RAZMERE ŠTETOČINSKOG DELOVANJA ĐOKIĆA! Srozan Beogradski Univerzitet kao upozorenje kako bi izgledala Srbija pod palicom ovog čoveka i blokaderske "elite"

Univerzitet u Beogradu pao je na Šangajskoj listi i sada je u grupi univerziteta od 501. do 600. mesta. Ovaj sunovrat najstarijeg univerziteta u Srbiji direktna je posledica Vladana Đokića koji je mesto rektora brutalno zloupotrebio da pojuri za svojim političkim ambicijama. Blokada fakulteta i politizovanje univerziteta pretvorilo se u štetočinski pohod Đokića, pojedinih dekana, profesora i izmanipulisane grupice studenata.

Uzalud su N1 i Nova S kreirali kako narativ o ispravnosti blokaderske borbe tako i lažnu elitu kojoj je dozvoljeno da univerzitet uvlači sve dublje u blato. Te laži su se rasprsnule u paramparčad. Srozavanje Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi je rezultat te kvazi elite, vrlo merljiv i očigledan, porazan i zabrinjavajući. Sad vidimo još jasnije kako bi ova zemlja izgledala pod njihovom rukom. Kamen na kamenu ne bi ostao.

Pre samo 10 godina Beogradski univerzitet bio je između 201. i 300 mesta, što je bio istorijski uspeh. Urušavanje tokom prošle i ove godine svrstalo ga je na najnovijoj listi na poziciju između 501. i 600. mesta. Dakle, oni koji odlučuju o rejtingu svetskih univerziteta nisu naseli na laži N1 i Nove S. Videli su sve ono na šta se upozoravalo od početka blokada.

Rektor Đokić se nije borio za kvalitetnije i bolje obrazovanje, dozvolio je da ono srlja u propast koju su videli svi osim njega.

Političar Đokić zarobio je univerzitet i držao ga kao taoca kojim je politički trgovao. Zaslepljen novom političkom karijerom, Đokić se nije obazirao na visoku cenu koju su plaćali pre svega studenti, a onda i čitavo društvo. Pod medijskim reflektorima N1 i Nove S Đokić je promovisan za političkog vođu i predvodnika one lažne elite koja je saučestvovala u svemu onome što je Šangajska lista izmerila i pozicionirala u raspon od 501. do 600. mesta.

Za samo godinu dana blokadersko delovanje uspelo je da uništi sistem obrazovanja koji je građen i negovan više od 200 godina. I to su učinili ljudi koji su u toj oblasti stručni. Razmere tako štetnog uticaja novonastalih političkih struktura na univerzitetu najbolji su pokazatelj kojom brzinom bi i na koje sve načine uništili državu kada bi došli na vlast.

Možemo samo da slutimo kako bi se ekonomija zemlje srušila kao kula od karata kada bi je vodili takozvani ekonomski eksperti iz blokaderskih krugova. Šta bi bilo sa investicionim rejtingom, a šta sa stabilinim dinarom? Ko bi u tako vođenoj Srbiji mogao da očekuje redovne plate i penzije? O investicijama bismo samo sanjali.

I upravo je to najvažnija lekcija ovog sunovrata: kada se univerzitet pretvori u političku platformu, cenu ne plaćaju oni koji su ga koristili za lične ambicije, već studenti, profesori i čitavo društvo. Đokić i njegovi politički saborci možda su dobili svoje medijske minute, ali je Šangajska lista pokazala račun koji će Univerzitet u Beogradu plaćati godinama.

Katastrofalna šteta

Na ovako velike posledice upozorava i profesor Fakulteta političkih nauka Milan Petričković koji za Kurir podseća da se učinak Đokića vidi i na listi Global 2000 Centra za svetsko rangiranje univerziteta.

Kako objašnjava, Univerzitet u Beogradu je zauzeo 387. mesto od ukupno 21.462 rangirana univerziteta širom sveta, što je pad od čak 39 mesta u odnosu na 2022. godinu, što je period Đokićevog mandata.

- Sve što su on i njegovi saborci mogli, učinili su da srozaju i unište visoko obrazovanje u Srbiji. Na prošlogodišnjoj listi BU je bio u rasponu od 401. do 500. mesta. Dakle, rapidno degradira i ta tendencija može samo da zabrinjava. Prvi čovek BU, koji bi trebalo da brani dignitet i autonomiju univerziteta i da se zalaže za istinske ciljeve obrazovanja, uradio je sve da ga degradira. Đokić se javno politički artikulisao u okviru univerziteta i to je ključni udarac.Univerzitet je postao alatka za političko dejstvo. I i tome se nalaze odgovori zašto je Beogradski Univerzitet pao i zašto je srozan i kompletan sistem obrazovanja u Srbiji. Ukinuta je primarna nadležna funkcija da se u okviru obrazovnog sistema prenosi znanje, vrednosti, moral u jednom društvu, da se stiče znanje kao najefikasniji oblik ulaganja u ekonomskom smislu za buduće generacije. Napravljena je katastrofalna šteta - smatra Petričković.

On napominje da nimalo slučajno nije odabran univerzitet da se preko njegovog rasturanja proba rasturiti i država.

- To je bio očigledan pokušaj da se destabilizuju druge institucije i da se deo studenata zloupotrebi. U svemu tome imali su svesrdnu pomoć blokaderskih medija, pre svih N1 i Nove S. Oni su saučesnici u ovoj destabilizaciji i univerziteta i države, jer su promocijom lažne elite maskirali prave stvari iza kojih se krije koristoljublje i političke ambicije - zaključuje Petričković.

Najnovija rang lista: Harvard i dalje prvi

Prvo mesto na Šangajskoj listi i ove godine je pripalo Univerzitetu Harvard, na drugom je Stanford, a na trećem Masačusetski institut za tehnologiju. U top 10 svetskih univerziteta su i Prinston, Oksford, Kolumbija, Univerzitet u Čikagu i Kalifornijski institut za tehnologiju (Kalteh).

Univerziteti iz kontinentalne Kine ostvarili su posebno zapažen rezultat. Šesnaest kineskih institucija sada se nalazi među 100 najboljih na svetu.

Na evropskom kontinentu najbolje je rangiran Univerzitet Paris-Saclay, na 13. mestu, a sledi ETH Cirih na 19. mestu.

Kada je reč o univerzitetima iz regiona, ove godine pad beleži i Univerzitet u Ljubljani koji je sada u grupi od 601. do 700. mesta dok je prošle godine bio od 501. do 600. Sveučilište u Zagrebu zadržalo je prošlogodišnji plasman u grupi od 601. do 700. mesta.

Kurir Politika