Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003, a ja sam uhapšen godinu dana ranije 14. marta 2002. Mojim hapšenjem eliminisan sam iz vlade Zorana Đinđića kao potpredsednik, član Saveta za nacionalnu bezbednost, predsednik odbora za odbranu i bezbednost u Skupštini SRJ, dok je 12. marta Zoran eliminisan iz života kao predsednik Vlade Srbije, i to nešto govori, zar ne?
Mene su uhapsili pripadnici bezbednosti VJ, na čijem je čelu bio čovek koji sarađuje sa crvenim beretkama, a Đinđića su likvidirali pripadnici crvenih beretki, tvrdi general Momčilo Perišić.
Nekadašnji potpredsednik Đinđićeve vlade tvrdi da su tri ključne stvari dovele do toga da srpski premijer bude ubijen ispred zgrade Vlade:
- Zoran je bio pun znanja i energije, vrhunski motivisan i spreman za progresivne promene, uporan i hrabar, spreman na samožrtvovanje, ali nije štedeo ni saradnike. Nažalost, nije imao dovoljno iskustva da odabere kvalitetne i časne saradnike, i to ga je, pored ostalog, stajalo glave. Pitao me šta mislim o KiM, rekao sam mu: "Zorane, KiM je Kumanovskim sporazumom, a posebno vojno-tehničkim delom, na ivici potpunog gubitka u ovakvom međunarodnom odnosu snaga prema SRJ, odnosno Srbiji. No, ko god iz politike digne ruke od KiM neka ne računa na opstanak na bilo kojoj izbornoj funkciji. Đinđić se složio i krenuo je da od međunarodnih snaga traži podršku za spasavanje KiM. Time je počeo da gubi naklonost vodećih država Zapada. Neke mračne snage međunarodne zajednice uz oslonac na političke protivnike Đinđića u sprezi sa zastrašenim pojedincima iz crvenih beretki zbog pretnje Haškog tribunala izvršile su atentat na njega - istakao je general.
Na pitanje kako je izgledalo hapšenje Miloševića, šta se dešavalo iza kulisa, Perišić je rekao da je većina pripadnika DOS-a, kao i on bili za smenu okosnice ostatka Miloševićevog režima, šefa DB Radeta Markovića i načelnika Generalštaba VJ Nebojše Pavkovića.
- Koštunica to nije dozvoljavao pod plaštom nećemo dozvoliti nikakvu odmazdu, to je iskomplikovalo pristup Miloševiću. Znali su da sam ja protiv hapšenja Miloševića, pa su sve oko toga tajili od mene. Jedino me je Dušan Mihajlović zamolio da dođem do njega u MUP, tada je bio ministar policije- rekao je Perišić i dodao:
- Odazvao sam se, otišli smo u njegov kabinet, kad tamo sedi Legija. Opušteno, da ne kažem nepristojno, na trosedu. Zamolim Mihajlovića da izađemo u drugu prostoriju i on pristaje. Pitam ga "Šta će ti on ovde", a Mihajlović kaže "On će uhapsiti Miloševića. Kako je Milošević bio u objektu koji je pod kontrolom Vojske, trebalo bi ti da mu daš neke informacije i uputstva.
Perišić potom navodi da uz sve poštovanje Mihajlovića, nije pristao da dalje kontaktira sa Legijom, niti je bio uključen ni po kom osnovu u hapšenje Miloševića.
- Kako su tenzije oko hapšenja narasle, zvao me je Koštunica i zamolio da ga informišem o stanju u Užičkoj 15, jer ja sigurnom znam šta se dešava. S obzirom na to da je general Bojović, nekada moj potčinjeni, inače častan čovek i oficir, u to vreme bio ađutant Miloševića, a pre toga komandant gardijske brigade koja je obezbeđivala Miloševića i u vreme hapšenja, nazvao sam ga i zamolio da učini sve kako bi sprečio krvoproliće. Pretila je opasnost da se crvene beretke na čelu sukobe sa pripadnicima Vojske koji obezbeđuju vojni objekat u kojem se tada nalazio Milošević. Hvala mu, poslušao me je- priča general.
Perišić dalje dodaje da se Ražnatović nametnuo DB i MUP Srbije kao veliki patriota i heroj srpskog naroda, a u stvari bio je eksploatator ratnog plena, što ne treba dokazivati.
- Javnost zna šta je posedovao od materijalnih dobara i kakvu je lažnu reputaciju stekao. Za to nije on kriv, već oni koji su mu to omogućili, a omogućili su mu oni koji su od toga imali koristi. On, stvoren od nesposobnih državnih činovnika, stvorio je mnoge poput sebe, pa i Legiju, koji ganije prevazišao u bogaćenju, ali jeste u zločinima protiv svog naroda. Nažalost, Legiju su neki iz DOS, opet pod pokroviteljstvom Miloševićevih relikta vlasti, u ovom slučaju Radeta Markovića i nekih čelnika DOS, angažovali u toku 5. oktobra, a i kasnije za slične stvari, za koje ga je angažovao i Miloševićev režim- tvrdi general.
Perišić govori da znajući šta su radili arkanovci i Legijini ljudi u RS i RSK, Miloševiću je govorio da je glavno njihovo angažovanje van SRJ ratni plen, da je to njihov ratni rudnik, ali da, kad nestane van SRJ, onda će ga tražiti u SRJ.
- Pa će na kraju njihove žrtve biti pokrovitelji i čelni ljudi države kojih su ih stvorili. Nažalost, bilo je tako, ko je ispratio u Hag Slobodana Miloševića, ko je kasnije eliminisao iz života Zorana Đinđića? Eto, zašto sam ja bio protiv stvaranja crvenih beretki. Razgovore nisam hteo da vodim sa nelegalnim pripadnicima oružanih snaga koje je iz neznanja i naivnosti prihvatio DOS i eto vam povoda zbog kojeg me trebalo eliministati iz Đinđićeve vlade, kako bi Đinđić nakon godinu dana bio eliminisan iz života - ispričao je Perišić.
(Kurir.rs/Srpski telegraf)
NE PROPUSTITE
