- Naravno da smo razočarani što je danas sprečeno da se čuje istina o NATO agresiji pre 25 godina na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju. Želim da kažem da smo mi došli na poziv Saveta bezbednosti i Ujedinjenih nacija da raspravljamo o ovoj temi, da smatramo da je ta tema izuzetno važna za međunarodni pravni poredak i da kao što je i samo bombardovanje Srbije bilo izvedeno kao presedan, da se desio jedan presedan koji se odavno nije desio ovde u Savetu bezbednosti, a to je da je uvedeno proceduralno glasanje o čemu su naravno članice Saveta bezbednosti, verujem, trebalo mnogo ranije da odlučuju, a ne sada kada je sednica već počela - rekao je Dačić i nastavio:
- Hvala zemljama koje su otvoreno podržale da ovo bude na dnevnom redu, to je Rusija, Kina i Alžir. Hvala i onima koji to nisu uradili. Mnoge zemlje su tu bile uzdržane iz razloga da sebi ne nameću određene probleme u odnosima sa velikim silama, ali mnoge zemlje nisu želele da se govori o nečemu što očigledno gde postoje dvostruki standardi. Sećate se da su i tada govorili da je istina da je odluka nelegalna, ali da je bila potrebna zbog takozvanih humanitarnih razloga.
Dačić je rekao da je tokom bombardovanja izvršeno je 23.000 udara i bačeno 22.000 tona projektila, među kojima 37000 zabranjenih kasetnih bombi i 15 tona bombi sa osiromašenim uranijumom.
- U bombardovanju je razoren veliki deo infrastrukture, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, hramovi, crkve i manastiri. Razrušeno je 58 privrednih potencijala Jugoslavije. Uništena je trećina energetskog sistema zemlje. Bombardovana je ambasada Kine u Beogradu, poginulo je dvoje ljudi. Zgrada Radiotelevizije Srbije uništena je 23. aprila, poginulo je 16 novinara. Zdanje radiotelevizije Vojvodine, srušeno je 3. maja na Međunarodni dan medija. Uništavanjem rafinerije nafte i hemijskih postrojenja takođe je prouzrokovana vitalna šteta za životnu sredinu. Prekršen je član 35. dodatnog protokola ženevske konvencije. NATO je grafitnim bombama gađao 5 crkvenih elektrana. I tako dalje. Kada govorimo o civilnim žrtvama, posebno cinično dehumanizovano i depersonalizovano zvuči izraz kolateralna šteta, koji je osmišljen tako da umiri savest onih koji su počinili zločine nad civilima. Dovoljno sam da podsetim da je najmlađa žrtva agresije bila Bojana Tošlović iz Merdara, koja je imala samo 11 meseci kad je stradala od posledica bombardovanja. Dvogodišnji Marko Simić iz Novog Pazara. Trogodišnja Milica Rakić ubijena je u kupatilu svoje kuće tokom bombardovanja batajnice kasetnim bombama. Da su bila vaša deca sa zapada ili deca vaših najbližih, dali biste ih mogli nazvati kolateralnom štetom? - upitao je Dačić.
Govoreći o navodima o etničkom čišćenju, Dačić je naveo:
- Nekoliko vekova se vodi borba za ocepljenje Kosova od Srbije i za rušenje našeg teritorijalnog integriteta. Kakvo je to etničko očišćenje, čuli ste o tome. Etničko očišćenje izvedeno na Kosovu. Pa kako je moguće onda da je rezultat tog etničkog očišćenja to da je od 437 naseljenih mesta na Kosovu, južno od Ibra, u kojima su živeli Srbi, potpuno etnički očišćeno 312 naseljenja. U toj Prištini je živelo 40.000 Srba devedesetih godina, sada ih živi nekoliko stotina. Je li to etničko čišćenje Albanaca ili etničko čišćenje Srba? Šta god da se desilo, nije mogao da bude razlog ni povod za bombardovanje Srbije, pri čemu je poginulo više desetina i stotina civila. Reč je, naravno, ubijeno je dve i po hiljade civila, među njima 89 dece i 1031 pripadnik vojske i policije, koje nije napala nijedna druga zemlja, nego je branila svoju zemlju Srbiju. Ranjeno je oko 6.000 civila od toga 2700 dece.
- Da li je sada potrebna humanitarna intervencija protiv Prištine kada se vrše zločini nad srpskim narodom, kada je 14 odsto Srba proterano u poslednjih nekoliko meseci, kad Priština ne želi da formira Zajednicu srpskih opština, ali zato se nagrađuje članstvom u raznim međunarodnim organizacijama - rekao je šef srpske diplomatije.
- Upotreba sile u međunarodnim odnosima je nelegalna i predstavlja predstavlja kršenje temeljnih principa i pravila međunarodnog prava. To su i same članice NATO-a govorile, kvalifikujući tu akciju kao nelegalnu, ali legitimnu upotrebu sile u cilju zaustavljanja navodne humanitarne katastrofe - rekao je Dačić.
Dodao je da je cinično što danas Srbija u Savetu bezbednosti nije mogla da govori o tome, a pre 25 godina nisu ni pitali Savet bezbednosti da li će da bombarduju Srbiju.
Naveo je da samovoljna upotreba oružane sile nije dopuštena, jedino je moguća u strogo definisanim uslovima koji su predviđeni poveljom UN.
"NATO i njegove članice nisu imale osnov utemeljen u međunarodnom pravu za agresiju na Jugoslaviju. Zato što je u pitanju svih ovih godina i decenija bila nelegalna borba za ocepljenje Kosova od Srbije i Jugoslavije", rekao je Dačić.
Naveo je da u Savetu bezbednosti svi govore o teritorijalnom integritetu, a jedino niko ne govori o teritorijalnom integritetu Srbije…
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, uz žestoko protivljenje Rusije, odbio je raspravu o 25 godina od početka NATO bombardovanja SRJ, pošto za dnevni red nije glasao dovoljan broj ambasadora država članica.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
