SVETSKI MOĆNICI MOLE SI ĐINPINGA ZA SARADNJU, SRPSKA OPOZICIJA BI DA SE ODREKNEMO KINE! Diplomatski trijumf predsednika Vučića koji boli blokadere
Poseta predsednika Aleksandra Vučića Kini, koja je rezultirala istorijskim paketom od preko trideset sporazuma i investicijama teškim skoro milijardu evra, u krugovima dežurnih domaćih kritičara dočekana je histeričnim pokušajima marginalizacije.
Ono što ovu situaciju prevodi iz domena političke debate u domen čistog, ogoljenog apsurda jeste činjenica da Srbiju zbog saradnje sa Kinom napadaju ljudi čiji su politički očevi i bivši šefovi usred tog istog Pekinga polagali kamen-temeljac za te odnose!
Tako je Borko Stefanović, zamenik predsednika Stranke slobode i pravde, samouvereno "odsekao" sve stubove srpske spoljne politike, tvrdeći da je ostala samo Evropska unija i da se slepo moramo držati isključivo tog pravca.
Dva apsurda
- Mislim da je potpuno jasno da je od svih stubova, koliko god da ih je bilo, ostao samo jedan stub, a to je Evropska unija i moramo otići tamo - izjavio je Stefanović za N1.
Stefanović je zaboravio ili je samo prećutao da je njegov nekadašnji stranački šef i tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, u avgustu 2009. godine pompezno putovao u Kinu, tamo potpisao brojne sporazume i prvi zvanično definisao Kinu kao strateškog partnera Srbije To je za tadašnju vlast, pa i za Stefanovića, bio vizionarski potez.
Ali danas, kada Aleksandar Vučić to partnerstvo podiže na jedan veličanstven nivo, kada donosi opipljivu milijardu evra za srpsku ekonomiju, Kina postaje pogrešan put?!
I nije samo to apsurd, a bio bi sasvim dovoljan.
A drugi je potpuno slepilo za globalne realnosti. Tramp, Putin, Makron, Merc - svi su u Pekingu. Maltene se utrkuju ko će pre i ko će snažnije stisnuti ruku kineskom predsedniku Si Đinpingu pokušavajući da pozicioniraju svoje države. Kada to rade lideri najvećih svetskih sila, za domaću opoziciju je vrhunski pragmatizam i mudra diplomatija.
Šta je onda problem kada to - na isto tako svetskom nivou, sa Ordenom prijateljstva, najvišeg državnog odlikovanja koje Kina dodeljuje stranim državljanima za izuzetan doprinos i razvoj odnosa sa Kinom, i to od Đinpinga lično - uradi predsednik Srbije Aleksandar Vučić?! Zahtevati od Srbije da se dobrovoljno povuče iz te trke i odrekne pozicije koju je teškom diplomatijom izgradila, nije ništa drugo do svesno nanošenje štete sopstvenoj državi zarad tapšanja po ramenu u Briselu ili Berlinu, koji takođe uveliko grade dobre odnose s Kinom, ocenuju analitičari za Kurir.
Zašto?!
Srđan Barac kaže da je poseta predsednika Vučića Kini pokazala razliku između državničke politike i politike osporavanja svega što donosi korist Srbiji.
- Dok Srbija iz Pekinga donosi nove sporazume, investicije i skoro milijardu evra za razvoj, deo opozicije pokušava da tu posetu predstavi kao nevažnu ili pogrešnu. Ali ako je Kina toliko nevažna, zašto onda u Peking idu Tramp, Merc i Makron? Zašto zapadne sile razgovaraju s Kinom, pregovaraju s njom i traže prostor za svoje kompanije, dok bi, po logici srpske opozicije, Srbija trebalo da se odrekne tog partnerstva? To nije ozbiljna politika, već političko licemerje. Kada sa Kinom sarađuju Amerika, Nemačka i Francuska, to se naziva pragmatizmom - kaže analitičar i dodaje:
- Kada to radi Srbija, onda se pokušava predstaviti kao problem. Kina danas nije tema od koje se beži. Kina je tema oko koje se najveći svetski igrači takmiče! Zato je važno da i Srbija bude prisutna tamo gde se odlučuje o investicijama, tehnologiji, infrastrukturi i ekonomiji budućnosti.
Višeslojno nezadovoljstvo
Aleksa Grubešić iz Centra za društvenu stabilnost kaže za Kurir da se opozicija i njeni predstavnici ponašaju direktno podanički prema isključivom centru moći, a to je centar moći na zapadu.
- Njihova politika se svodi na to da iz Brisela i Berlina dobijaju direktive kakvu vrstu politike treba da vode, bez obzira da li to pogoduje interesima Srbije i njenog naroda. Jalova i nemoćna srpska opozicija pokušava da obezvredi i na svaki način umanji značaj i domete ove posete i ostvarenih rezultata predsednika države. Nije jasno šta time žele da postignu, jer to kako oni nastupaju velika većina građana države ne podržava. Oni mogu samo da dobiju amin i tapšanje po ramenu od svojih stranih gazda, ali ništa od toga ne može dobro da donese srpskom narodu. Vidimo da višednevna poseta predsednika Vučića Kini dolazi posle posete predstavnika najvećih svetskih sila, Amerike i Rusije. Ta poseta donosi rezultate za Srbiju sa više potpisanih bilateralnih sporazuma, što čak nije donela ni Trampova poseta. Njihovo nezadovoljstvo proizilazi i iz toga što je kineski predsednik Si Đinping kao predsednik najveće svetske sile odlikovao predsednika Vučića odlikovanjem koje je poslednji put dobio Vladimir Putin 2018. godine - kaže za Kurir Aleksa Grubešić.
Kurir Politika
