PET GODINA ČEKAMO OVAJ TRENUTAK: Srbija blizu otvaranja važnog klastera: Stručnjaci otkrili šta stoji iza novih poruka iz Brisela
Srbija od decembra 2021. godine nije otvorila nijedan novi klaster u pregovorima sa Evropskom unijom, iako se ranije govorilo da su tehnički uslovi za otvaranje klastera 3 ispunjeni. Sada je Evropska komisija najavila preporuku, ali konačnu odluku moraće da donesu države članice EU.
- Evropska komisija i Brisel su sada tu loptu koja je bila u njihovom dvorištu prebacili na 27 članica Evropske unije, zato što njihova pisana preporuka neće imati nikakvu težinu ukoliko ambasadori članica EU ne izglasaju sutra na sastanku da je Srbija spremna da otvori klaster 3. Međutim, ukoliko to zaista bude izglasano, to će biti jedna snažna politička pobeda Beograda, zato što 2021. godine nismo mogli da otvorimo klaster 3, koji je možda i najvažniji, pa čak bih rekla i najsveobuhvatniji od svih klastera, koji obuhvata jako mnogo oblasti koje su direktno usmerene na svakodnevni život bilo kog građanina u Republici Srbiji - rekla je Biljana Šahrimanjan Obradović iz Centra za stratešku analizu.
Ona je istakla da među članicama EU i dalje postoje zemlje koje imaju određene rezerve prema ovom pitanju.
- Tih pet zemalja koje ste spomenuli, da nemamo za sada konsenzus, to su Holandija, Švedska i tri baltičke zemlje, pogotovo Holandija, ona je striktno rekla zbog čega ne bi glasala. Videćemo ishod šta će biti, ali ukoliko se ne izglasa, ne treba to da nas obeshrabri, zato što je najvažnije da imamo snažne institucije, jer bez snažnih institucija ne možemo da imamo ni snažne evropske integracije - navela je Obradović.
"Vladavina prava se često koristi, ali suština su jake institucije"
Jedna od glavnih tema u procesu evropskih integracija Srbije jeste vladavina prava. Pojedine članice EU upravo to navode kao razlog za oprez, dok stručnjaci ukazuju da se ovaj pojam mora posmatrati kroz širi kontekst funkcionisanja države.
- Holandija nam zamera neusklađivanje spoljne politike, odnosno uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji, i kako kažu, nemate jaku vladavinu prava. Dosta se taj izraz vladavina prava eksploatiše, a kada bismo pojednostavili i gledaocima objasnili, to je da vi ne možete da imate bez snažne ekonomije ni snažne institucije. Mora da vam bude snažna ekonomija da bi vam bila snažna i vladavina prava - rekla je Šahrimanjan Obradović.
Ona je dodala da su institucije i jednaka primena zakona ključni elementi za napredak Srbije.
- Kada kažem snažne institucije, to je upravo implementacija svih zakona, gde ne postoje nejednaki, nego su svi jednaki i svi na isti način poštuju te implementirane zakone koji su obuhvaćeni upravo vladavinom prava. Mi smo usvojili, ako se ne varam, 21. zakon, usvojili smo preporuke za izborne procese odbora i imenovali smo članove REM-a. To je ono na šta nam Evropska komisija čestita - navela je ona.
Barac: Građani čekaju da vide konkretne koristi od evropskog puta
Politički analitičar Srđan Barac ocenio je da se evropske integracije ne mogu posmatrati samo kroz političke odluke, već i kroz ono što građani svakodnevno osećaju.
- Mi možemo da posmatramo da ta vladavina prava ili ti politički instrumenti, jer to su politički instrumenti, služe tome da se disciplinuju određene države koje su na tom pristupnom putu, ili da se stvara određena vrsta narativa u tom političkom ili geopolitičkom smislu. Ali da budemo precizni i jasni, nama je ovo preko potrebno koliko i Evropi - rekao je Barac.
On je govorio i o mogućim promenama modela proširenja Evropske unije i ideji faznog pristupanja.
- Sve više se govori upravo o tome da će se promeniti i u tehničkom smislu kako će izgledati taj pristupni period, i da li će biti fazno pristupanje ili će se ostati na sadašnjem načinu pristupanja, jeste nešto što Evropa mora da odgovori - naveo je Barac.
Kako je istakao, građani najviše očekuju konkretne benefite koje bi približavanje EU donelo.
- Ono što je najvažnije, pre svega Srbiji ili srpskim državljanima, jeste da mi budemo deo tog Šengen prostora. Običnom građaninu je potrebno da kada ulazi u Evropsku uniju ne stoji u redu koji je najduži i ne provede na granici dva-tri sata čekajući, već da možemo da prođemo nesmetano, brzo, i da protok ljudi, robe i kapitala bude nešto što će biti i nama dostupno i pristupačno - rekao je politički analitičar.
Petrović: Evropski put Srbije je i geopolitičko pitanje
Dr Rajko Petrović, naučni saradnik Instituta za evropske studije, ocenio je da se proces proširenja EU danas odvija u potpuno drugačijim okolnostima nego ranije, posebno nakon izbijanja rata u Ukrajini.
- Pristupanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji je, nema nikakve sumnje, par excellence geopolitičko pitanje. Zato što je od izbijanja rata u Ukrajini, 2022. godine, mnogim centrima moći na Zapadu postalo jasno da je taj svojevrsni vakuum spoljnopolitičke moći ovde na Zapadnom Balkanu potrebno popuniti - rekao je Petrović.
On je ukazao da se interes velikih sila za region povećao zbog novih bezbednosnih izazova.
- Porastao je strah u tim krugovima od toga da bi Rusija, ukoliko se pokaže dovoljno vojno sposobnom, mogla izbiti na ove prostore i, kao u nekim periodima 19. veka, intervenisati značajnije nego što je to sada reč. I otuda se javila potreba da se Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana u tim zapadnoevropskim krugovima prida veći značaj - rekao je on.
Petrović je dodao da dodatni značaj regionu daje i rastući uticaj Kine.
- Ako tome dodamo i činjenicu da je Kina ekonomski, infrastrukturno i tehnološki već duboko uplovila u ovaj deo Evrope, onda značaj ovog regiona postaje još veći - istakao je on.
Govoreći o odnosima Srbije sa velikim silama, on je ocenio da Beograd pokušava da održi balans, ali da članstvo u EU podrazumeva i određene obaveze.
- Mi za sada uspevamo u tome, i idalje smo na putu za pristupanje Evropskoj uniji. Imamo dobre odnose sa Rusijom i dosta kvalitetne odnose sa Kinom. Postoje neke zemlje članice Evropske unije koje su takođe uspevale ili još uvek uspevaju da održe tu vrstu balansa - zaključio je Petrović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
· Reaguj