Srbija se uveliko priprema za sednicu Saveta bezbednosti UN, a ministar spoljnih poslova Ivica Dačić u intervjuu za Kurir otkriva kakvu strategiju će primeniti s obzirom na to da će se tamo suočiti i s najjačim zaštitnicima interesa Prištine. On naglašava da Aljbin Kurti neće prestati da teroriše Srbe na Kosovu i Metohiji, uprkos angažovanju brojnih izaslanika, i da zato Srbija insistira na reakciji vrha međunarodnog prisustva - NATO i UN. Dačić smatra da će sastav nove vlade Crne Gore biti prvi test za srpsko-crnogorske odnose i otvoreno poručuje da bi izostanak Srba iz vladajuće većine označio nazadovanje tek otopljenih odnosa. Šef srpske diplomatije objašnjava i zašto je siguran da je resor koji vodi na dobrom putu i otkriva kakve čestitke dobija od kolega iz sveta.
Jeste li kao šef diplomatije malo mirniji posle poruka generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga? Kako vidite izlazak iz možda nikad dublje bezbednosne krize na Kosovu i Metohiji?
- Insistiranje predsednika Vučića na razgovoru s Jensom Stoltenbergom bio je izuzetno odgovoran i važan potez. Kad su problemi veliki, kao što su već duže na Kosovu i Metohiji, onda moraju da se rešavaju na najvišem nivou. Ovaj razgovor je ohrabrujući, od prvog čoveka NATO smo dobili baš ono zbog čega je predsednik Vučić tražio taj susret, dakle najčvršće garancije da misija Kfora neće dopustiti nastavak nasilja nad našim narodom na Kosovu i Metohiji. Mi veoma cenimo ulogu Kfora, njegovu misiju vidimo kao najvažniju za zaštitu bezbednosti Srba na KiM. Hoćemo da unapređujemo saradnju, ona je i sada veoma dobra, ali Kfor je naš partner s kojim moramo još više zajedno da radimo. Inače, Stoltenberg veoma ceni predsednika Aleksandra Vučića i ima izuzetno korektne odnose s njim.
Kada očekujete sednicu Saveta bezbednosti UN koju Srbija prvi put inicira zbog situacije na KiM? Kako teku pripreme i ko će u ime Srbije zatražiti tu sednicu?
- Razgovor predsednika Vučića i sednica Saveta bezbednosti UN deo su našeg napora da problem nedopustivog pritiska i nasilja nad našim stanovništvom na Kosovu i Metohiji podignemo na najviši nivo i da od onih koji su najodgovorniji u međunarodnoj zajednici tražimo da se konačno stavi tačka na te probleme. Svaka čast izaslanicima i pomoćnicima ministara, ali njihov angažman očigledno nije dovoljan, jer Kurti ne namerava da prestane s napadima na Srbe. Hoćemo reakciju s vrha međunarodnog prisustva na Kosovu - od NATO i UN. Kao i uvek, pripremićemo se za sednicu Saveta bezbednosti detaljno, argumentovano i odlučno, jer znamo da ćemo se tamo suočiti i s jakim podržavaocima Prištine. Ne želimo da im ostavimo nikakav prostor da umanje razmere terora koji vlada nad Srbima, a oni će to sigurno pokušati.
Hoće li se u našoj diplomatiji još nešto menjati osim striktnog poštovanja mandata ambasadora? To pitanje se nameće posle razrešenja 23 ambasadora kojima je istekao mandat i propratnih komentara da je to dobro, ali da nam treba življa, aktivnija diplomatija i ambasadori od kojih će nešto i da se očekuje. Šta je plan?
- Promena ambasadora u većem broju država je samo jedan korak, doduše važan, ali ne i jedini kada je reč o dinamiziranju naše diplomatije. Mogli ste da primetite da se neke bitne stvari već menjaju, da su naše diplomatske akcije efikasne, neke od njih rekao bih istorijske. Na primer, veliki broj povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova ili neulazak Prištine u važne međunarodne organizacije poput Uneska ili Interpola. Tu je i najnovija - dobijanje domaćinstva specijalizovane izložbe Ekspo 2027, na čemu nam je čestitao ceo svet. Sve te i mnoge druge aktivnosti bile su izuzetno uspešne zato što su bile osmišljene i koordinirane na državnom nivou, iza svih njih stoji jasna odluka državnog vrha šta se hoće tim akcijama, koji je njihov cilj i koji efekat očekujemo. Takav način rada je velika novina u našoj diplomatiji, a po čestitkama koje dobijamo od kolega iz sveta vidim da su i oni primetili veliku pozitivnu promenu u srpskoj diplomatiji, koja je postala ofanzivna, kreativna i ubedljiva, mnogo više nego u nekim ranijim vremenima.
