Novinar Goran Milić svoju karijeru započeo je na Televiziji Beograd, a bio je dopisnik iz Njujorka. Tokom svoje bogate karijere često je menjao prebivališta.
“Nikada nisam razmišljao da ću postati novinar, oduvek sam želeo biti pravnik ili diplomata kao moj otac”, kaže Milić.
Kao novinar susretao se s brojnim političarima, državnicima, radio je intervju i s Američkim predsednikom Džimijem Karterom.
Govorio je i o tome kako je 90-ih bilo biti novinar, kao i o tome kakva je bila uređivačka politika u tadašnjim državama.
“Nije važno ko je urednik dnevnika, važno je ko je glavni urednik, a to je na televiziji Zagreb, izgledalo tako da je glavni urednik bio Srbin, a urednik dnevnika Hrvat. Ta konstitutivnost uvek je bila pedeset na prema pedeset, dok to nije bio slučaj u Srbiji. U Srbiji su na pozicijama na televiziji bili sve Srbi", istaknuo je Milić, dodavši da je uređivačka politika bila takva, da jednostavno niste smeli prikazivati ništa pozitivno iz suparničkih zemalja.
“Dopisnika iz Nemačke nikada niste imali, kako pre, ali ga isto tako i danas nemate, ni pod vladavinom Tita, ali i Tuđmana. Od osam državnih televizija, nikada niko nije napravio reportažu o Simensu, fabrici Mercedesa. Tako je i danas, radio može, HINA, može, sve može gde nema slike, ali televizija i kamera, ipak, ne. Jozo Ćurić se javlja iz Nemačke, ali sa suđenja Perkoviću, ili se javlja o nekom državnom susretu, ali da neko napravi priču kao što sam ja napravio ovo s Kubom, toga ipak nema,” napomenuo je Milić.
Rat ga je, kaže, zatekao u Sarajevu, nakon kojeg je ostao bez ičega.
“Imao sam 100 maraka, ostao sam bez posla i ja i supruga, s ćerkom, bez nekretnine, i ono što sam imao srušili su”, kaže Milić.
Komentarišući aktuelnu političku situaciju u BiH, navodi kako se poslednjih 25 godina ništa nije promenilo. Za Hrvate navodi kako su majorizirani, ali da u proseku žive bolje i od Bošnjaka, i Srba.
Prisetio se i razgovora s jednim bivšim zamenikom šefa CIA Vernonom Voltersom 1993. godine u Madridu, koji mu je rekao kako završetkom rata u Bosni i Hercegovini neće nitko biti zadovoljan.
“Žao mi je svih gradova i granatiranja, od Sarajeva, Dalmacije pa nadalje, ali verujte mi neće se radovati ni Milošević, ni Tuđman, ali ni Izetbegović, rat će se završiti bez pobednika, s preseljenjem stanovništva, što i nije presedan jer se u Evropi nakon drugog svetskog rata preselilo 20 miliona ljudi”, prepričava Milić Voltersove reči.
(Kurir.rs/slobodna-bosna.ba)
NE PROPUSTITE
