Pomišljaju li Srbi iz Bujanovca na mogućnost da jedne večeri, dok udobno zavaljeni gledaju TV dnevnik, čuju da su Srbi i Albanci postigli istorijski sporazum o razmeni teritorija i da od ujutru oni, Bujanovčani, pripadaju republici Kosovo? Odgovor na ovo pitanje je: "Da, pomišljaju!" Ali ne misle baš svi isto...
U nizu predloga o razrešenju kosovskog čvora koji su poslednjih godina stizali sa raznih strana, onaj o podeli Kosova najduže traje. Najkraće: teritorija severno od Ibra, naseljena gotovo isključivo Srbima, bila bi pripojena Srbiji, koja bi zauzvrat priznala nezavisnost ostatka Kosova. Prema "dobroobaveštenim izvorima", Albanci uz ovo traže i opštine Republike Srbije Preševo i Bujanovac, a da li srpski politički vrh ozbiljno ovo uzima u ozbiljno razmatranje - ne znamo. Srbe iz Bujanovca, dosad, niko nije pitao šta o tome misle.
Više i manje optimizma
- Razmena teritorija ne dolazi u obzir! - odlučan je Miodrag Miljković, direktor Veterinarske stanice u Bujanovcu i zamenik predsednika Ujedinjene seljačke stranke.
- Izdvajanje Bujanovca i Preševa iz sastava Srbije je neprihvatljivo i nije u interesu Srbije. Bujanovac sada čuva leđa Srbima u Kosovskom Pomoravlju, kojih tamo ima 35.000, a u slučaju razmene, oni bi se našli bez zaštite - kaže Miljković, inače odbornik u Skupštini opštine. On ističe da obični ljudi u ovom gradu, i Srbi i Albanci, imaju mnogo veći a zajednički problem - bore se da ekonomski prežive, jer su ih veoma često dosad lagali političari obe nacionalnosti, i dodaje da ovakva pitanja smo unose razdor i uznemirenje.
Goran Tašković, upravnik hale u Sportskom centru "Mladost", mnogo je manji optimista:
- Politička scena je takva da me ništa ne bi začudilo, sve su opcije na stolu. Uostalom, Dačić je to i javno govorio... Mada, uveren sam da to ne bi prihvatili pokrovitelji Albanaca, jer im ne odgovara da na taj način omoguće "zelenu transverzalu". A što se naših partija tiče, mislim da su sve stranke na vlast dosad lako davale sve ono što je bilo daleko od Beograda - kaže Tašković, nekada aktivan u političkom životu Bujanovca.
I on smatra da je osnovni problem Bujanovčana, i Srba i Albanaca, nedostatak radnih mesta, odnosno siromaštvo, zbog kojih se i jedni i drugi iseljavaju u Smederevo, Kragujevac, Beograd ili Nemačku, Švajcarsku, Dansku...
Deo Srbije
- Ne verujem da bi iko u Bujanovcu bio zadovoljan takvim rešenjem, razmenom juga Srbije za sever Kosova. Iskreno, ne verujem ni da Vlada Srbije ni gospodin Vučić deluju u tom pravcu. Koliko ja razumem, njihov je cilj da se omogući bolji i dostojanstveniji život Srba na Kosovu i ne znam kako bi tome doprineo gubitak još jednog dela teritorije kao što su Bujanovac ili Preševo. To je neotuđivi deo Srbije, ko što je to i Kosovo, sada, nažalost, u drugačijoj situaciji - tvrdi Bratislav Lazarević, sekretar Crvenog krsta u Bujanovcu, dodajući da je "politika čudo" i da je, u principu, sve moguće, ali da je "takvo rešenje nespojivo s jednom ozbiljnom politikom" i da on lično ne veruje u mogućnost razmene teritorija.
Najradikalniji je Sveta Veličković, predsednik Odbora za ljudska prava (srpskog, jer u Bujanovcu deluju i albanski i romski ovakvi odbori): - Srbi iz Bujanovca neće dozvoliti da budu smešteni u kampove kao izbeglice iz Hrvatske. Mi smo ovde svoji na svome i ako nas primoraju da odemo, mi ćemo se smestiti u kuće onih koji su tome doprineli. Čizmama ćemo otvarati njihova vrata... - kaže on.
Koliko ima Srba u Bujanovcu
Prvi Albanci u Bujanovac su se doselili tek 1878. godine. Došli su iz Pirota, koji je te godine srpska vojska oslobodila od Turaka, tvrdi Sveta Veličković.
Srba u Bujanovcu ima oko 12.000. Zbog albanskog bojkota popisa, tačan ukupan broj stanovnika se ne zna, ali se procenjuje da u ovom gradu Albanci čine od 40 do 50 odsto stanovništva, Srbi od 30 do 40, a da Roma ima oko 20 odsto.
Momčilo Petrović/ Foto: Vladimir Šporčić
