PET JASNIH SIGNALA DA ODNOSI SRBIJE I SAD IDU UZLAZNOM LINIJOM "Amerika na Balkanu traži stabilnost i sigurnost, a naša država to poseduje"

Dok se u delu medija uporno plasira narativ o navodnom zahlađenju odnosa između Beograda i Vašingtona, realnost je potpuno drugačija i pokazuje da se odnosi Srbije i SAD nalaze u uzlaznoj liniji! Tome u prilog svedoči pet jasnih i konkretnih signala koji nedvosmisleno potvrđuju novu eru u odnosima dveju zemalja.

Na sve to nadovezuje se Trampov predlog da Majkl Jang bude postavljen za novog ambasadora SAD u Srbiji, kao i izjava američkog državnog sekretara Marka Rubija da ulazak tzv. Kosova u NATO nije među prioritetnim pitanjima za Alijansu. Peti jasan signal je i poruka američkog komesara za Ekspo Gevina Vaksa da "SAD pridaju veliki značaj obnavljanju odnosa sa Srbijom, da će Ekspo 2027 doprineti njihovom daljem jačanju i da postoji prostor za nove američke investicije u Srbiji"!

Političko otopljavanje

Mihajlo Rabrenović, stručnjak za državnu upravu, kaže za Kurir da odnosi Srbije i SAD ulaze u dinamičniju, pragmatičniju i potencijalno produktivniju fazu. Dodaje da se nesumnjivo može reći da postoji vidljivo političko otopljavanje između dveju zemalja i da Srbija ponovo dobija važnije mesto u američkoj strategiji za Zapadni Balkan.

- Vašington poštuje države koje znaju šta hoće, koje imaju institucionalnu stabilnost, ekonomsku perspektivu i sposobnost da budu faktor rešenja, a ne samo izvor problema. Srbija danas, u odnosu na neke ranije periode, upravo na tome gradi svoju poziciju. SAD na Balkanu ne traže samo ideološke saveznike, već pouzdane partnere koji mogu da obezbede stabilnost, energetsku sigurnost, ekonomsku saradnju i kontrolisano upravljanje krizama. Srbija je u tom smislu najvažnija zemljacentralnog Balkana. Ima najveću ekonomiju u regionu, najrazvijeniju infrastrukturnu poziciju, ozbiljan industrijski potencijal, vojnu neutralnost koja je čini specifičnim sagovornikom, ali i politički uticaj bez kojeg nema trajne stabilnosti ni u BiH, ni na KiM, ni u širem regionalnom kontekstu - smatra Rabrenović.

Prema njegovom mišljenju, Srbija sada zauzima važnije mesto u američkoj strategiji nego ranije.

- Ne zato što je Amerika odustala od svojih starih pozicija, niti zato što su nestale sve razlike između Beograda i Vašingtona. Naprotiv, razlike postoje i biće ih. Ali, došlo je do promene u načinu na koji se te razlike tretiraju. Umesto politike pritiska kao jedinog instrumenta, sve više se otvara prostor za politiku interesa, dogovora i konkretnih projekata. Dobri odnosi sa SAD nisu samo pitanje diplomatije, već i pitanje kapaciteta institucija. Ako želimo više američkih investicija, potrebno je da unapređujemo efikasnost administracije, da usvajamo jasne procedure, da kroz zakonodavstvo stvaramo predvidiv pravni okvir, profesionalne javne službe i da unapređujemo sposobnost da velike projekte vodimo bez birokratskog zastoja - kaže Rabrenović.

Veliki interes

Marko Matić iz Centra za odgovorne medije kaže za Kurir da pozitivni signali koji u poslednje vreme dolaze iz Vašingtona zaslužuju veliku pažnju i pokazuju da na obe strane postoji veliki interes za unapređenje odnosa.

- U ovom trenutku je ipak preuranjeno govoriti o svojevrsnoj renesansi bilateralnih odnosa, jer su za takvu ocenu potrebni konkretniji rezultati i dugoročniji trendovi. Srbija jeste važan faktor stabilnosti na Zapadnom Balkanu i razumljivo je da američka administracija želi intenzivniji dijalog sa Beogradom. Prostor za napredak je i dalje veoma veliki, posebno kada je reč o ekonomskoj saradnji, trgovinskoj razmeni i nivou američkih investicija. Ukoliko želimo istinski strateške odnose, potrebno je graditi mnogo snažnije institucionalne, privredne i tehnološke veze nego što je to bio slučaj do sada. Zato ove signale treba pozdraviti, ali istovremeno ostati fokusiran na konkretne korake koji će partnerstvo Srbije i SAD podići na znatno viši nivo, a to su pre svega napori Srbije da ispuni uslove kako bi privukla američke investicije u oblasti energetike i razvoja veštačke inteligencije - smatra Marko Matić.

Kurir Politika/ A.J.