LEŠINARENJE ĐILASOVOG SSP: Lažni zaštitnici građana od nasilja isterani na čistac

Neki tvrde da je Hegel rekao: "Ako se činjenice na uklapaju u ono što ja tvrdim, tim gore po činjenice", ali biće da je autor ove cinične opaske neki novinar.

Eh, kako! Lako… Predizbornim medijskim planom jedne opozicione stranke bilo je zacrtano da se ovakva optužba objavi 12. oktobra, a što je počeo rat – tim gore po rat! Izbor su 17. decembra i do tada će se igrati i na kartu „nebezbednosti“ u Srbiji, pa makar u njoj do tada ni petarda ne pukla!

A pucaće, ne samo petarde, i nažalost ginuće se. Takav je život, i takvi su, u nedostatku boljih, aduti te opozicione stranke.

U predizbornom tekstu NIN-a stranka nije potpisana, ali zato u vestima iz Užica jeste.

U petak su se u ovom gradu sukobile dve grupe mladića, najverovatnije trgovaca drogom. Jedan učesnik okršaja dobio je palicom po glavi a drugi metak u lakat. Brzom akcijom policije, svi su brzo pohvatani.

A skoro podjednako brzo oglasila se predsednica Izvršnog odbora Đilasove Stranke slobode i prava u Užicu, ocenom da je to „samo je još jedan dokaz da u Užicu više niko nije bezbedan“!

Ne možeš da diluješ a da ti drugi diler ne razbije glavu! Dokle ćemo tako, građani i građanke? Glasajte za nas da to promenimo! Taj rad…

Ostavimo crnu šalu na stranu, ne tvrdimo da u SSP ovako razmišljaju, ne tvrdimo da uopšte razmišljaju. Samo celo leto jašu na talasu užasa zbog majskih tragedija, i ne primećuju da su već izbačeni na suvo, da se ta priča u kojoj su oni zaštitnici građana od sve raširenijeg nasilja nije primila.

Jer, ipak se ne računa Hegel, nego činjenice. A one su, zapisane u redovnim godišnjim izveštajima Republičkog zavoda za statistiku, ovakve: godine 1994. u Srbiji je zabeleženo 316 ubistava, 1997 – 321; 2001. godine – 218; 2005 – 162; 2007 – 200; 2012 – 118; 2017. godine – 91; 2021 – 200…

Šta objektivni posmatrač može da zaključi?

Da se manji ili veći broj ubistava apsolutno ne može povezati sa jednom ili drugom vladom, i da je svaki pokušaj da se - uprkos činjenicama – to učini (kao što radi Đilasov SSP) politikanstvo u krajnjem slučaju, lešinarenje.

Šta nezavisni stručnjaci kažu?

Do raspada SFRJ Srbija je imala 110 do 120 ubistava godišnje, a zatim je taj broj počeo da raste i dostigao čak 360. Već duže vreme imamo 200 prijava svake godine. Ubistva su metod rada organizovanog kriminala i zato je došlo do porasta. Kako se organizovani kriminal stabilizuje, pada broj ubistava. Broj raste samo kada se kriminalne organizacije bore između sebe ili kad država krene u akcije – rekao je u leto 2022. Dobrivoje Radovanović, nekadašnji direktor Instituta za kriminološka istraživanja.

A šta svaki građanin u Srbiji zna?

U ukupnom broju ubijenih značajan udeo svake godine čine žrtve međusobnih obračuna kriminalaca i to ne utiče na osećanje bezbednosti građana koji sa kriminalom nemaju veze. Tako je bilo, jeste, i biće!

Đilas i njegova predsednica užičkog Izvršnog odbora kucaju na pogrešna vrata.

U poslednjih godinu dana baš između Užica i Zlatibora dogodio se niz teških saobraćajnih nesreća sa velikim brojem stradalih. Jeste li ih čuli da o tome nešto govore, apeluju, upozoravaju? Niste!

I na kraju: šta Đilas i svi koji nam serviraju priču o Srbiji kao najnebezbednijem mestu za život na svetu ne znaju?

O njima činjenice govore sledeće: kampanja koja treba da nas uplaši i njih predstavi kao izbavitelje, jedine spasioce naših golih života, šuplja je priča.

Ispražnjena je od svakog smisla, rekao bi Hegel.

Kurir.rs

Bonus video: