PRVI INTERVJU ZA SRPSKE MEDIJE: "Nesuđeni" kandidat za predsednika Crne Gore Milojko Spajić za Kurir o Milu, odnosima sa Srbijom

Nakon više od 30 godina, lider DPS Milo Đukanović izgubio je i na predsedničkim izborima od potpredsednika pokreta Evropa sad Jakova Milatovića. Mnogi su to nazvali istorijskim uspehom i prelomnim trenutkom za budućnost države, a lidera Evrope sad i "nesuđenog" kandidata za predsednika Crne Gore Milojka Spajića, koji je bio i ministar finansija u vladi Zdravka Krivokapića, pitali smo da li su bili sigurni u pobedu.

- Poznato vam je da sam se prvobitno ja kandidovao za predsednika Crne Gore i da sam udruženim poduhvatom DPS i DF diskvalifikovan, iako sam ispunjavao sve uslove. Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava, kao glavna institucija Organizacije za evropsku bezbednost, utvrdila je da su moja prava povređena. Ovo ističem da bih vas podsetio koliko sam verovao da se može pobediti Đukanović, i bio sam u pravu. To je i odgovor na pitanje jesam li bio siguran u Jakovljevu pobedu. Njegovom pobedom Crna Gora dobija predsednika svih, bez obzira na naciju, veru, partiju ili ideologiju. Milo Đukanović je bio predsednik samo onima koji su za njega glasali i članovima svoje partije, na čijem je čelu bio više od dve decenije. Đukanović je stari politički vuk i od takvih vukova se može očekivati i neočekivano, ali sam duboko u sebi verovao, još pre drugog kruga, da će on ubedljivo izgubiti. Na toliku razliku se ne bi žalio ni manje iskusan političar od Đukanovića.

Šta bi bio jedan od prvih zadataka i ciljeva Milatovića kao novog predsednika Crne Gore? Šta biste izdvojili kao trenutno najveće ili goruće probleme u državi?

- Bojim se da gorući problemi u Crnoj Gori nisu u rukama predsednika Crne Gore, to jest u njegovoj nadležnosti. Teška finansijska situacija u koju je Crnu Goru dovelo neodgovorno ponašanje aktuelnog ministra finansija sigurno je njen najveći problem trenutno. Efekti programa Evropa sad, koji sam sa svojim kolegama iz ministarstva finansija osmislio, poništeni su nizom neshvatljivih odluka ministra finansija Damjanovića. Prema tome, već sada mogu reći da Crna Gora ulazi u period finansijske nestabilnosti. Borba protiv kriminala i korupcije, koja je devastirala Crnu Goru, ostaje snažan prioritet pokreta Evropa sad, a moraće biti i svake buduće vlade, ako se misli sačuvati država. I treće, funkcionisanje pravosudnog aparata, koji je bio zarobljen decenijama. To su gorući problemi Crne Gore iz kojih izviru ostali, relativno manji, ali svakako problemi.

Sigurni smo da ste videli veliku podršku iz Srbije i slavlje i u Beogradu nakon Milatovićeve pobede. Šta njegov dolazak na čelo države konkretno znači za odnos Srbije i Crne Gore? Dugo godina odnos između dve države na političkom nivou je bio, blago rečeno, na klimavim nogama. Kakve promene sada možemo očekivati?

- Srbija je za Crnu Goru mnogo više od suseda. Đukanović se nije ponašao ni kao da smo susedi. Politika Crne Gore prema državama Zapadnog Balkana mora biti najbolja moguća, jer kako ćemo objasniti EU da želimo da se integrišemo u EU a ne možemo da se integrišemo s najbližim susedima. Očekujem da će Crna Gora i Srbija otvoriti novu stranicu u svojim odnosima, koja će biti od obostranog interesa i uz puno uvažavanje.

Kada je DIK Crne Gore odbio vašu kandidaturu i kada ste u ime vašeg pokreta kandidovali Milatovića, da li ste verovali da će postići ovoliki uspeh u prvom krugu izbora, s obzirom na to da je relativno novo lice za deo javnosti, a zatim i pobediti Mila Đukanovića? Da li ste možda bili zabrinuti da će odbijanje vaše kandidature predstavljati svojevrstan teret za njega?

- Odbijanje moje kandidature, mimo Ustava i zakona Crne Gore, razljutilo je dobar deo građana Crne Gore jer su shvatili igru. Jakov je ušao u predsedničku trku na talasu tog narodnog besa, koji mu je, siguran sam, pomogao u konačnici, a nikako mu nije bio teret. Jednostavno sam znao da je ovo trenutak da Evropa sad izađe samostalno i napravi rezultat. Građani Crne Gore su siti starih lica i starih politika, bilo da su oni tri decenije bili vlast ili opozicija.

