklanja TRIPTIH sa likom Svetog Nikole.
Slava Sveti Nikola je po broju onih koji je slave bez premca među Srbima, a takođe je hramovna i manastirska slava SPC.
Ovom svecu posvećeno je više od 600 crkava pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve. Kako Sveti Nikola pada u vreme (tačno na polovini) velikog božićnog posta, vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu. Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma - 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, na dan kad je 343. godine taj svetitelj preminuo.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
