Posle 21 godine od završetka rata na Kosovu i Metohiji palo je priznanje Amerikanaca da su njihovi vojnici učestvovali i u kopnenoj invaziji na Srbiju i da su čak u tim borbama ginuli. Sumnju da se Srbi nisu branili i borili "prsa u prsa" samo protiv terorista iz zločinačke OVK, već i tada najmoćnije vojne sile na planeti, otklonio je ambasador SAD u Prištini Filip Kosnet.
Sa druge strane, srpski general Vladimir Lazarević tvrdi da je na Kosmetu učestvovalo oko 500 američkih vojnika, a da se polovina njih "u sanducima vratilu" u Sjedinjene države.
REŠENJE MITOVA
Kosnetovim priznanjem srušen je mit kako nisu bili spremni da u kopnenim borbama ginu u ratu za KiM, te da su se odlučili samo za NATO bombardovanje, odakle su izašli bez žrtava. Potvrdiće se vremenom da su učestovali i u bitkama na Košarama i Paštriku, uvereni su sagovornici koji otkrivaju da se polovina od skoro 500 američkih vojnika nije vratila u SAD.
- Američki vojnici se nisu borili, a neki od njih su i umirali, da bi se stvorila "velika Srbija" ili "velika Albanija" na Balkanu. Kosovo ima koristi od toga što je multietničko, multiversko i priče o "velikoj Albaniji" ili "velikoj Srbiji" na Balkanu bili bi predaja i neuspeh i nije odgovor na probleme zemalja i regiona - ispričao je Kosnet.
General u penziji Vladimir Lazarević, nekadašnji komandant Prištinskog korpusa i Treće armije VJ, kaže da je to samo vrh ledenog brega i da istina o ratu na KiM i ulozi američkih vojnika postaje sve prodornija.
- To što je rekao Kosnet samo je delić istine o ulozi SAD. Amerikanci su više godina obučavali terorističe oružane snage za Albance, a onda par godina uoči 1999. na KiM pripremali zapad da surovo otmu taj deo teritorije Srbiji. Mi koji smo tada bili na frontu smo očevici da su od 9. aprila 1999. iz pravca Albanije pokušali da probiju granicu dugu 251 kilometar tako što su vršeni raketni i napadi iz vazduha, ali i kopnenih snaga. Tu je osim Albanaca bilo i Italijana, Francuza...ali i Amerikanaca. Pa, NATO oficiri su komandovali tim akcijama - priča Lazarević za Srpski telegraf.
PLAN PENTAGONA
Osim toga, prema tvrdnjama Lazarevića, i kasnija akcija na Paštriku isplanirana je u Penatgonu.
- U tu svrhu doveli su u Albaniju oko 400-500 američkih vojnika, pripadnika tzv. Atlantske brigade. Prethodno su, pred polazak, imali smotru u Vašingtonu. Njihov zadatak je bio da učestvuju u završnim napadima preko Paštrika ka Prizrenu. Nemali broj njih poginuo je u kopnenim borbama. Pola njih se nije vratilo. U sanducima vraćani u Ameriku i u tu svrhu je tada bilo dosta specijalnih letova - priča Lazarević.
Logistička i artiljerijska podrška
Rat na KiM, koji je trajao od 22. aprila 1996. godine, početkom NATO bombardovanja 24. marta 1999. ušao je u finalnu fazu. Karaule "Košare" i "Goržup" na planini Paštrik bile su ključne u kopnenoj odbrani tadašnje SRJ. Paštrik, posle propasti ofanizve na Košarama, postaje glavna meta albanskih separatista i mentora. Cilj je bio da tu razbiju VJ. Bitka na Paštriku - operacija "Strela" trajala je od 26. maja do 10.juna 1999. kad je rat završen. Sve vreme rata Albanci su imali logističku i artiljerijsku podršku albanske armije, NATO i, kako se sada otkriva, vojske SAD.
Istorijsko priznanje
Penzionisani pukovnik Kontraoaveštajne službe (KOS) Ljuban Karan kaže da je neko pametan uočio igru reči Kosneta čime se potvrdila narodna izreka "neće jezik nego pravo": - Pošto su do sada tvrdili da nijedan njihov pilot nije poginuo, a samo su napadali iz vazduha, onda je logično da je Kosnet, nehotice ili namerno, priznao da su američki vojnici ginuli na Kosovu kao pešadija u okviru kopnene invazije na Srbije. To je istorijsko priznanje.
(Kurir.rs/Srpski telegraf)
NE PROPUSTITE
