Premijerka Srbije Ana Brnabić je gost emisije "Usijanje" na Kurir televiziji.
Ana Brnabić će govoriti o nedavno započetoj vakcinaciji u Srbiji, ali i planu imunizacije, zatim o ceni borbe sa korona virusom, zdravstvenom sistemu, odnosima unutar Kriznog štaba, dijalogu sa Prištinom, evropskim integracijama i na kraju o ličnim željama za 2021. godinu.
Premijerka se prva vakcinisala od dolaska "Fajzerovih" cepiva u Srbiju, pa je upravo odatle počela priču.
"Dobili smo novi najavljeni plan iskoruka od 'Fajzer-Bionteka', očekujemo da će tokom januara u Srbiju doći značajno veće količine te vakcine. Nadamo se da će već 4. januara stići sledeći kontigent. Srbija svakako neće prekidati ovu kampanju vakcinacije. Velika zahvalnost partnerima iz Fajzera, zato što su pokazali ozbiljnost i malena zemlja kakva je Srbija je jedna od privih koja je potpisala ugovor sa njima. U decembru su smanjili prvu isporuku, jer su generalno smanjili proizvodnju, pa su svima smanjili isporuke. Više će nego nadoknaditi tokom januara", počela je Ana Brnabić.
U Srbiju je stiglo 4.870 doza vakcine, a prvobitno je bilo najavljeno 10.000. Premijerka nema dilemu da uskoro stižu daleko veće količine "Fajzerove" vakcine.
"Imamo odličnu komunikaciju i možemo da se pouzdamo u njih. Pritom, Fajzer je stvarno jedna od najvećih farmaceutskih kompanija na svetu. I predsednik Aleksandar Vučić, i ministar zdravlja Zlatibor Lončar i ja smo u stalnoj komunikaciji sa ostalim proizvođačima, i očekujem i od kineskih i ruskih partnera određene količine vakcine početkom januara. U tom smislu nećemo imati problema da nastavimo vakcinaciju".
NE PROPUSTITE
Prema predsednici vlade, najavljenih milion vakcina za januar je realna brojka.
"Apsolutno".
Na pitanje kako je došlo da upravo ona bude bude prva iz vlasti koja će biti vakcinisana, Ana Brnabić odgovara:
"Predsednik Vučić i ja smo mesecima razgovarali o tome i složili se da treba među prvima da primimo vakcinu kako bismo dali signal i primer građanima Srbije da je vakcina bezbedna i da verujemo u naše insistucije, pre svega Agenciju za lekove i medicinska sredstva, koja proverava sve te vakcine i dokumentaciju. Već tada smo se dogovorili, zato što očekujemo vakcine različitih proizvođača, da ćemo se vakcinisati različitim vakcinama. Tako da je došlo do toga da ja primim prvu vakcinu, što sam ja osećala kao obavezu, ne samo kao predsednica vlade, već i kao neko ko vodi Krizni štab i da dam primer svim građanima Srbije, a onda će se predsednik Vučić vakcinisati vakcinom sledećeg proizvođača koji stigne u Srbiju".
NE PROPUSTITE
Izuzimajući Anu Brnabić, dr Dariju Kisić Tepavčević i dr Predraga Kona, prvo su vakcinisani korisnici domova za stare.
"To ide odlično. U stalnoj sam komunikaciji sa ministarkom Kisić Tepavčević, koja je i u četvrtak i petak obilazila Srbiju i gerontološle centre. To ide jako dobro. Neke zemlje su počinjale sa gerontološkim centrima, kao Velika Britanija, a druge, kao SAD, sa medicinskim radnicima. To su jednako prioritetne grupe, a u dogovoru stručnih službi odlučili smo da krenemo sa gerontološkim centrima, a jako brzo ćemo i sa zdravstvenoim radnicima, onda i ostalim prioritetnim grupama, poput pripadnika MUP, vojske, socijalnih i prosvetnih radnika... Postoji radna grupa stručnjaka koji rade na planu imunizacije, mi ih slušamo i to implementiramo".
U zdravstvenom sistemu je oko 100.000 zaposlenih, pa da li je realno očekivati da će svi biti vakcinisani u januaru?
