Šefica delegacije Srbije u Savetu Evrope Biljana Pantić Pilja u intervjuu za Kurir detaljno objašnjava kako je došlo do glasanja u Parlamentarnoj skupštini ove organizacije, kojim je Priština dobila zeleno svetlo za članstvo. Naša sagovornica najavljuje da će se Srbija boriti do kraja i naglašava da je potrebno fokus staviti na to da se ovo pitanje uopšte ne nađe na dnevnom redu Komiteta ministara Saveta Evrope u maju. Posle svega što se desilo, Pantić Pilja smatra da će se postaviti racionalno pitanje da li treba da ostanemo član organizacije koja, kako naglašava, ne dozvoljava različite stavove i koja samo slepo prati naređenja nekih zemalja.
Jeste li bili spremni na ovakav rasplet i ubedljivu podršku za prijem tzv. Kosova?
- Nažalost, bili smo spremni za ovakav ishod u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Suviše je bio veliki pritisak pojedinih zemalja, pre svega Nemačke, koje su izgurale ovaj proces mimo svih procedura i u neverovatno kratkim rokovima. Ali rezultat glasanja ipak pokazuje da postoji nejedinstvo u samoj organizaciji, jer 29 glasova protiv i 11 uzdržanih, ukupno 40 poslanika je pokazalo da ne podržava ovakav sramotan stav. Posebno ako imate u vidu da bi ovakve odluke trebalo da se donose konsenzusom. Jasno je da je u ovom konkretnom slučaju jedino bio presudan pritisak, a ne poštovanje normi na kojima počiva Savet Evrope i da je sve za šta se zalaže ova institucija pogaženo. Pozivanje na rezoluciju UN, Briselski sporazum, ništa im nije bitno sem da svoju agendu sprovedu kako su zamislili.
Čiji glas vas je najneprijatnije iznenadio? U Srbiji je najviše kritika bilo na glasanje grčkih predstavnika, a posebno na izveštaj Dore Bakojani.
- U PSSE je princip jedan poslanik jedan glas, za razliku od Komiteta ministara, gde je jedna država jedan glas. Kako su delegacije formirane i od poslanika vlasti i opozicije, obično članovi pojedinih delegacija različito glasaju o pojedinim pitanjima. Međutim, očekivali smo od nepriznavača lažne države Kosovo da budu protiv, tako da su glasovi poslanika iz Grčke sa jedne strane očekivani, jer je u pitanju mišljenje Dore Bakojani, koja je Grkinja, ali, sa druge strane, kao poslanici koji dolaze iz države koja je nepriznavač zaista jesu neprijatno iznenađenje. Takođe, poslanici iz Ukrajine su izašli pre glasanja, dok su poslanici iz Jermenije glasali "za". Ali treba napomenuti da postoje i poslanici koji su nam pružili podršku, pre svega kolege Maja Vukićević iz Crne Gore i Snježana Novaković Bursać i Branislav Borenović iz Bosne i Hercegovine. Poslanici iz Španije i Kipra su pokazali da su dosledni u svojim stavovima, kao i poslanica iz Grčke koja nije podlegla pritisku. Ali i poslanici iz Mađarske, Francuske i Italije, iz zemalja koje su priznale takozvano Kosovo, što pokazuje da je diplomatska borba pre svega predsednika Aleksandra Vučića dala rezultate.
Ova preporuka u maju bi trebalo da bude pred Komitetom ministara Saveta Evrope. Kako će sad izgledati naša diplomatska borba i kakva su vaša očekivanja?
- Za početak, potrebno je da na nečiju inicijativu ovo pitanje bude uvršteno na dnevni red predstojećeg Komiteta ministara. Pritisci su veliki da se ovo pitanje nađe na dnevnom redu u maju, ali pred nama je diplomatska borba da probamo kao država da utičemo na pojedine zemlje da još jednom razmisle da li im je cilj pravljenje ovakvog presedana u međunarodnom pravu. Ovo jeste presedan i primanjem u Savet Evrope nečega što nije država, čiji je status jasno uređen Rezolucijom UN 1244, otvara se Pandorina kutija i zašto sledeći put, recimo, ne bismo u Savet Evrope primili deo teritorije neke druge države?
Ako je za Prištinu najpovoljniji ishod da bude primljena u članstvo, šta je ono što bi Srbiju relativno zadovoljilo u ovoj situaciji?
