DNEVNIK IZ KINE Reporter Kurira svedok istorijske misije predsednika: Poseta Aleksandra Vučića Kini biće upisana VELIKIM SLOVIMA U ISTORIJU MODERNE SRBIJE!

Stara kineska poslovica kaže: "Nevidljiva crvena nit povezuje one kojima je suđeno da se sretnu, bez obzira na vreme, mesto ili okolnosti."

U poslednjih šest meseci kod njega su dolazili Emanuel Makron, Fridrih Merc, Kir Starmer,Donald Tramp, Vladimir Putin... I ako ste građanin Srbije koji nema loše namere prema sopstvenoj zemlji, ne možete da ne osetite ponos što se ovaj niz nastavlja predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Vučićeva geopolitička košulja

Dok je avion kružio iznad Međunarodnog aerodroma Peking kapital, na koji tradicionalno sleću najviši zvaničnici, i čiji je terminal 3 otvoren za Olimpijske igre 2008. godine dugo držao rekord najveće zgrade na svetu, ne možete da se ne setite svih onih priča o međunarodnoj izolaciji Srbije i njenog predsednika. Šta bi sada rekli oni čiji je krajnji domet hol Evropskog parlamenta u Strazburu, a nivo - nekoliko evroparlamentaraca plaćenih da rade protiv Srbije?

Fun fact: Plenković je u Kini jedini put bio 2018. i razgovarao s tadašnjim premijerom Li Kećangom...

Inače, naš narod kaže: ako preskočite jedno dugme na košulji, sva druga će biti pogrešna. U spoljnoj politici deluje kao da je Vučić tu lekciju naučio.

Skor za istoriju

Vredi se podsetiti: između Kraljevine Jugoslavije i Kine pre Drugog svetskog rata nije bilo nikakvih razgovora ni međusobnih poseta. Prvi međudržavni kontakti ostvareni su 1945. i 1946. godine preko vojnih misija u Berlinu, a diplomatski odnosi uspostavljeni su tek 1955. godine.
I hajde da sada vidimo brojke, zanimljive su: prva poseta na visokom nivou desila se 1975. godine, kad je premijer Džemal Bijedić posetio Peking.

Dve godine kasnije Kina je s najvišim državnim počastima dočekala i ugostila Tita.

A nepunih dvanaest meseci kasnije kineski lider Hua Guofeng došao je u uzvratnu posetu.

Tokom naredne 32 godine Milošević je dva puta išao u Peking, Koštunica i Tadić po jednom, i godinu dana posle NATO bombardovanja predsednik Đang Cemin posetio je Beograd.

Ali prvi šef kineske države posle Guofenga koji je došao u Beograd bio je Si Đinping. Njega su 2016. primili predsednik Tomislav Nikolić i premijer Aleksandar Vučić.

Sa ovom poslednjom posetom Siju, Vučić ima skor od devet državničkih susreta, što kao gost u Pekingu, što kao domaćin, s kineskim vrhom. Više nego svi ostali, od Tita do njega zajedno.

"Čelično prijateljstvo dva naroda" zbog njega nije samo kitnjasta fraza, nego činjenica.

Kao novinar koji je imao čast da prisustvuje istorijskoj poseti Kini, a sa ove distance potpuno je jasno da ona to jeste, bez dvojbe mogu da konstatujem da je predsednik Vučić dobio tretman kakav se u današnjoj svetskoj politici retko viđa.

Ali krenimo redom...

U svetu diplomatije jedan gest nekad govori više od hiljadu reči. Prilikom poseta na visokom državnom nivou domaćini će uvek gosta dočekati lepim rečima, ali ako neko zaista želi da dokuči šta se o gostu misli, taj će pažljivo analizirati detalje protokola.

Mi u Srbiji zato sa sigurnošću i punim ponosom možemo da kažemo da je naš predsednik Aleksandar Vučić u Kini i kod njenog predsednika Si Đinpinga duboko uvažen i vrlo drag gost. Za Vučićev boravak u Pekingu određena je vila u državnoj rezidenciji Djaojutaj, u najprestižnijoj vili broj 18 - istoj onoj u kojoj je pre nekoliko dana bio smešten i Vladimir Putin.