"Mi očekujemo da od Fajzera u januaru dobijemo mnogo više vakcina nego što je inicijalno planirano, a planirano je 16.000. Pored toga, očekujemo da u januaru dobijemo i rusku vakcinu "Sputnjik V" i kinesku "Sinovek" u velikim količinama. Na kraju krajeva, daćemo izbor zdravstvenim radnicima da biraju koju će vakcinu primiti i očekujem da će većina biti vakcinisana do kraja januara, kao što je najavio ministar Lončar. I među zdravstvenim radnicima postoje prioriteti, a to su svakako ljudi koji rade u kovid sistemu, odnosno u crvenoj zoni i oni će prvi biti vakcinisani".
Na pitanje kada ćemo svi biti vakcinisani, premijerka kaže:
"Očekujem u prvoj polovini 2021. godine. U narednim danima ćemo otvoriti kontakt centre da se ljudi telefonom ili mejlom prijave da su zainteresovani, da bismo što ranije imali poznat broj ljudi koji to žele. To ćemo otvoriti u prvoj nedelji januara. Izuzetno sam ponosna što smo u godini na izmaku pokazali da se hrabro borimo. Bili smo jedna od zemalja koja je uspela u najtežim trenucima da nabavi respiratore, pre svega zahvaljujući aktivnostima predsednika Aleksandra Vučića, ali smo isto tako zemlja koja je prva u Evropi, ukoliko ne računate Veliku Britaniju, koja je dobila isporuku Fajzer vakcine i treća u Evropi počela vakcinaciju, posle Velike Britanije i Švajcarske, a tri dana pre nego što je vakcinacija krenula u zemljama EU. To je pokazatelj ozbiljnosti Srbije u koju mnogi nisu verovali ni u zemlji ni u inostranstvu. To pokazuju vesti iz mnogih svetskih medija, da Srbija i Švajcarska počinju vakcinaciju pre EU. Dobro se borimo i nastavićemo tako".
Koliko nas je koštala borba protiv epidemije? SAD su Zapadnom Balkanu dale deset miliona dolara, Srbija je od toga dobila dva miliona...
"O tome ćemo pričati kad se sve ovo završi i kad podvučemo crtu. Ono što sada mogu da kažem, a što smo pričali u Skupštini, da smo jedna od zemalja koja je najviše sredstava direktno opredelila privredi - šest milijardi evra! To je samo podrška privredi i građanima, ne uključuje sve ono što smo dali za zdravstvo, kupovinu zaštitne opreme, testova, respiratora, dodatnih skenera, lekova koji su izuzetno skupi, jedan "remdesivir" košta 2.400 evra po pacijentu... Kada sve ovo bude iza nas, povući ćemo crtu i dati izveštaj građanima. Mislim da ćemo svi biti ponosni. Koliko god teško bilo, da naš pad ne bi bio dramatičan kao kod nekih zemalja članica EU, ni u jednom trenutku za zdravstvene svrhe nismo štedeli nijedan dinar. Mi smo zemlja koja hospitalizuje daleko najviše ljudi, što je pokazatelj odgovornosti i jačine našeg zdravstvenog sistema, kao i ozbiljnosti i empatije naših zdravstvenih radnika, što je izuzetno skupo za Srbiju. Ja svaki dan sa predsednikom Vučićem pratim te podatke o hospitalizacijama, u ovom delu Evrope posle nas po broju hospitalizovanih je Bugarska sa 80 hospitalizovanih na 100.000 stanovnika, dok je kod nas to više od 130. Zaista dajemo sve od sebe. Ta borba je izuzetno skupa, ali naša je odgovornost da zaštitimo naše građane".
Zašto su medicinski radnici u kovid bolnici u Batajnici potpisali ugovore samo na tri meseca?