Imate li spremnog ambasadora za Podgoricu i šta očekujete od njega s obzirom na vakuum od tri godine, koliko nismo imali ambasadora tamo, niti Crna Gora svog u Beogradu?
- Ne mogu da govorim o konkretnim rešenjima, jer to mora da sačeka uobičajene procedure. Mogu da kažem da je Podgorica jedno od najvažnijih mesta za realizaciju naše spoljne politike, pre svega one u regionu, i da ćemo se pri izboru novog šefa misije rukovoditi značajem koji pridajemo odnosima s Crnom Gorom. Oni se nalaze u uzlaznoj putanji, nedavna poseta novog crnogorskog predsednika Jakova Milatovića Srbiji bila je uspešna i očekujemo napredak u odnosima i rešavanju mnogih otvorenih pitanja koja su se nagomilavala godinama, ne našom krivicom.
Hoćete li kao zvaničnik Srbije imati primedbe ukoliko u novoj vladi Crne Gore ne bude političkih predstavnika Srba, o čemu se već spekulisalo i u našoj i u crnogorskoj javnosti?
- Ja o tome već sad govorim, i to nije nikakvo mešanje u crnogorske unutrašnje stvari. Sastav nove vlade Crne Gore, konkretno da li će u njoj biti Srba ili neće, biće prva proba da li su naši odnosi zaista krenuli uzlaznom putanjom ili nastavljaju da tapkaju u mestu, čak i da nazaduju. Kada kažem da očekujem učešće Srba u novoj vladi, ja se samo osvrćem na činjenicu da srpski narod, koji tamo čini skoro 30 odsto stanovništva, tradicionalno nema svoje predstavnike u izvršnoj vlasti. To nijedna logika ne može da objasni, za to ne postoji nikakav izgovor.
Jesu li američke sankcije protiv Vulina uticale na odnose između Beograda i Vašingtona?
- Povodom ovog slučaja više odgovora trebalo bi da pruži američka strana, pre svega dokaze na osnovu kojih je donela odluku o ličnim sankcijama protiv Aleksandra Vulina. Ja mislim da nikakve dokaze nećemo dobiti, jer je to politička odluka. Što se nas tiče, mi hoćemo što bolje odnose sa SAD, ekonomske, političke, kulturne, odbrambene... Oni su iz godine u godinu sve bolji i to nas raduje, a to što i dalje ima otvorenih pitanja stvar je za našu dalju diskusiju na svim nivoima. Mi te razgovore imamo vrlo učestalo i to je jedini put da i mi i oni budemo zadovoljni.
Posle raspuštanja Anketnog odbora Skupštine Srbije o okolnostima koje su dovele do dva masovna ubistva, postavlja se pitanje njegove svrsishodnosti. Šta mislite o tom odboru, na kojem je insistirala opozicija, a koji sad prestaje s radom zbog molbe porodica žrtava?
- Posle saznanja da su roditelji nastradalih protiv Anketnog odbora, mislim da se potvrđuje da je na delu čista zloupotreba tragedije u političke svrhe. Opozicija to inače radi već mesecima, a ovi poslednji potezi to još ogoljenije pokazuju. Treba prihvatiti zahtev roditelja, to je ljudski čin koji poslanici treba da ispune.
Na 33. rođendan SPS promovisali ste unuka Slobodana Miloševića i verovatno ste znali da javnost neće biti ravnodušna prema tome. Šta ste hteli da poručite članovima i simpatizerima, a šta onima koji su se borili protiv Miloševićeve politike?
- Da smo pitali opoziciju i njene medije, ali i razne po našem regionu, šta treba da radimo, siguran sam da SPS odavno ne bi ni postojao. A naša partija je stabilno već godinama druga po snazi u Srbiji. Ne zanima nas šta oni misle. U SPS je došao jedan mlad, pametan čovek sa imenom i prezimenom i velikom željom da se kroz politički rad posveti napretku Srbije. I to je sve. On je, naravno, i unuk Slobodana Miloševića, osnivača SPS i predsednika Srbije i SR Jugoslavije, i na to je ponosan, s pravom. Marko pripada novoj, mladoj generaciji stasaloj u 21. veku i od njega, ali i mnogih drugih njegovih vršnjaka koji prilaze našoj partiji, očekujemo mnogo. Da nama starijima pomognu u reformi i modernizaciji našeg rada i programa i da prilagode socijalističke ideje, koje imaju istorijsku tradiciju, novom vremenu. Bez njih to ne možemo da uradimo. Da se Marko angažovao u opoziciji, ne bi mu našli nijednu primedbu. Ovako, nisu zadovoljni jer se time pokazalo da nema nikakvih sukoba s porodicom Milošević, čime su, svakako, naši članovi i birači zadovoljni.
Ivana Kljajić/ Kurir.rs
NE PROPUSTITE