Djaojutaj je istorijski kompleks carskih vrtova koji služi za smeštaj najviših stranih zvaničnika. Vila 18 je najluksuzniji objekat u kompleksu, u kojem su ranije boravili lideri poput Ričarda Niksona i Borisa Jeljcina, Angele Merkel...
Susret dva lidera odigraće se u Velikoj dvorani naroda, zdanju koje predstavlja političko i ceremonijalno srce Narodne Republike Kine. Smešteno je na zapadnoj strani trga Tjenanmen u Pekingu i služi kao mesto zasedanja kineskog parlamenta (Svenarodnog narodnog kongresa) i održavanja najvažnijih državnih manifestacija.

Dugačka je 356 a široka 206 metara, a na njenom ulazu je niz od 12 mermernih stubova visokih po 25 metara. Na vrhu fasade nalazi se veliki nacionalni grb Kine. Sagrađena je za samo neverovatnih deset meseci, u sklopu proslave prve decenije komunističke Kine 1959. godine, a u njenom podizanju učestvovale su hiljade dobrovoljaca, arhitekata i građevinaca iz cele zemlje.

Jedna od najzanimljivijih karakteristika unutrašnjosti jesu 34 različite sale za sastanke, od kojih je svaka nazvana po jednoj od kineskih provincija, autonomnih regija ili specijalnih administrativnih oblasti. Svaka sala uređena je nameštajem, umetninama i motivima koji su specifični za tu regiju, pa zgrada zapravo predstavlja Kinu u malom.

Ipak, najvažnija je i najpoznatija Velika sala ili Veliki auditorijum, u centralnom delu, sa 10.000 mesta, u kojoj se održavaju kongresi Komunističke partije Kine. Na njenoj tavanici nalazi se velika crvena petokraka a oko nje su svetla postavljena tako da predstavljaju talase, koji simbolizuju kineski narod.

Nimalo slučajno, ova poseta počela je s mnogo simbolike. Predsednik Vučić obišao je Veliki kineski zid. Kad na najvećoj građevini na svetu, staroj 2.000 godina, vidite srpsku trobojku u čast svoje zemlje, pod kojom nacionalni ansambl Kolo uz igre iz Šumadije i sa Stare planine dočekuje srpsku delegaciju, ne možete da se ne naježite.

Govoreći o razlozima zbog kojih je posetu započeo upravo obilaskom Velikog kineskog zida, predsednik Vučić je objasnio da je to učinio na predlog samog predsednika Sija, ističući da je to savršeno mesto da se prikažu srpski običaji i tradicija. 

Kad je predsednik vodeće svetske sile Si Jinping predsedniku Aleksandru Vučiću stavio oko vrata zlatnu ogrlicu, najviše kinesko odlikovanje za strane državljane - Orden prijateljstva NR Kine, proletelo mi je kroz glavu da bi izveštaj o ovoj državničkoj poseti opravdano mogao da počne i rečenicom: "Srbija do Pekinga!"

Sjajni rezultati zvanične državne posete predsednika Srbije, i uvažavanje koje mu je tom prilikom ukazivano na svakom koraku, daju nam pravo na to.

Tamo gde je kineski lider primio Donalda Trampa i Vladimira Putina, u Velikoj dvorani naroda, istog meseca dočekan je i naš predsednik.

A odlikovanje koje mu je uručeno ustanovljeno je 2016. godine i prvi ga je dobio Putin, a izbor njegovih nosilaca je ultraekskluzivan: do sada su ga dobili samo još Nursultan Nazarbajev - prvi predsednik Kazahstana (2019), Raul Kastro - bivši prvi sekretar KP Kube (2019), Maha Čakri Sirindorn - princeza Tajlanda, poznata po promociji kineske kulture (2019), Izabel Kruk - kanadska antropološkinja koja je decenijama radila u Kini (2019), Nguyen Phu Trong - generalni sekretar KP Vijetnama (2022) i sada - Aleksandar Vučić.  

Kineski narod posebnu pažnju poklanja simbolima, nijedan gest i nijedan znak u komunikaciji nisu slučajni.

U zvaničnom ukazu se navodi da je orden dodeljen za dugoročnu posvećenost i važan doprinos razvoju sveobuhvatnog strateškog partnerstva i izgradnji zajednice Kine i Srbije sa zajedničkom budućnošću u novoj eri.