"U okviru Ministarstva zdravlja kada zapošljavate za stalno morate da napravite kadrovski plan. U ovom trenutku pošto smo svi, a posebno Ministarstvo zdravlja u opsadnom stanju, ne postoji administrativni kapacitet da se napravi taj kadrovski plan. Kada se sve to završi, napravićemo novi kadrovski plan da se ti ljudi zaposle. Nema tu bojazni, naša je ljudska i politička odgovornost da se ti ljudi zaposle, jer su se odazvali pozivu svoje zemlje i na tome im se zahvaljujem. U svemu ovome stigli smo za četiri meseca da izgradimo dve potpuno nove bolnici, u Batajnici i Kruševcu, i to su neverovatne stvari. Pre 2014. godine nismo mogli za četiri decenije da izgradimo bolnicu, a sada Srbija u najtežim mogućim okolnostima od Drugog svetskog rada za četiri meseca izgradi dve bolnice. Svi mi treba da budemo ponosni. To su stvari koje danas svi u svetu primećuju. Pokazali smo snagu u najtežim vremenima. Vraća nam se sve što smo radili od 2014. godine, pre svega predsednik Vučić, koji je pokrenuo sve te reforme. Srbija je sada potpuno drugačija zemlja i ja ne bih mogla da budem ponosnija. Mi ovu godinu završavamo kao zemlja koja ima najbolji ekonomski rezultat u čitavoj Evropi, koja je počela vakcinaciju tri dana pre EU, kao zemlja koja je uspela da izgradi dve potpuno nove kovid bolnice za četiri meseca, kao zemlja koja je uspela u ovim okolnostima ne samo da privuče investitore i sačuva njihovu zainteresovanost, već da postavi kamelj temeljac za novu investiciju i to japanskog investitora, a poznato je da su japanski i nemački investitori najkonzervativniji. U teškim vremenima se pokazuje ko može radi i ko je snažniji".
U Kruševcu su mladi lekari dobili ugovore za stalno.
"Meni je važno da smo uspeli da zaposlimo nove ljude, oni koje nismo svakako će dobiti ugovore za stalno, da smo u aprilu zadravstvenim radnicima povećali plate deset odsto, da smo u decembru uspeli da im isplatimo jednokratnu nagradu, da smo im još jednom podigli plate od 1. januara za pet odsto... To su stvari koje mnogo govore o našoj zemlji. I u mom ekspozeu je prva stvar bila podrška zdravstvenom sistemu. Reći ću vam, zdravstveni sistem je veliki i najteže se menja. Bez obzira na sve, Republika Srbija i dalje snosi velike posledice zabrane specijalizacije koju smo imali tokom 2000-ih godina, nažalost potpuno nerazumne i neracionalne odluke, zbog koje je veliki broj naših mladih studenata medicine nakon završenog fakulteta otišao u inostranstvo, jer nisu mogli da dobiju specijalizacije. Znam koliko smo, još dok sam bila ministar 2016. i 2017, raspravljali o tome na sednicama vlade i koliko je ministar Lončar pričao da će to promeniti. Sada imamo potpuno dručiji zdravstveni sistem. Mi 2012. godine nismo bili na mapi zdravstvenih sistema Evrope. Nismo mogli da dobacimo da budemo rangirani. Danas smo bolje rangirani od šest ili devet zemalja EU. Nikada pre nismo imali završen nijedan jedini klinički centar, što važi i KC Srbije. Mi smo prvi put dobili KC Niš, koji je bio prvi završeni klinički centar u Srbiji. Danas radimo KC Srbije, nadam se da u januaru i februaru krećemo sa izgradnjom i rekonstrukcijom KC Vojvodine i da 2021. završimo tendersku proceduru za KC Kragujevac. Bolnice koje su bile prve na udaru korone su bile ili rekonstruisane ili u toku rekonstrukcije. Nismo se mi pripremali za ovu pandemiju, kao što se niko na svetu nije pripremao, ali kada radite ozbiljno i predano, vidite da se to na kraju isplati. Svakog dana gradite ozbiljniju državu i onda vidite da je vaša zemlja ojačala, što smo pokazali 2020. godine".
