Lideri opozicije okupljeni oko liste "Srbija protiv nasilja" ne mogu da postignu dogovor o tome šta će s mandatima koje su osvojili 17. decembra, kako na beogradskim, tako i na parlamentarnim izborima. Dok bi jedni da ih prihvate, drugi poručuju da ih treba odbiti, iako tehnički to i nije moguće jer se na mandat tek nakon njegovog prihvatanja eventualno podnosi ostavka.
Sagovornici Kurira ocenjuju da opozicija zapravo kalkuliše i još traži najbolju opciju kako da se okoristi o mandate koje je osvojila. Oni dodaju da opozicija, za početak, tek treba da se dogovori šta im je činiti, što im očito ne polazi za rukom, pa se svakodnevno iz njihovih redova mogu čuti drugačije poruke i mišljenja.
Posledice bojkota
Tako je lider stranke SRCE Zdravko Ponoš krajem decembra kazao da odborničke mandate u beogradskoj skupštini ne treba uzeti, dok je lider SSP Dragan Đilas nakon toga izjavio da nije siguran šta se dobija ostavkom na osvojene mandate, budući da se mandat dobija automatski i da se od njega odriče ostavkom. I Zeleno-levi front je za uzimanje osvojenih mandata, te borbu preko institucija i ulice.
Da ni sami ne znaju šta im je činiti, potvrđuje i izjava Nebojše Zelenovića iz stranke Zajedno, data za N1, da se u koaliciji "Srbija protiv nasilja" i dalje razgovara o tome.
- Moje uverenje je da bi neprihvatanje mandata znatno ubrzalo sve i dovelo do toga da imamo izbore u roku ne dužem od šest meseci. I o tome treba da razgovaramo - prokomentarisao je on.
Pravnik Milan Antonijević za Kurir kaže da očekuje da predstavnici koalicije "Srbija protiv nasilja" malo prouče zakone.
- I ranije smo videli koje su posledice bojkota i izbora i skupštine, i nadam se da su iz toga naučili neke lekcije. Srbija ima zaista mnogo zadataka ispred sebe, a vremena za gubljenje nema. Naravno da se treba baviti i kvalitetom izbornog procesa, ali treba biti i pragmatičan. Mislim da se pokazalo da opstrukcijom neće mnogo dobiti, kao ni podršku građana za takvo nešto. Građani su samim glasanjem za njih pokazali da žele da se bore za promene, a na svako odustajanje bi se gledalo kao na povlačenje i želju da se ostvari bilo kakav pomak. Za to takođe nema podrške ni međunarodnih partnera, ni bilo koga ko racionalno gleda na političku scenu - jasan je Antonijević.
Okuplja ih interes
Milan Petričković, profesor Fakulteta političkih nauka, za Kurir ocenjuje da žongliranje dela opozicije s mandatima ima za cilj da se napravi kriza.
- A budući da vide da je tu mrka kapa, sada kalkulišu i trguju mandatima među sobom. Njihov zajednički imenitelj je ono što ih je i držalo do formalnog ujedinjavanja, a to je interes. I on je partijski i nema veze s nekom ozbiljnom političkom idejom, već je pitanje raspodele i to malo plena koji je potencijalno moguće na političkoj sceni. Sve se svodi na to kako sada pomiriti apetite tim mandatima što su dobili, narodski rečeno - kako se utaliti što bolje. S druge strane, ponovo se javlja pitanje razvodnjavanja priče, počev od slabljenja protesta do neuspelog štrajka glađu. Sami su sebi odsekli granu na kojoj su sedeli jer su baš zbog te razjedinjenosti i visokih apetita otišli u različitim pravcima - smatra Petričković.
Šta kažu propisi
Zakon je jasan, nema vraćanja mandata
Zakonski gledano, stvari su kristalno jasne! Kandidatima za odbornike i poslanike se na osnovu zvaničnih rezultata izbora dodeljuju mandati, a skupština se smatra konstituisanom kada proces verifikacije prođe dve trećine osvojenih mandata. Odbornici i poslanici zatim mogu da bojkotuju rad skupštine ili da podnesu ostavke na funkcije. Njih bi preuzeli drugi, nižepredloženi kandidati na predmetnoj listi, a ako svi kandidati odluče da podnesu ostavku, mandati bi pripali drugim listama. Neprihvatanje mandata jednostavno nije moguće!
NE PROPUSTITE
Bonus video:
