Amerika i Evropa, po svemu sudeći, polako gube strpljenje za kosovskog premijera Aljbina Kurtija i činjenicu da ne radi ništa kako bi deeskalirao situaciju na Kosovu i Metohiji. Nakon packe koja je na njegovu adresu stigla iz Kongresa SAD, očekuje se i pritisak Evropske unije na sastanku dve strane zakazanom za deset dana, ocenjuju sagovornici Kurira.
Naime, kongresmenka Klaudija Teni poslala je pismo kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju u kojem ga je pozvala da preduzme brze akcije kako bi došlo do deeskalacije tenzija na severu Kosova i napretka u primeni Briselskog sporazuma iz 2013. godine, koji podrazumeva osnivanje Zajednice srpskih opština.
Pravi trenutak
- Ohrabrujem vas i vašu administraciju da održite nove izbore za gradonačelničke funkcije u većinski srpskim zajednicama, potpuno povučete specijalne snage iz opština sa srpskom većinom i konačno stvorite Zajednicu srpskih opština, kako to zahteva Briselski sporazum iz 2013. godine - poručila je ona između ostalog u svom pismu upućenom Kurtiju.
Prethodno je visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednost Đuzep Borelj zakazao novu rundu dijaloga Beograda i Prištine na visokom nivou za 14. septembar u Briselu, kada će za sto sesti predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti.
Da je, po svemu sudeći, došao momenat za jače pritiske na kosovskog premijera da deeskalira situaciju, ocenjuje za Kurir Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije.
- Ako je nekad bio trenutak da se izvrši pritisak na Kurtija, onda je to sada jer je potrošio sve kredite i napravio od evropske diplomatije cirkus, te kada bi se evropski predstavnici koji organizuju dijalog pogledali u ogledalu, ne znam da li bi videli klovnove ili predstavnike ozbiljnog sistema kao što je to Evropska unija. Sve ukazuje na dodatni pritisak na Kurtija, koji bi trebalo da se nastavi, ali ne treba potpuno da se opustimo, jer međunarodna zajednica počne s pritiscima na Prištinu, a najčešće završi s pritiscima na Beograd - istakao je Miletić za Kurir.
Korist i za Brisel
I nekadašnji šef diplomatije SR Jugoslavije Vladislav Jovanović ocenjuje da je dobro da je stiglo pismo od kongresmenke SAD, te napominje da ono može da koristi i Briselu.
- To je opomena Kurtiju da mora da pazi gde su crvene linije. Suština cele situacije je u tome da Kurti nije samostalan, on korisno igra dodeljenu ulogu i izluđuje Srbiju. Jasno je da je cilj da Kurti taj koristan posao za Zapad odradi kako bi mogli da nas omekšaju da budemo konstruktivniji, ali Amerika ne dozvoljava kosovskom premijeru da ide do kraja jer ona neće sukob sa Srbijom, pošto je to neproduktivno za nju, pogotovo u svetlu situacije sa Ukrajinom. Zato Kurti i dobija povremeno podsetnike da vodi računa da ne prekorači granicu, povremeno ga bocnu - smatra Jovanović.
Moglo i Blinkenu
S druge strane, nekadašnji ambasador pri Ujedinjenim nacijama Branko Branković ukazuje da je dobro što imamo svoj lobi u Američkom kongresu, jer javno skreće pažnju na probleme s Prištinom. On ističe i da bi bolje bilo da je pismo upućeno Kurtiju poslato i na adresu američkog državnog sekretara Entonija Blinkena.
- Sve to što je ona napisala u pismu upućenom Kurtiju je jako dobro, ali adresa je pogrešna. To je trebalo da uputi Blinkenu i administraciji SAD, koja stoji iza ponašanja Kurtija, jer on ne može i ne sme da radi ništa bez njihovog odobrenja. Da se na ovaj način obratila američkoj administraciji, bilo bi efikasnije - kaže Branković za Kurir.
Dodaje i da Boreljov poziv na razgovor pokazuje da Evropa ne želi da izgubi inicijativu u dijalogu dve strane jer, kako kaže, gube kada je reč o Ukrajini.
- Pokušaj da se dijalog između Beograda i Prištine nastavi preduzima se kako neko ne bi Briselu iz ruku izvukao rešavanje pitanja Kosova - zaključio je Branković.
Ambasador Kristofer Hil Vašington veoma podržava formiranje ZSO
Američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil istakao je da se SAD zalažu za formiranje Zajednice srpskih opština na Kosovu.
- Srpska zajednica na Kosovu treba da zna kako će joj izgledati budućnost. Zato SAD veoma podržavaju formiranje ZSO. S druge strane, kada prištinska vlast sagleda proteklih nekoliko decenija, vidi da im je potrebno veće međunarodno uporište i traži da se pregovori završe u situaciji u kojoj mogu da se učlane u evropske strukture. Obe strane žele nešto što može da se uradi i obe strane mogu da izvuku dosta iz Lajčakovog i Eskobarovog iskustva. Mi smo veoma ponosni što im u tome pomažemo. Nismo na kraju procesa, negde smo u sredini. Možda smo malo zapali u blato, ali krećemo se napred. Ne bih odbacio optimizam kao pogled na stvari, ne vidim razlog za pesimizam - poručio je Hil.
I. Žigić/
NE PROPUSTITE