O komunikaciji između predstavnika vlasti i stručnjaka u Kriznom štabu, Ana Brnabić kaže:
"Odlična je. Sada imamo sednicu dva puta nedeljno. Sledeća je početkom iduće nedelje i tada ćemo doneti konačnu odluku o merama za Novu godinu. Nekad postoji neslaganje, što je prirodno i dobro, jer jedino tada možete da donesete odluke, koje moraju biti kompromisne. Medicinski deo brine o zaštiti zdravstvenog sistema i zdravlja građana, a ja kao predsednica vlade i ostali privredni deo Kriznog štaba moramo da sagledamo i neke druge stvari, kako te mere utiču na privredu. Ne da je nama jedan dinar ili jedan evro važniji od ljudskog života. Ova borba je enormno skupo, svakog dana nam odnosi oko ili čak preko milion evra. Samo testiranje dnevno nosi, kada imate 20.000 testova, oko 700-720 hiljada evra. Pa plate za radnike, podrška za građane, lekove... To je ozbiljna borba da te dve stvari pomirite. Morate da brinete i o mentalnom stanju nacije. Medicinski deo Kriznog štaba nije bio za popuštanje mera, ali smo pronašli kompromis. Broj novozaraženih pada, a privreda radi. Od početka je bilo mnogo napada na Krizni štab, mnogo lažnih vesti. Ti ljudi nisu političari i nisu navikli da budu napadani i kritikovani, tako paušalno i zlonamerno, ali su patriotski izdržali sve to. Nastavićemo da radimo dok mi kao društvo ne izađemo iz svega kao pobednici".
Ona otkriva i zašto mere za Novu godinu nisu ranije donete:
"Mere za Novu godinu odlažemo da bismo ih doneli pravovremeno. Tanka je linija između toga da štitite zdravlje građana i koliko dajete privredi. Morate da nađete najbolji mogući balans. To je izuzetno teško. Ako donesete odluku suviše restriktivnu, to će dati dobre zdravstvene rezultate, ali ubićete privredu i trebaće vam pet, šest ili sedam godina da se oporavi. Vidite čak i u jednoj tako jakoj Nemačkoj koliko skače javni dug, a naš neće preći 60 odsto u odnosu na BDP. Trudimo se da mere donosimo na pravi način. Mi ne pratimo situaciju na dnevnom nivou, već na svaka dva sata. I pogledajte rezultate - Srbija će ekomonski imati najbolji rezultat u Evropi, a među najmanjim stopama smrtnosti. U poređenju sa drugim zemljama u regionu, koje neuporedivo manje tetsiraju nego mi, imamo manji ukupan broj zaraženih. To sve govori o našoj ozbiljnosti i da smo donosili prave mere u pravom trenutku".
"U ovom trenutku je privredi svaki dan značajan. Pogledajte Irsku, oni pabove nisu ni otvarali. Imate izvesnost, ali to nije dobra izvesnost. Mi nismo hteli da tako donosimo odluke. Tu postoji momenat da su naši ljudi kreativni. Da smo mere za Novu godinu doneli pre 14 dana, imali bi 14 dana da smisle kako da te mere zaobiđu, što bi bio veliki udarac na zdravstveni sistem. Zato postoji tu efekat iznenađenja", dodaje premijerka.
Prezadovoljna je novim kabinetom.
"Značajno je ojačan. Imamo fantastične ministre, brze, odlučne i hrabre, što je posebno važno u ovim vremenima. Mislim da ćemo tokom 2021. uspeti da uradimo neke stvari. Kažu mi da mi je ekspoze ambiciozan, i jeste, ali realan".
U ekspozeu je ekonomija na poslednjem mestu
"U oblasti ekonomije smo kao zemlja mnogo uradili, to je svima kristalno jasno. Nezaposlenost je ostala jednocifrena i pored pandemije, a u mnogim zemljama prelazi 20 odsto. Imamo priliv stranih investicija od 2,9 milijardi evra, što je neverovatno i mislim da je Srbija već tablirana kao sigurna za investicije i da se to vidi po jačanju mikro, malih i srednjih preduzeća. Tu stvari idu svojim tokom. Više pažnje moramo da posvetimo zdravstvenom sistemu i vladavini prava, što nam je važno zbog EU, ali i zbog naših građana, pa borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, koja se ozbiljno vodi, što vide svi građani Srbije. To ne znači da ekonomija nije fokus. Ekonomija je uvek tu u glavi, a na ove stvari moramo da se podsećamo da uradimo".
Dijalog sa Prištinom je praktično "zamrznut".
