SPUŠTENA JE NOVA GVOZDENA ZAVESA! Amerika je sa EU ponovo glavni stožer evropske bezbednosti

Prošlo je tačno godinu dana od početka ruske agresije na Ukrajinu i krvavog rata koji je, izvan gotovo svih očekivanja, ušao u drugu godinu, i to bez ikakvih opipljivih nagoveštaja da će uskoro da se završi. Tim povodom Generalna skupština UN upravo je usvojila još jednu rezoluciju koja se tiče rata na evropskom tlu. Srbija je još jedanput potvrdila principijelnu poziciju poštovanja međunarodnog prava, jer je dala svoj glas najnovijoj rezoluciji, u kojoj se potvrđuje "posvećenost teritorijalnom integritetu Ukrajine" i zahteva da Rusija "smesta, potpuno i bezuslovno povuče sve svoje vojne snage s teritorije Ukrajine".

Duboke podele

Dokument je usvojen glasovima 141 članice UN, među kojima su i sve zemlje Zapadnog Balkana. Protiv rezolucije je bilo sedam država (Rusija, Belorusija, Sirija, Severna Koreja, Mali, Nikaragva i Eritreja), a 32 zemlje su bile uzdržane, uključujući Kinu i Indiju. Rezolucije GS UN nisu pravno obavezujuće, za razliku od rezolucija Saveta bezbednosti, ali služe kao svojevrsni barometar svetskog mnjenja.

Napominjući da je Srbija i ranije u UN više puta podržala slične rezolucije o Ukrajini, predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović kaže za Kurir da je dobro i očekivano što se i ovoga puta našla u ogromnoj većini zemalja koje su i novom rezolucijom osudile agresiju na Ukrajinu. On smatra da je rat u Ukrajini spustio novu gvozdenu zavesu.

- Rusija je agresijom na Ukrajinu samo učvrstila zapadne forme saradnje, a pre svega NATO i EU, i ponuđen je jedan panevropski odgovor na ovo što se dešavalo. De fakto se u duboko podeljenoj Evropi spustila nova gvozdena zavesa, koja podseća na onu hladnoratovsku. S jedne strane su gotovo svi, a s druge je deo istočne Evrope, odnosno Rusija i Belorusija. Srbija je u toj globalnoj prekompoziciji Evrope usmerena na saradnju pre svega sa svojim neposrednim zapadnobalkanskim okruženjem i prirodno je oslonjena na saradnju preko EU. Ako podsetimo da se oko 70 odsto naše ekonomske saradnje ostvaruje sa EU i njenim članicama, onda to govori o dubinskoj povezanosti koja je veoma bitna za Srbiju. Ovo je sigurno rat kom se ne nazire kraj i nije nikakva specijalna ratna operacija za koju je Kremlj predvideo da traje nekoliko dana ili nedelja. Posledice će biti nesagledive, pre svega za Evropu, koja je pred velikim izazovom zato što je Rusija velika i za nju značajna zemlja. S druge strane, Evropa ne može podržati ono što se radi u Ukrajini - objašnjava naš sagovornik.

Slom poretka

I bivši ambasador Duško Lopandić ocenjuje za Kurir da je duh Hladnog rata opasno zaposeo Evropu i da je Amerika sa EU ponovo glavni stožer evropske bezbednosti.

- Ruska agresija i aneksija okupiranih teritorija Ukrajine simboliše slom međunarodnog bezbednosnog poretka, u prvom redu u Evropi, i predstavlja veliku opasnost koju bi dalja eskalacija donela celom svetu i čovečanstvu. Vratili smo se u period podele Evrope i pretnji sličnih onim u Hladnom ratu. Rat predstavlja veliku nesreću za Ukrajinu i Rusiju i menja geopolitičku sliku Evrope. Rusija je okrenula leđa evropskoj saradnji i integraciji, a SAD uz zemlje EU ponovo predstavljaju osnovni stožer bezbednosti i stabilnosti u Evropi. Srbija je glasanjem za rezolucije UN osudila rusku agresiju i po prirodi stvari treba da usaglasi svoju spoljnu politiku s delovanjem EU, čijem članstvu stremi kao strateškom cilju - naglašava Lopandić.

Šest rezolucija GS UN za godinu dana rata

Srbija podržala pet, za jednu bila uzdržana

Od početka ruske invazije na Ukrajinu Srbija je glasala za četiri rezolucije GS UN o tom ratu, a jednom je bila uzdržana. Srbija je u martu prošle godine podržala dve rezolucije - u prvoj je osuđena ruska agresija, a u drugoj je od Rusije zatraženo da momentalno prekine rat protiv Ukrajine. U aprilu prošle godine Srbija je glasala za isključenje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava, a u oktobru za rezoluciju kojom je GS UN osudila rusko pripajanje četiri ukrajinska regiona. Beograd je bio uzdržan jedino u novembru 2022, prilikom glasanja o rezoluciji kojom se zahteva pozivanje Rusije na odgovornost zbog invazije na Ukrajinu, uz obavezu plaćanja odštete Kijevu.

Od dosadašnjih šest rezolucija GS UN, najmanju podršku dobile su aprilska, kojom je Rusija isključena iz Saveta UN za ljudska prava (93 glasa za), i novembarska o plaćanju odštete Kijevu (koju su podržale 94 države). Najsnažniju podršku (143 glasa za) dobila je rezolucija iz oktobra, kojom se osuđuje ruski "pokušaj ilegalne aneksije" četiri ukrajinske regije i zahteva njeno trenutno poništavanje.

Kurir.rs