Poznati pisac i kolumnista Svetislav Basara, "britko pero" dnevnog lista Kurir, danas je u emisiji "Crveni karton" ugostio Slavišu Orlovića, redovnog profesora na FPN.
On se u magistarskom radu bavio oligarhijskim temama i primetio je da kada se formiraju i otkrivaju centri moći, ta "moć" nije uvek u centru, već je izmeštena u "senku". Ragovor su započeli osvrtom na par i više godina unazad i formiranjem i rasformiranjem različitih političkih struktura u Srbiji.
- Postoje prostori za generalizacije i sekvence. Kada vi ulazite u političku borbu i dođete na pozicije moći logično je da se okružite ljudima od poverenja. Međutim vremenom jedan broj njih nastoji da suzbije komunikaciju sa širom javnošću i počinju dvorske igre. Šta je problem? Problem je što su ljudi na vlasti često u okruženju neiskrenih ljudi na vlasti - rekao je pa prokomentarisao Mikija Rakića, za koga je Basara dodao da je imao "stravičnu" moć u vremenu kada je predsednik Srbije bio Boris Tadić.
- Miki Rakić je bio dobar i sa Draganom Đilasom i Aleksandrom Vučićem, ali usudiću se da kažem, on je bio grobar Deomkratske stranke. Teško je odgovornost prebaciti na jednu ličnost. Drugačije je kada vi delujete iz senke. Nemate nikakvu odgovornost za posledice svog delovanja, a imate dovoljno prostora da budete bliski i izolujete šefa - rekao je Orlović.
Nakon 20 godina od obeležavanja smrti Zorana Đinđića promenjeno je pet predsednika i nastalo je deset stranaka iz Demokratske stranke, podvukao je on.
- Da povežemo malo priču o Đinđiću i demokratskoj stranci. Tri su momenta koja govore o njegovoj energiji u vrlo neinspirativnom i nekreativnom okruženju. Devedesete su bile po svemu specifične. Njegova kampanja "Pošteno" kada je on izašao pred stranku gde je predložio da vodi kampanju i ako osvoje preko 20 mandata, da će se kandidovati za predsednika- i osvojili su 29. Drugi primer je kampanja "Zajedno" kada je koalicija pobedila na lokalnim izborima, rezultat toga je njegov izbor za gradonačelnika, to je trajalo samo 6 meseci, i treći primer je Demokratska opozicija Srbije, gde je on imao ulogu "spiritusa movensa" (pokretača) kao menadžer kompanije DOS, a Vojislav Koštunica nosilac liste DOS, on je stajao iza petog oktobra i sve što je došlo posle toga - ispričao je.
Od vremena s početka stranke "Ideje" postali, do 2012. - godine stranka vlasti, to govori i smena lidera, kako kaže Orlović, a sa neke druge strane dosta njih je ušlo u SNS.
- Imate dosta njih koji su ušli u SNS i koji su na veoma visokim funkcijama, a to su ljudi koji su bili predsednici i potpredsednici u DOS - istakao je, na šta je Basara primetio da je to posledica političke i ljudske nedoslednosti.
Da li je Zoran Đinđić uopšte imao šansu sa svojim reformskim zamislima u Srbiji, upitao je voditelj.
- Nažalost, ne. Samo što sad pričamo postfestum, ali možemo da postavimo pitanje prospektivne prirode i da je on sada živ, i danas bi mu šanse bile jako male... Može da se govori o nesvakidašnjoj ličnosti kakva je bio Đinđić, ali i o Srbiji koja ga nije zasluživala. On kao da se čitavog života spremao za 5. oktobar. Imao je poriv za filozofiju i strast za politiku. Njemu je filozofski rad bio napajanje za politiku koja mu je bila strast. On je prvi preveo Vebera i delo "Politika kao poziv". On je imao strast, ali i osećaj odgovornosti. S obzirom na njegovu brzinu razumevanja modernog sveta - nije imao iluzija prema zapadu. Kad je došao u situaciju da "vozi auto", a drugi mu menjaju brzine, to mu je bilo teško. Današnji DS je podeljen u tome da li da podrži Vučića u prihtavanju predloga za Kosovo. Tek onda je bilo teško to ukomponovati, ali on nije imao dilemu oko EU, ne bi imao dilemu oko rata u Ukrajini. To je njegova čuvena rečenica o gutanju žabe. Konačno, preuzimanje odgovornosti apsolutno nije bilo lako isporučiti Miloševića na Vidovdan, što je on uradio. To je ponašanje državnika, ne političara. Svakog političara zadesi ponekad da proguta žabu. Uzmimo aktuelnije pitanje - odgovorio je sagovornik pa dao sledeći primer:
- Kad je on 2002. pokrenuo pitanje strategije za Kosovo i Metohiju nije imao iluziju, ali je otvorio lepezu. Do tada je imao pristup međunarodne zajednice "standardi pre statusa", a on je obrnuo i rekao "hajde status pre standarda". I ono što mu se spočitava, zamislite da je uspeo. Ali u Srbiji je uvek prečka ili stativa, nikad nije gol. Optužuju ga da je odlazio kod Karadžića. Zamislite da ga je nagovorio da se odvoji od Miloševića, možda ne bi bilo rata. Zamislite da je uspela njegova inicijativa za Kosovo, možda bi bilo rešeno ovo pitanje, kako god. Ne bismo 2023. imali ove probleme. U tom smislu je Đinđić bio čovek ispred vremena, međutim, kad ste u takvoj poziciji imate odličnu šansu da vam pucaju u leđa i ono što je Pavić rekao da u Srbiji kao da ne žele uspešne ljude. Mi danas slavimo Jokića ili Đokovića, ali čim izgube, valjamo ih u blatu. To je bio odnos Srbije i Đinđića, što se najbolje videlo na njegovoj sahrani... Od uvođenja višestranačja u Srbiji verovatno nema političara koji je od početka do kraja bio više linčovan u kombinaciji medija i službi - zaključio je Orlović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