"Sigurno da jeste, ali to nije zbog nas, jer mi smo uvek čekali za stolom, jedini trenutak kada smo mi povukli crvenu liniju su bile one takse od 100 odsto, zato što je bio necivilizovan čin. Velika zahvalnost, iako je to sada već bivša administracija, specijalnom Trampovom izaslaniku Ričardu Grenelu, čija je energija dovela da se takse povuku, onda i našim partnerima iz EU, koji su bili spremni da postave svog izaslanika, Miroslava Lajčaka. Na stolu ostaje prvi prioritet - formiranje Zajednice srpskih opština. Svima je jasno da ne možete nastaviti dijalog i doći do novog sporazuma ako se prethodni sporazum nije implementirao. Jedino je to ostalo neimplementirano. Kad kažem jedino, mislim da je to bilo prva obaveza Briselskog sporazuma. Moramo da nastavimo da insistiramo na tome. Dijalog je važan jer dovodi do osećaja stabilnosti i predvidivosti i zato je važan za Srbe na KiM. Beskrajno sam zahvalna predsedniku Vučiću jer se bavi time i tako je vladi i meni skinuo veliku obavezu sa ramena i oslobodio nam veliki prostor da se bavimo kvalitetom života građana. To je ta jačina Srbije, mi radimo kao jedan tim, uz veliku podršku predsednika Vučića, jer sa te pozicije ima širu sliku i može da nam ukaže šta treba da radimo".
O Miroslavu Lajčaku kaže:
"Izuzetno cenim Lajčaka, dugo se znamo i posvećen je ovome što radi. Orijentisan je na krajnji rezultat. Nije prosečan birokrata. Da li je frustrirajuće što još nema ZSO? Apsolutno jeste. Ali, šta mi možemo osim da budemo tu uvek na raspolaganju za pregovore. Da vas podsetim, puno ime Briselskog sporazuma je Prvi sporazum o normalizaciji. Dakle, ako nemate implementaciju tog prvog sporazuma, ne možete imati veru da će se implementirati bilo koji drugi. To je i Lajčak rekao. Koliko god bilo mučno i frustrirajuće, dokle god traje dijalog, manja je verovatnoća da će se destiti nešto što može da poremeti stabilnost regiona, što je nama preko potrebno, jer samo stabilan region može da bude i stabilna Srbija. Zato je važna incijativa Mali Šengen koju je pokrenuo predsednik Vučić, za koju se nadam da će se priključiti i BiH, Crna Gora, na kraju krajeva i Priština".
Pre šest godina Srbija je počela pristupne pregovore sa EU, a 2020. prvi put nije otvoreno nijedno poglavlje.
"Ja sam otvorena za kritike, svakako da sam, kao predsednica vlade, neke stvari mogla drugačije da uradim. U tom izveštaju o napretku veliki deo tih preporuka i komentara stoji, ali jedan deo ne stoji - kao kritika na račun mera koje smo usvojili u borbi protiv korona virusa u martu i aprilu. U izvšetaju piše da su bile previše restriktivne, a vidite sada mnoge članice EU imaju mnogo restriktivnije mere. Ne stoji da nam spočitavate nešto što radite ne samo isto, nego još gore. Ne stoji veliki broj kritika izbornih uslova, to da je Aleksandar Vučić kao predsednik SNS i predsednik Srbije nosio izbornu listu, zato što takvih primera ima mnogo i u zemljama - centralnim članicama EU. Ne stoji da je bila prekomerna upotreba sile u demonstracijama početkom jula. Sasvim suprotno. Naša policija je reagovala tek kada su demonstranti upali u Skupštinu, kao ključnu instituciju demokratije. Videli ste posle u zemljama EU da su demonstracije bile brutalno prekidane od strane policije, iako nisu došli ni blizu parlamenata. Mi smo ponovo dali primer kako se to radi na profesionalan način, uz maksimalnu otvorenost pripadnika policije, koji su reagovali tek kada su bile ugrožene institucije ili njihovi životi".
Ona dodaje da je razgovarala sam sa Verheljijem i Fabricijem i da je konstatovano da je nova vlada već napravila pomake naročito u oblasti vladavine prava.