 A evo šta kažu simboli sa odličja: golubica mira znak je prijateljstva Kine sa drugim narodima i globalnog mira; ruke u stisku - solidarnost i trajno partnerstvo; lotos je tradicionalni simbol čistote i harmonije, čvor (na lancu) predstavlja neraskidivo jedinstvo i bliskost naroda, a božur i žad simboli su sreće, napretka, visokih moralnih vrednosti i prosperiteta.    

Predsednik Vučić imao je priliku da održi predavanje studentima prestižnog Univerziteta Tsinghua, koji je završio i sam predsednik Si Đinping. U dupke punom amfiteatru, Vučić je kineskim akademcima govorio o geopolitici, budućnosti, ali i nepravdama koje su u prošlosti preživele oba naroda.

Koliko je predavanje imalo efekta, možda najbolje govori činjenica da su se studenti gotovo "otimali" za mikrofon kad je na red došlo postavljanje pitanja Vučiću.

- Zašto danas vidimo Kinu kao stabilizujući faktor i kao centar gravitacije globalne stabilnosti? - pitao je jedan student.

- Jer Kina ima principe, pod broj jedan, a to su Povelja UN, međunarodno javno pravo. Broj dva, Kina se ponaša odgovorno, uvek težeći miru, uvek tražeći od svih međunarodnih aktera da čuvaju stabilnost i mir. Nemojte današnji mir, stabilnost i visok životni standard u svojoj zemlji uzimati zdravo za gotovo. Sve je to zahvaljujući vašem državnom rukovodstvu - rekao je Vučić, koji je nakon toga posetio kineskog giganta, kompaniju "Šaomi" (Xiaomi).

 - Ja ovako nešto nikad nisam video - zaključio je Vučić na kraju obilaska "Šaomija", u kojem 700 robota sklapa automobile, a po jedan auto s proizvodne trake izlazi na svakih 76 sekundi!

I moramo da se složimo, čudesno je bilo videti automobil koji ide 350 km/h, a baš jednu takvu "mašinu" probao je i predsednik Srbije.

Kompanija je s modelom "Xiaomi SU7" za veoma kratko vreme ostvarila ogroman uspeh na kineskom tržištu prodavši više od 360.000 vozila prve generacije do ove godine. Vučić je čelnicima kompanije širom otvorio vrata za deo proizvodnje u Srbiji, čime bi "Xiaomi" prvi put ušao na evropsko tržište.

Ono što ovu posetu predsednika Srbije izdvaja od prethodnih je isticanje visokotehnološkog sektora u prvi plan. Aleksandar Vučić je po planu koji je davno razrađen obišao naučne centre u Pekingu u kojima se radi na veštačkoj inteligenciji i robotici.

Ceo program posete - sada se to jasno vidi - precizno je izrađen i smišljen da se zadovolje potrebe naše zemlje. Budući da potrebe Srbije za energijom rastu vrlo brzo, potpisan je memorandum o razumevanju s Kineskom nacionalnom nuklearnom korporacijom (CNNC) o miroljubivoj upotrebi nuklearne energije. Nas zanima tehnologija malih modularnih reaktora, koji se brže grade i bezbedniji su od klasičnih, a Srbija bi mogla da postane regionalni centar za njihovu primenu.

Takođe, Srbija je ovom prilikom ugovorila i dalju saradnju na trajnom zatvaranju istraživačkog reaktora u Vinči i uklanjanju svih radioaktivnih opasnosti od njega, kao i razmenu stručnjaka i zajednička ispitivanja pod vrlo povoljnim uslovima. 

Tokom ove posete Kini predsednik Srbije prešao je ukupno preko 17.000 kilometara!

Važna tačka na njegovoj ruti bili su Šangaj i industrijski centar Ćasing, gde su održani najvažniji ekonomski razgovori.

Ovom prilikom potvrđen je nov investicioni paket vredan 953 miliona evra, a planirani projekti obezbediće oko 1.650 novih radnih mesta, s tim što će investicije biti raspoređene u šest gradova širom Srbije: Niš, Novi Sad, Zrenjanin, Šabac, Ćupriju i Inđiju.

