"POSLE IZBORA OSTAJE SRBIJA!" Đorđe Milićević za Kurir: Zato je važno da političke razlike ne postanu društvene podele!
Đorđe Milićević, ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa s dijasporom i potpredsednik SPS, kaže u intervjuu za Kurir da je cilj države da obnovi poverenje sa Srbima u rasejanju i da ih od pasivnih posmatrača pretvori u aktivne partnere u razvoju Srbije. On govori o važnosti kampanje "Istinom za Srbiju", ulozi dijaspore u promociji Ekspa 2027, očuvanju nacionalnog identiteta kroz jezik i letnje kampove i otkriva zašto je poraslo interesovanja naših ljudi iz inostranstva za ulaganje u maticu.
U prethodnom periodu ministarstvo je intenziviralo saradnju sa srpskom dijasporom. Koje biste rezultate izdvojili kao najznačajnije i koliko se promenio odnos naših ljudi u rasejanju prema matici?
- Kada me pitate šta je najveći uspeh, neću vam reći broj manifestacija ili kilometara. Ono što govori više od svake statistike - to je da danas naši ljudi znaju da Srbija misli na njih i da više nisu sami. Cilj je bio da promenimo odnos između Srbije i naših ljudi van njenih granica i taj odnos se suštinski promenio. Kabinet je intenzivirao saradnju i sa Srbima u državama regiona - u Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Oni su važan deo našeg nacionalnog bića. Pravi rezultat vidi se u tome što danas postoje dijalog i poverenje. Prisustvujemo njihovim okupljanjima i posećujemo njihove škole. Više ne očekujemo da dijaspora dolazi u Srbiju, mi odlazimo kod njih. Kada vas neko posle 20 ili 30 godina dočeka rečima "Hvala što ste došli, niko nas godinama nije obišao", onda shvatite da samo prisustvo države znači više od svakog projekta. Srbija više ne čeka svoju dijasporu. Srbija joj ide u susret. Naš cilj nije da dijaspora bude publika Srbije. Naš cilj je da bude njen partner.
Pokrenuli ste platformu "Istinom za Srbiju" sa idejom da naši ljudi širom sveta budu ambasadori svoje zemlje. Kakve je rezultate ova inicijativa do sada dala?
- Inicijativa "Istinom za Srbiju" nije nastala protiv bilo koga, već iz potrebe da činjenice ponovo dobiju svoje mesto. Ako mi ne ispričamo istinu o Srbiji, neko drugi će ispričati svoju verziju. Zato moramo biti prisutni tamo gde se oblikuju politički, akademski i medijski narativi. Nije slučajno što smo tribine organizovali u Londonu, Parizu, Berlinu i Beču - to nisu samo gradovi u kojima živi veliki broj naših ljudi već mesta na kojima se formira javno mnjenje. Ne tražimo da bilo ko prihvati srpsku istinu zato što je srpska. Tražimo samo da se o Srbiji sudi na osnovu činjenica, a ne predrasuda. "Istinom za Srbiju" je dugoročna obaveza da budućim generacijama ostavimo istinu, a ne falsifikat.
Specijalizovana izložba Ekspo 2027 biće najveći međunarodni događaj koji je Srbija ikada organizovala. Na koji način će dijaspora biti uključena u promociju Ekspa?
- Iako Ekspo počinje 2027. godine, on je već počeo da menja Srbiju. Dovoljno je pogledati koliko se gradi - putevi, železnica, škole, bolnice. To je najveći razvojni projekat Srbije u poslednjim decenijama. Ne gradimo Srbiju zbog trajanja izložbe. Gradimo Srbiju za narednih 50 godina. Nikada nismo imali priliku da se predstavimo tolikom broju ljudi iz sveta. To je prilika koja se generaciji dešava samo jednom. Kada 2027. godine milioni ljudi dođu, videće čitavu Srbiju. To je nacionalni projekat u kome ogromnu ulogu vidimo u našoj dijaspori. Želimo da naši ljudi u svetu ne budu samo gosti Ekspa. Želimo da budu njegovi domaćini širom sveta. Najbolju reklamu ne pravi bilbord. Najbolju reklamu pravi čovek kome verujete. Program "Dijaspora i Ekspo 2027" krenuli smo iz Temišvara, a nastavićemo kroz Nemačku, Austriju, Italiju i Veliku Britaniju. Kada Srbija uspe, to nije uspeh samo ljudi koji žive u Srbiji. To je uspeh svakog našeg čoveka, ma gde živeo.
