TRI EFEKTA KOJA SRBIJI DONOSI KAMPANJA OTPRIZNAVANJA: Evo gde su sve lažnoj državi Kosovo ZATVORENA VRATA

Savet Evrope je još jedna adresa do koje Priština pokušava da dođe, a danas bi se moglo obelodaniti da li će joj saveznici otvoriti vrata ove institucije. Sve će biti poznato na sastanku Biroa koji predlaže dnevni red za sednicu Komiteta ministara Saveta Evrope. Ovo bi moglo da donese prekretnicu i u diplomatskim aktivnostima Srbije, čiji zvaničnici su već upozorili da će kršenje moratorijuma na učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije automatski značiti i aktiviranje kampanje za povlačenje priznanja kosovske nezavisnosti.

Jača pozicija

Srbija je i ranije naglašavala da u fioci ima note devet država koje su promenile odluku o priznavanju Kosova i da je spremna da ih obelodani čim druga strana prekrši obaveze iz Vašingtonskog sporazuma. Ovakav redosled koraka najavljuje za Kurir i šef diplomatije Ivica Dačić.

- Mi smo se pridržavali Vašingtonskog sporazuma i moratorijuma, ali je to Priština prekršila. Od 193 članice UN, Priština može da računa najviše na 83 glasa, što znači da mi imamo većinu u Generalnoj skupštini. I mi ćemo nastaviti s takvom politikom. Ako zahtev za članstvo Kosova u Savetu Evrope bude ušao u proceduru, čuli ste da je i predsednik Vučić najavio da ćemo mi objaviti note o povlačenju priznanja - kazao je Dačić.

Kampanja otpriznavanja nezavisnosti Kosova ima značajne domete u najmanje tri polja. Sagovornici Kurira objašnjavaju da je na strani Srbije većina glasova pre svega u Generalnoj skupštini UN, ali i u drugim međunarodnim organizacijama, ojačana je argumentacija naše pozicije u odbrani međunarodnog prava i sve više preovlađuje stav da se rešenje za problem Kosova ne može nametnuti.

Bivši diplomata Zoran Milivojević ocenjuje da je za poziciju Srbije veoma svrsishodno da aktivira kampanju otpriznavanja.

- Jasno je da se menja broj zemalja koje potvrđuju kosovsku državnost. I to ide u našu korist. Dometi naše kampanje su ogromni i mogu se sagledati u najmanje tri segmenta. Najpre je to važno zbog samog glasanja u međunarodnim organizacijama, počev od Generalne skupštine UN. Odnos snaga je takav da Kosovo ne može dobiti ni status posmatrača, kao što ga ima Palestina, jer nema ni natpolovičnu većinu, a od dvotrećinske je miljama daleko. Povećao se broj država koje ne glasaju za Kosovo ni u drugim međunarodnim organizacijama, pa su tako još manje šanse da prođe u Unesko, Interpol, OEBS... Samo tamo gde dominira Zapad, Priština ima šanse da progura članstvo, a takav je slučaj u Savetu Evrope. Očigledno da imaju dvotrećinsku većinu - objašnjava Milivojević.

Projekat nije uspeo

Osim glasanja, naš sagovornik napominje da je drugi efekat otpriznavanja vidljiv u promeni međunarodne klime, pa se argumenti Srbije jače čuju.

- Povećavanje broja zemalja koje ne priznaju kosovsku nezavisnost sigurno jača poziciju Srbije, koja se uporno i principijelno poziva na međunarodno pravo. Takođe, dolazi do izražaja opravdanost stava da rešenje za Kosovo treba tražiti kroz pregovore, dijalog i kompromis i sve su manje šanse da se nametne rešenje. Razvoj situacije za ovih 14 godina je nedvosmisleno pokazao da Kosovo kao projekat nije uspeo kako su se mnogi nadali - zaključuje Milivojević.

Slobodan Zečević

Moralna snaga, ali ostaju problemi na terenu

Naučni savetnik u Institutu za evropske studije Slobodan Zečević smatra da su zaustavljanje talasa priznavanja i učinak u promeni stava država koje su ga priznale svakako promenili poziciju Srbije. On podseća da Prištini, osim dvotrećinske većine u GS UN, treba i saglasnost Saveta bezbednosti, a Albanci nemaju ni jedno ni drugo.

- U prvom redu, u Generalnoj skupštini UN menja poziciju Srbije u smislu da veći deo članica UN ne priznaje Kosovo. To ima jednu moralnu snagu. Istovremeno, to diplomatski ojačava našu poziciju u smislu argumenta kada govorimo da većina država u svetu nije priznala Kosovo kao državu. Međutim, na terenu i što se tiče našeg naroda na KiM, i teškoća i problema s kojima se suočava, ne dobijamo mnogo, jer Albanci drže Kosovo, sa Zapadom se dogovaraju o potezima koji će se povući, njihove institucije rade na KiM, naše institucije nisu zaživele, nije formirana Zajednica srpskih opština... Prema tome, diplomatski to ima efekta, ali na terenu nema, jer te države koje su otpriznale Kosovo nemaju uticaj na terenu - objašnjava naš sagovornik.

Šta je dosad urađeno

Borba brojkama

Tokom prethodnog mandata Ivice Dačića na mestu šefa diplomatije i Nikole Selakovića broj zemalja koje su otpriznale kosovsku nezavisnost je između 20 i 26. Dačić je po započinjanju novog mandata rekao da Kosovo u GS UN ne može da dobije više od 83 glasa, od 193 države članice. To znači da je daleko od dvotrećinske većine i da nema ni natpolovičnu većinu. U Savetu Evrope je drastično nepovoljnija situacija, jer od 46 članica, nezavisnost Kosova priznalo je njih 34. Zbog toga su prognoze da bi Priština, ukoliko dođe na dnevni red, prošla glasanje i postala članica.

Kurir.rs