Ovo nisu samo brojevi, ovo je budućnost za naše porodice i mlade ljude koji će raditi na najmodernijim mašinama u svojim rodnim mestima - izjavio je predsednik Vučić nakon sastanka s predstavnicima 14 vodećih kineskih kompanija.

Za novinare koji su pratili predsednika posebno je bila atraktivna poseta kompaniji "Mint" u Ćasingu, gde je predsednik obišao fabriku budućnosti.

Da nam je neko pre samo nedelju dana rekao da će nas usred Kine dočekati roboti koji đuskaju moravac, mislili bismo da se šali. U čast srpske delegacije upravo to se desilo, a "kolovođa" je predsedniku Vučiću poželeo dobrodošlicu na srpskom.

Vučić je tom prilikom saopštio istorijsku vest:

- Srbija će već od jula ove godine postati jedna od retkih zemalja u svetu, i jedina u ovom delu Evrope, koja će proizvoditi humanoidne robote. Prvi modeli sići će s traka između 10. i 20. jula - najavio je, ističući da je ovo plod saradnje u okviru novopotpisanih sporazuma o naučno-tehnološkoj razmeni.

Predsednik je posetio i novoformirani Kinesko - srpski omladinski centar, gde se susreo s grupom od preko 300 mladih stručnjaka iz Srbije koji se trenutno nalaze na usavršavanju u Kini. Upravo njihova pisma zahvalnosti Vučić je ranije predao predsedniku Si Jinpingu kao simbol živog mosta između dva naroda. A dok je predsednik vodio ekonomske razgovore, prva dama Tamara Vučić posetila je Dečju palatu u Šangaju, gde su kineski učenici u njenu čast izveli program na srpskom jeziku, dodatno učvršćujući kulturne veze dve zemlje.

Na kraju dana domaćini su za predsednika Srbije i zvaničnike iz naše delegacije upriličili obilazak čuvene šangajske promenade Bund i večeru na brodu koji je plovio rekom Huangpu. 

Dok je brod klizio između blještavih oblaka Šangaja kao među liticama nekakvog kanjona, predsednik Srbije kazao je da Srbija mora da prati ovaj tempo razvoja kako bi osigurala prosperitet svojim građanima.

Vučić je grandioznu posetu Kini zaokružio serijom sastanaka s kineskim kompanijama namenske industrije.

On je prvo razgovarao s predstavnicima AVIC/CATIC, jednog od najvećih kineskih državnih odbrambenih preduzeća, čiji poslovni obim obuhvata vazduhoplovno naoružanje i opremu, vojnotransportne avione, helikoptere, vazdušne sisteme, opštu avijaciju i druge industrije.

Potom se sastao s predstavnicima ALIT/CASC, zatim kompanije TBEA, specijalizovane za proizvodnju opreme za prenos i transformaciju električne energije, kao i s delegacijom Ziđin majning grupe, najveće kineske rudarske kompanije koja već posluje u Srbiji. Sastanku su prisustvovali ministri Siniša Mali, Bratislav Gašić, Jagoda Lazarević i Adrijana Mesarović.

I šta na kraju reći?

Poseta Aleksandra Vučića Kini od 24. do 28. maja 2026. godine biće upisana velikim slovima u istoriju moderne Srbije. Ona je donela konkretne finansijske aranžmane, nove tehnologije i političke garancije. Obe strane su potvrdile principijelno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Kina je ponovila svoj čvrst stav po pitanju Kosova i Metohije, dok je Srbija još jednom potvrdila politiku "jedne Kine".

Voleli nas ili ne voleli, svi u svetu čuli su jasnu poruku iz Pekinga: Srbija ostaje ključna tačka kineskog prisustva na Balkanu, a Kina strateški oslonac srpskog ekonomskog preporoda.

Milijardu evra novih investicija, tehnološka modernizacija i status najpovlašćenijeg partnera - to su rezultati koji će odrediti ekonomsku sliku Srbije u godinama koje dolaze. I naše živote u tim godinama.

Počeli smo, pa i da završimo kineskom mudrošću: "Veliko drvo pruža dobar hlad, ali i malo grmlje ima svoje korenje."

Autor: Branislava Majdarević