Politikolog dr Vanja Glišin i predsednik Društva lobista Srbije Nenad Vuković, komentarisali su Kurtijeve poruke Srbima koji već jako dugo trpe teror albanske "politike" na KiM.
U Tirani je održan Samit Berlinskog procesa, kojem je prisustvovala premijerka Srbije Ana Brnabić. Prema njenim rečima pitanje Zajednice srpskih opština je jasno komunicirano pred Aljbinom Kurtijem, i svi evropski zvaničnici podržali su osnivanje ZSO. Međutim to je i dosad imalo malo uticaja na Kurtija. Šta sad i da li sad bilo šta može da bude drugačije? Kurti je u Tirani zatražio da EU da uvede sankcije Srbiji. On je takođe izjavio da je juče tražio odpremijerke Brnabić da potpiše Osnovni sporazum i Aneks iz Ohrida. I sve se to traži od beograda bez ikakvih ipunjenih drugih uslova među kojima je i Zajednica srpskih opština.. Međutim svi evropski lideri ponavljali su samo jedno i u Tirani - povratak dijalogu. Kako komentarišete to što Evropa ali i SAD insistiraju na dogovoru ali povratne, pozitivne infirmacije od strane Pirštine i Aljbina Kurtija i dalje nema?
Glišin se osvrnuo na potenciranje Berlinskog procesa i njegovo osnivanje 2019 . godine, od koje datiraju sastanci svih država koje su u Evropi, ali ne i u Evropskoj uniji.
- Smatram da je to jedan sveobuhvatniji proces, i kao što smo čuli od Olafa Šolca, on insistira na što bržoj integraciji svih država u Eu. Kada govore o Berlinskom procesu i o njenom proširenju govori se u kontekstu dešavanja u Ukrajini i dešavanja na Bliskom Istoku. To je na neki način ono što je činilia Jugoslavija između dva bloka - smatra Glišin.
Njegovo mišljenje je da ne treba ništa potpisivati, nego mudro i diplomatskim putem postizati rešenja vezano za KiM.
- Ursula fon der Lajen nas je ponovo uslovila i to nije krila kada je rekla da će nameniti šest milijardi dolara bespovratne pomoći, ali od toga dve milijarde pomoći i četiri milijarde zajma i kako je rekla, ukoliko države ispune uslove. To me podseća na pomoć Saveznoj Jugoslaviji, gde je Amerika namenila 1,3 milijardi dolara pomoći i to pod uslovom da sarađujemo sa Haškim tribunalom, i to je ispunjeno, zatim svake godine krajem marta su isplaćivali tu pomoć. Pa onda pitanje pregovora sa Kosovom i Metohijom i na neki način priznanje Kosova i Metohije. Tada dolazi do problema i polarizacije - rekao je Glišin time prikazavši kako se istorija ponavlja kada su oni obustavili pomoć i jednostrano proglasili nezavisnost Kosova.
Naglasio je da se mora ići diplomatskim putem:
- Ne treba ništa da potpisujemo. Treba da idemo diplomatskim putem u smeru otpriznavanja "Kosova" i da pratimo Rezoluciju 1244... Brojne izjave evropskih zvaničnika poručuju nam da mi moramo da vodimo računa o miru i stabilnosti i ako smo svi svesni da su Albanci faktor nestabilnosti na ovom delu prostora i to od 1912. godine! - istakao je Glišin.
Ipak, sa Albancima ne vidi pregovore niti prostor za dijaloge:
- Poučeni starim iskustvom ja ne vidim tu dijalog. Na koji način oni reaguju? Kada stvari idu povoljnije u našem smeru, oni onda vrše teror nad našim stanovništvom, zastrašuju i na taj način stvaraju političku nestabilnu poziciju... Ti pregovori idu samo na njihovu vodenicu - zaključio je Glišin.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
