Direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić kaže da je vojno-policijska akcija "Oluja" jedan od največih zločina i tragedija koji su se dogodili tokom sukoba devedesetih, a izjavu hrvatskog predsednika Zorana Milanovića o nametanju zločinačkog poduhvata Hrvatskoj u Haškom tribunalu ocenjuje kao skandaloznu.
Značajan govor Vučića
Ona naglašava kao izuzetno značajan govor predsednika Srbije Aleksandra Vučića na obeležavanju Oluje u Sremskoj Rači, kada je rekao da je Srbija imala hrabrosti da ne prečuti zločine koje su učinili Srbi,i što je osudio to što su izbeglice iz kolona sprečavane da uđu u Beograd.
"Osim tog vrlo legitimnog ukazivanja kako se uopšte srpsko legitimno kulturno nasleđe sada već polako čisti iz Hrvatske i iz Bosne, dve su vrlo bitne okolnosti koje je(Vučić) rekao. Prva da je Srbija imala hrabrosti da ne prečuti zločine koje su učinili Srbi, a druga što je osudio oportunističku i zločinačku politiku Slobodana Miloševića koji je te nesretne izbeglice iz kolona sprečavao da uđu u Beograd", ocenjuje Milić.
Ona ocenjuje i da je Oluja je jedna od najvećih tragedija i zločina sukoba tokom devedesetih i da je ogromna greška hrvatske strane što to zove proslavom, a čutanje međunarodne zajednice povodom toga smatra pirlično oportunim.
Skandaloznom smatra ocenu predsednika Hrvatske Zorana Milanovića koji je juče rekao da nije svako ko je osuđen u Haškom tribunalu i ratni zločinac.
"Način na koji on govori o tome da mu se 'uvaljivao' zajednički zločinački poduhvat... ta izjava neće naići na veliku osudu istih onih koji su sa pravom ukazivali na zločine koje je činila u ime Srbije i država Srbija, onih koji su gurali Srbiju i terali je da se suoči sa svojim delom prošlosti i da sarađuje sa Haškim tribunalom", objašnjava Milić.
Postoje dvostruki aršini, kaže ona, a to su oni kada politički Zapad i akteri u Srbiji, koji su bili vrlo glasni i oštri u osudi Srbije i srpskih aktera u regionu za njihove zločine i za raspad Jugoslavije," vrlo aktivno čute o mnogim propustima u procesu tranzicione pravde", navodi Milić Kada je reč o odlasku Borisa Miloševića na proslavu Oluje u Knin Milić skreće pažnju na to da predstavnicima Srba nije bilo lako da donesu takvu odluku, ali da smatra da Miloević nije trebalo da ide u Knin sve dok se obeležavanje tog događaja naziva proslavom i sve dok se tamo govorio OIluju govori terminima ponos i slično.
"Mogli bismo da govorimo o obeležavanju jedne tragedije i ako bi se svake godine približavale dve strane u prihvatanju toga šta su neupitne istorijske činjenice, onda bi možda trebalo uzeti učešće. Pre toga - ne", navodi Milić.
Ona dodaje da OIuja definitivno ne može da bude legitimna operacija bez obzira šta se dešavalo devedesetih i bez obzira na to ko je i kako ugrozio teritorijalni integritet i suverenitet Hrvatske.
"Kada imate ugrožen teritorijalni integritet i suverenitet, onda se protiv toga borite na način na koji je predsednik vlade Zoran Djinđić to činio. Tako što je pobunu na jugu Srbije ugušite bez civilnih žrtava, bez ikakvog iseljavanja albanskih građana naše zemlje iz te teritorije", podseća ona.
Smatra da bi mnoge stvari bile jasnije da su Toplički dnevnic i(artiljerijski izveštaji u kojima su bili navedeni ciljevi hrvatske vojske) bili objavljeni.
"Meni je žao što upravo oni, koji su stekli kredibilitet u međunarodnoj zajednici na insistiranju o Srebrenici kao geonocidu, na odgovornosti Srbije za civili pobijene na Kosovo, ne insistiraju sada i na činjenice iz Topličkih dnevnika" dodaje Milić.
Kaže da je užasno boli kao neko ko želi da vidi Srbiju kao deo političkog Zapada, icemerje političkog Zapada o Oluji" i dodaje da ćemo ovih dana i na KiM videti usvajanje zakona o vrednosti UČK koja je neupitno bila teroristička organizacija.
"UČK je imao pravo zbog navodne opresije Albanaca na KiM krene u oružano borbu, a Srbi u Kninu koji su videli povratak ustaštva nisu, a pre toga doživeli genocid za NDH, nisu imali pravo da proglase autonomiju i postave barikade. Malo to postaje čudno", zaključuje Milić.
(Kurir.rs/tanjug)
NE PROPUSTITE
