Uprkos tome što evroskepticizam raste, opredeljenje Srbije ka evropskom putu je neupitno. Uprkos tome što deluje da se Evropska unija umorila od proširenja, evropski lideri šalju poruke da podržavaju integracije zemalja Zapadnog Balkana.
NE PROPUSTITE
Ipak, pored lepih reči, na delu se upadljivo daje prednost drugim državama, a na samitu lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana Srbija je dobila "opomenu" zbog neuvođenja sankcija Rusiji.
Predsednik Aleksandar Vučić je otkrio da je 16 od 27 članica Unije direktno ili indirektno govorilo o neophodnost pridruživanja Srbije sankcijama protiv Rusije, ali to ne znači da Beograd treba da napusti evropski put. Zemlje članice EU su naveći trgovinski partneri, i trgovinska razmena sa njima iznosi 60,2 odsto. Investicije na godišnjem nivou su 1,4 milijarde evra investicija i 200 miliona bespovratnih sredstava.
NE PROPUSTITE
Ekonomski gledano, ulazak u Evropsku uniju omogućava izlazak na najveće unutrašnje tržište na svetu koje broji više od 500 miliona potrošača i 30 miliona preduzeća. Šta su najveće prepreke na putu ka EU, a šta šanse? Kada će put dug čitavu deceniju da obezbedi cilj? Da li se EU umorila od proširenja na poznat način ili može da se očekuje reforma unutar same Unije?
Gosti Usijanja bili su Dragan Vujičić, urednik u Večernjim novostima i Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove.
- Meni deluje da je Srbija bila mnogo bliže Evropskoj uniji 2012. godine, nego što je danas. Srbija pokazuje da nema baš administrativne kapacitete da sprovodi zakon - rekao je Beširi.
Vujičić je u Usijanju rekao da mi nismo u EU ušli zbog KiM i nepriznavanja, kako kaže, genocida koji se nije desio.
- Mi smo u procesu integracija od 2000. godine. Mislio sam da su razlozi spore integracije da prekrižimo svoje granice ili da priznamo genocid koji se nije desio, a ne komunalni razlozi. Postoje politički razlozi, a ne komunalni. Iznad njih su geopolitički. EU nije bila iskrena, ni sada nije iskrena - rekao je Vujičić.
- Mi smo kroz istoriju napravili sijaset pogrešnih geopolitičkih poteza. Tito je Jugoslaviju mogao da uvede u Evropsku zajednicu da je hteo, odlučio je da ne. Posle Tita je došao Milošević koji je nekako ignorisao pad Berlinskog zida i pokušavao da nacionalističkoj ideologiji nešto uradi. Može da prođe i 100 godina Srbija neće ući u EU, ukoliko se ne sprovedu reforme - rekao je Beširi.
Beširi je u jednom momentu na veoma "plastičan način" objasnio funkcionisanje zakona.
- Rešavanje pitanja nezavisnog sudstva, a to znači da ako ja Vama, Silvija, sada lupim šamar, da postoji velika verovatnoća da za to odgovaram, a ne da ako u telefonu imam premijerku, da je pozovem i kažem joj: "premijerka, spasi me".
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