- Ne bih da prejudiciram ni da li će Priština da bude primljena, ni naše sledeće korake. Sad je potrebno da se fokusiramo da se ovo pitanje uopšte ne nađe na dnevnom redu, za početak. U zavisnosti od toga, videćemo kakvi će dalje biti naši koraci. Predsednik Vučić je rekao da, ukoliko Priština postane član Saveta Evrope, postavlja se pitanje da li Srbija treba da ostane član ovakve jedne organizacije.
I šta je odgovor na to pitanje?
- Sama organizacija je izgubila legitimitet jer više ne počiva na osnovnim postulatima - poštovanju demokratskih principa i vladavini prava. Imate pojedine sile koje određuju ko će biti i ko neće biti član, Rusku Federaciju su isključili 2022, u januaru 2024. suspendovali su članstvo Azerbejdžana, žele da prime lažnu državu Kosovo i zaista se postavlja racionalno pitanje da li treba da ostanemo član ovakve organizacije koja ne dozvoljava različite stavove i koja samo slepo prati naređenja nekih zemalja. Verujem da će se o ovom pitanju ozbiljno razmisliti i da će postojati ozbiljna reakcija naše zemlje.
Ako govorimo o odlaganju odluke Komiteta ministara kao opciji, imate li procene na koliko bi to moglo biti prolongirano i koje zemlje su ključne za Srbiju?
- Mislim da je tu fokus pre svega na Francuskoj i da je to Aleksandar Vučić i prepoznao kad je išao da se sastane sa Makronom. I sada se u PSSE videlo da je taj sastanak dao rezultate jer su francuski poslanici bili na našim linijama. Prištini je potreban 31 glas u Komitetu ministara i neće biti lako, posebno što danas imamo velike pritiske na Srbiju, pre svega i u vezi sa Srebrenicom i svim što se dešava u UN, i to pokazuje koliko su neke sile odlučile da pokazuju svoju snagu na Srbiji. Ovde se žuri da se ovakve odluke donesu pre održavanja izbora u Evropskom parlamentu, jer će ti izbori u mnogo čemu promeniti konstalaciju snaga u Evropi. Potrebno je da se sada pokaže jedinstvo i da svi, ko god može, pomogne u ovoj diplomatskoj borbi.
Masovni egzodus Srba
Najgrublje kršenje ljudskih prava na KiM
Da li postoji mogućnost da se preporuka PSSE, usvojena u utorak, na neki način ospori? Na primer, u slučaju da se odluka o članstvu Kosova u SE ne stavi na dnevni red Komiteta ministara u maju, a da se u međuvremenu konstatuje nazadovanje Kosova u oblasti ljudskih prava, vladavine prava itd.?
- Mi sve vreme i govorimo da se na KiM najgrublje krše ljudska prava Srba od strane Kurtijevog režima. Da se dešava masovni egzodus srpskog naroda, da srpska roba 10 meseci ne može da uđe na KiM, da skidaju table naziva na ćirilici, da su ukinuli upotrebu dinara, da Srbe napadaju, pljačkaju, pucaju u njih... Ali su oni, nažalost, gluvi na sve to. Briselski sporazum je potpisan pre tačno 11 godina i njime je predviđeno osnivanje Zajednice srpskih opština. Priština 11 godina odbija da formira ZSO i sad koriste manevar, što je i deci jasno šta rade, da će da podnesu nacrt Statuta ZSO Ustavnom sudu, i to 10. maja, i eto kao to je dovoljno. To su obične gluposti. Isto vam je kao i za vraćanje zemlje manastiru Visoki Dečani. Predstavljaju to kao veliku pobedu u vladavini prava. Da li je vladavina prava kada vi imate odluku istog tog suda, osam godina, i na kraju je sprovede nadležna agencija na naredbu Kurtija? Odluke suda se ne sprovode na naredbu izvršne vlasti, ali za Savet Evrope je to dovoljno da kažu da je na KiM pravi festival demokratije. Pokazali su licemerstvo i da međunarodno pravo ništa ne znači, samo primena dvojakih aršina kad je Srbija u pitanju, ali borićemo se do kraja, u to sam uverena. Aleksandar Vučić je pokazao nebrojeno puta da mu je Srbija na prvom mestu i da je spreman da se bori za Srbiju i građane Srbije na sve načine i svuda da brani interese naše zemlje.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