Srbija poslednjih godina beleži značajan privredni rast. Da li primećujete veće interesovanje naših ljudi iz inostranstva da ulažu u Srbiju?
- Apsolutno primećujemo. I za to postoje dva važna razloga. Prvi je emotivan. Naši ljudi u rasejanju nikada nisu prestali da Srbiju doživljavaju kao svoju zemlju. Mnogi žele da pokrenu posao, investiraju ili ostave nešto svojoj deci upravo ovde. Drugi je objektivan. Srbija je danas drugačija zemlja nego pre 10 ili 15 godina - stabilnija ekonomija, veliki priliv investicija, bolja infrastruktura i uslovi za poslovanje. Iz razgovora vidimo jasno usmerenje. Oni najčešće ne žele da investiraju tamo gde je najlakše, već tamo odakle potiču, u grad u kome su odrasli, u selo svojih dedova. Njihove investicije nisu samo ekonomske. One su i emotivne. Zato intenzivno razgovaramo s lokalnim samoupravama. Želimo da procedure budu jednostavne i da postoji jedan sagovornik, a ne da naši ljudi lutaju od institucije do institucije. Naš cilj nije samo da se kapital vrati u Srbiju. Naš cilj je da se vrate poverenje, znanje i dugoročna veza naših ljudi sa svojom državom.
Jedan od prioriteta ministarstva je očuvanje srpskog jezika, kulture i identiteta među mladim generacijama koje odrastaju u inostranstvu. Koji programi su se pokazali kao najuspešniji?
- Ako izgubite jezik, vrlo brzo počinjete da gubite i vezu sa svojim identitetom. Zato očuvanje srpskog jezika nije samo pitanje obrazovanja, to je pitanje očuvanja naroda. Dete koje izgubi jezik ne gubi samo reči. Polako gubi porodične priče, sećanja, način na koji razume svoje poreklo i osećaj pripadnosti. Svaki čas srpskog jezika je mnogo više od jednog školskog časa. Kabinet posvećuje veliku pažnju dopunskim školama u rasejanju. Njihov rad je nemerljiv - upravo tu dete često prvi put nauči ćirilicu. Ali identitet se ne čuva samo kroz udžbenike. On se čuva kroz život - kroz okupljanja, folklor, sport i dolazak u Srbiju. Ne želimo da deca doživljavaju Srbiju samo kao mesto o kome slušaju. Želimo da je upoznaju lično, da upoznaju svoje vršnjake i da shvate da Srbija nije samo zemlja njihovih roditelja, već i njihova. Nijedan udžbenik ne može da zameni iskustvo koje dete stekne kada prvi put dođe u svoju maticu. Identitet se ne uči napamet. Identitet se živi.
Jesu li izbori najbolje rešenje za trenutnu političku situaciju i šta od njih očekujete kao predstavnik SPS?
- Kada u društvu postoje političke tenzije, nema dileme da su izbori najdemokratskiji način da građani pokažu kome daju poverenje. Izbori nisu problem, oni su deo demokratskog rešenja. Kada je reč o Socijalističkoj partiji Srbije, predsednik Ivica Dačić je više puta rekao da izbore, po pravilu, treba održavati u redovnim rokovima. To je stav koji dosledno zastupamo godinama. Istovremeno, SPS je odgovoran partner u koaliciji. Razgovaraćemo s koalicionim partnerima i učestvovati u donošenju zajedničkih odluka, vodeći se interesima Srbije i građana. Verujem da izbori treba da doprinesu smirivanju tenzija, a ne njihovom produbljivanju. Građani će, kao i uvek, dati svoj sud i na političarima je da taj sud poštuju. Političke utakmice imaju svoj početak i svoj kraj. Posle izbora ostaje Srbija. Zato je važno da političke razlike ne postanu društvene podele i da svako od nas radi u interesu svoje države.
Kurir Politika/I.K.