O prognozi da će Srbija 2025. ući u EU, Ana Brnabić kaže:
"Moje lično, iskreno mišljenje, je da nismo dalje od te prognoze. Zato što nama nova metodologija za koju smo rekli da je prihvatamo, a koju je predložio predsednik Francuske Makron, daje mnogo drugačije uslove za brzinu naših evropskih integracija. Sada se tu više ne radi o otvaranju poglavlja, već otvaranju klastera. Tu zaista značajno može da se ubrza proces, ne samo za Srbiju, već i ostale zemlje Zapadnog Balkana. Ministarka Joksimović i ja smo imale dobar sastanak sa Verheljijem, pričali smo o dinamici u 2021. godini, postoje stvari koje moramo da uradimo, a u prvih mesec i po dana ove vlade već smo mnogo uradili. Opet, šta god da mi uradimo, politička je odluka da li će EU primati nove članice, kao što je to bilo u slučaju Bugarske, Rumunije i Hrvatske. Ne verujem da su te zemlje tada bile spremnije nego što je Srbija sada. Moj posao je evropska Srbija, to znači da mi promenimo sve što možemo. Mi imamo svoj put, a kada ćemo dotle doći da li je 2025. ili 2026 ili 2028"... Vladavinu prava nam je zamerilo sedam od 27 zemalja EU.
"Mi imamo tu mnogo toga da uradimo, a kada smo u prethodnoj vladi imali raspravu oko Ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa, neke stvari koje nama zameraju države članice, ni oni nemaju. Za njih je to ok, za Srbiju nije ok. Imate članice koje Srbiji spočitavaju oko nacionalnih manjina, u tim zemljama oni ni nemaju institut za nacionalne manjine. To je za racionalnu osobu teško da proguta, ali šta da radite. Aleksandar Vučić je promenio politiku Srbije, da prestanemo da kukamo, već da radimo".
Na poslednjem samitu EU - Zapadni Balkan, usvojena je deklaracija u kojoj piše da ulazak u EU zavisi od izveštavanja javnosti o sprovođenju neophodnih reformi.
"Mi smo ove godine usvojili završni račun za prethodnu godinu na istoj sednici kada smo usvojili budžet za narednu, što se dogodilo prvi put ikada. Prošle godine kada smo usvojili završni račun, to je bila prva godina posle 18 godina da je Srbija usvojila završni račun. Na dnevnom redu Skupštine je prvi put diskusija o napretku. Nikada nismo imali problem sa transparentnošću".
O dolasku nove administracije, na čelu sa Bajdenom, na vlast u SAD:
"Sigurno će biti teže, prema prvim informacijama iz Kongresa. Ali čuli ste i predsednika Vučića, on mnogo bolje zna Bajdena nego Trampa. Mi znamo šta nam je čini, mi štitimo interese građana Srbije, mi znamo naš put. Da ne budem negativna, lakše će biti to što će biti veća sinhronziacija SAD i EU, pa će nama biti lakše da razgovaramo i sa Vašingtonom i sa Briselom. Zbog njihovog trgovinskog rata, do sada smo i mi trpeli posledice. Politički će nam svakako biti teže. Mi ćemo se boriti u novonastalim okolnostima. Nadamo se da će nas, ne samo saslušati, već i čuti, kao što je bio slučaj sa administracijom predsednika Trampa".
I za kraj ovo su želje Ane Brnabić za 2021. godinu:
"Svakako otvaranje nekoliko klastera u okviru naših evropskih intergracija, ekonomski rast od šest odsto, završetak važnih zdravstvenih objekata, da nastavimo još brže da guramo digitalizaciju, da postanemo lideri ovog dela Evrope, ne samo regiona, u oblastima kao što su veštačka inteligencija. Mi smo već napravili izuzetno značajnu prednost nad drugim zemljama ovog dela Evrope, ali moramo da nastavimo da trčimo tu trku najbrže što možemo. Sve u svemu, kad povučete crtu, što bolji kvalitet života građana Srbije. Važan projekat je i auto-put do Požege, što nam je infrastrukturno prvi prioritet. Svaki dan ima nešto što morate da uraditi. I, naravno, pobeda nad korona virusom, koju ću, nadam se, proglasiti krajem prve polovine 2021".
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