Pred izbore, od Đukanovića, ali i od nekih drugih aktera, mogle su se čuti optužbe da je Milatović zapravo "rezervni kandidat" srpskog predsednika Aleksandra Vučića i pokušaj "širenja velikosrpskog nacionalizma". Kako to komentarišete?

- To je stara matrica ostarelog DPS kojom su plašili birače. Desilo se da se tih bajki više niko ne boji i da ljudi misle svojom glavom. "Velikosrpski nacionalizam" je bio Đukanovićeva glavna karta u svim izazovima koji su bili pred Crnom Gorom, pa i onim finansijske prirode. Građanima Crne Gore je jasno da je Crna Gora samostalna i suverena država svih koji u njoj žive, da ta Crna Gora samostalno i suvereno odlučuje o stvarima bitnim za građane i državu. Niko Crnu Goru neće uzeti i odneti je negde drugo. Sve što je iz tabora DPS rečeno u ovoj kampanji rečeno je da bi uprljali Jakova Milatovića, čija je biografija čista kao suza.

Državni vrh Srbije pozvao je Milatovića u zvaničnu posetu Srbiji. On je ranije izjavio da će prvo posetiti Brisel, a zatim Beograd. Kada možemo očekivati zvaničnu posetu Beogradu?

- Što se tiče plana rada novoizabranog predsednika Crne Gore, voleo bih da te detalje proverite s njim. Siguran sam da će poseta Srbiji uslediti odmah nakon zvaničnog poziva iz Beograda. Ne vidim nijedan razlog da tako ne bude.

Da li očekujete da će i na parlamentarnim izborima pokret Evropa sad ostvariti ovako veliki uspeh i da li postoji mogućnost da nove snage u Crnoj Gori na njih izađu u jednoj koloni?

- Ne vidim nijedan razlog da pokret na čijem sam čelu ne ostvari vrlo dobar rezultat na predstojećim izborima. Mi smo i nastali s idejom da ponudimo alternativu na političkoj sceni Crne Gore. Uspeh programa Evropa sad, koji sam kreirao s kolegama iz ministarstva finansija, vratio je građanima nadu da se u Crnoj Gori može živeti bolje ako se njome bolje upravlja. To su nam jasno poručili glasajući i za Jakova Milatovića. Moja ideja je da na predstojeće izbore izađemo s konkretnom ponudom šta mislimo uraditi. Ukoliko i ostale partije budu delile tu viziju, onda ćemo lako, nakon izbora, praviti koaliciju, na osnovu sporazuma koji bi morao da ima precizne zadatke te nove vladajuće većine. Ja sam bio zagovornik samostalnog nastupa Evrope sad i u Podgorici i na predsedničkim izborima, za šta sam dobio jednoglasnu podršku Glavnog odbora pokreta na čijem sam čelu. Mislim da je i pošteno prema građanima da sve političke stranke izmere svoju snagu na izborima i jasno vide šta građani misle o njima, njihovoj politici, programu, delovanju. PES je potpuno otvoren za postizborne koalicije s ciljem da se obezbedi jaka, stabilna većina, koja će omogućiti snažne reforme. Naravno, kada govorim o postizbornim koalicijama, tu ne ostavljam prostor za mogućnost pravljenja koalicije sa DPS, pred kojim je dug opozicioni period.

Ukoliko budete deo vlasti nakon parlamentarnih izbora, da li postoji neka pozicija koju biste vi lično voleli ili smatrate da biste na toj funkciji mogli najviše da doprinesete državi?

- Kada sam preuzeo dužnost ministra finansija u 42. vladi Crne Gore, nisam razmišljao da sam dobio poziciju, i nije to bila pozicija s koje god tačke da to gledate. Dobio sam u ruke finansijsku budućnost države u kojoj nije funkcionisalo ništa sem burazerskog načina poslovanja. Tu državu sam morao da sačuvam od bankrota, pa onda sve redom. Sada imam jasniji pogled na Crnu Goru, njene finansije, ali i ostale segmente društva i države. Ovde sam se zadržao da napravimo nešto konkretno i dobro za Crnu Goru, a da li ću to uspeti, ne zavisi samo od mene. Ono što je do mene jeste da sam spreman da preuzmem odgovornost da sprovedemo Evropu sad 2, koja podrazumeva prosečnu platu od 1.000 evra, minimalnu penziju od 450 evra i punu zaposlenost za sve građane. Taj program je pripremljen, a realizacija bi počela odmah nakon parlamentarnih izbora i formiranja nove vlade. Da li će tu moju ideju podržati i ostali, videćemo. Ne bežim od najodgovornijih funkcija u Crnoj Gori, da sam mislio samo na svoj komfor, ne bih se ni zadržavao ovde. Pošto sam relativno mlad zaradio novac sasvim pristojan za naše uslove, imam želju da za svoju državu dam najbolje što mogu.

Jelena Pronić