Beograd -- On je u intervjuu za Dojče vele rekao da članice Evropske unije treba da se ponašaju u evropskom duhu i da traže rešenja razgovorom, a ne blokadama.
“Nemam razumevanja za zahteve iz Hrvatske jer se radi o bilateralnim temama za koje očekujemo da se reše u za to predviđenim modulima i sudovima – za to i imamo međunarodne sudove. Ali nemam razumevanja za to što su blokirana poglavlja 23 i 24. Generalno, za sve imamo mehanizme za rešenja pa i onda kada države vode diskusije ili svađe. U takvim slučajevima normalno je očekivati da države koje su u pitanju reše probleme između sebe, a ne da Evropska unija bude zloupotrebljena u te svrhe to jest da sopstveno članstvo u EU bude zalog za sprovođenje bilateralnih zahteva koji postoje duže vreme. Podsećam da je Hrvatska bila u sličnoj situaciji u odnosu na Sloveniju kada je sporan bio protok granice u Piranskom zalivu. I tada smo uticali na Sloveniju da odustane od blokade”, naveo je Krihbaum.
Navodi da postoji odgovarajući format Evropskog saveta u kom će pitanje blokade iz Zagreba biti tematizovano.
“Nadam se da će Hrvatska popustiti. Tamo bi trebalo da se sete kako je njima pomognuto kada su bili u sličnoj situaciji i da je Hrvatska obećala evropskim partnerima da neće stvarati takve blokade. A to je, vidimo, ipak uradila”, dodao je Krihbaum.
Prema njegovim rečima, zahtevi Hrvatske nemaju ništa sa Evropskom unijom, odnosno imaju samo u onoj meri da u EU moraju da se štite prava manjina.
“Ali nigde nije zapisano da se to mora desiti kroz učešće manjina u parlamentu. Manjine su na sasvim različite načine predstavljene u evropskim parlamentima. Već u SR Nemačkoj može se videti drugačiji model, ovde predstavnici manjina mogu ući u parlament preko etabliranih i novih partija. Na mnogim izbornim listama su predstavnici manjina jer svaka stranka ima veliki interes da se pobrine za tako nešto i pridobije nove pristalice.
Dakle nemački put je drugačiji, ali se ni na koji način ne kosi s evropskim pravilima. U tom smislu je samostalna odluka Srbije kako će na ovom polju postupati”, istakao je Krihbaum.
Dodaje da Hrvatskoj treba EU, kao i partneri iz EU i da će Hrvatska imati ciljeve koje želi da ostvari. Inače će Hrvatska brzo uvideti da se ni njenim idejama i projektima neće izlaziti u susret. Jer u Evropskoj uniji važi pravilo da se uzima i daje. Daću samo jedan primer kod kojeg je Hrvatska popustila: pred samo pristupanje je tamo donet takozvani lex-Perković. Nemački Bundestag je tada bio poslednji parlament koji je ratifikovao pristup Hrvatske EU. Da je lex-Perković donet tokom pristupnih pregovora, pristup Hrvatske u Bundestagu svakako ne bi bio ratifikovan. Ipak je pritisak posle urodio plodom i Perković je izručen. To sve kazuje da ništa nije zacrtano u kamenu. Zalažemo se da se rešenja traže razgovorima i pregovorima jer to čini evropski duh i želimo da se i članice EU ponašaju u tom duhu”, rekao je između ostalog Krihbaum za Dojče vele.
